BOKI RAZMISLJA

27/9/2006

VOLIM JUTRO KADA SE ONA BUDI!

Volim jutro kada se ona budi jos uvek topla od snova,
kad dan polako osvaja sobu i otkriva njeno nago telo;
Volim trenutak tisine i bliske blizine kada talasi topline
setaju telom, kada opet osecam sinoc i nestajem u tami.

Volim ovaj dozivljaj vecnosti jer tada postojim,
kada sanjamo iste snove i smejemo se istim ludostima;
Volim caroliju mraka ali jos vise istinu dana,
kada nestajem ispod jorgana i trazim te.

Sssssssssssssssss, tiho! Ona spava!
Ne, ne zelim je probuditi, gledacu je samo.
Lud sam za njom i sa njom, a jos ludji bih bio  bez nje.
Da, sada znam, probudicu je sa mirisom kafe,
svezeg hleba i buketom neznosti na stolu!

26/9/2006

GOBLEN NASIH UZDAHA...

SVI ODGOVORI SU U TEBI!!!
A one koje ne nadjes nisu vredni paznje, jer
oni nisu tvoji. Ponekad postoji tuga i potreba
za samocom i to osecanje je stvarnost. To je
ono sto boli! Ili ostavljas ili te ostavljaju. Nesto
sto je tu kraj tebe brises. Zelis da postojis na
neki drugi nacin, na nekom drugom mestu. I
kada zatvoris vrata, pitas se ko je ugasio svetlo
na pozornici snova. Pitas se, da li je sve
zaboravljeno. Trazis potvrdu postojanja ludih
trenutaka kod slucajnih prolaznika, i ogrlica
od bisera je deo nedorecenih iluzija. Reci bez zivota.

SVA PITANJA SU U TEBI!!!
A ona koja su skrivena su skrivena samo za druge.
Ti ih cujes kako odzvanjaju u noci. To je  ono sto
boli! Pitas se da li vreme brise tragove divljih noci
i umornih jutara. Da li ces cuti svoje korake i osetiti
tisinu posle kise. Cuti kapljice kako se cede sa
krovova i eksplodiraju na plocniku.

ZA MENE JE BILO sve ovde i sada i nije vazno ko je
kriv. Svetlo je ugaseno! A ovo sutra je samo neki stari
goblen protkan cvecem nasih uzdaha.

25/9/2006

PAZITE UJEDAM!

Sunce i lepo vreme. Bas sam nesto lenj danas
i nista ne bih! Hocu samo da plutam na povrsini
dana i uzivam. Da osetim tisinu i nestajem.

Nebo je bez oblaka i misaonih slika. Toplota
je zagrlila  grad i svuda se uvlaci kao nevidljivi
saputnik kroz ovaj dugi digi dan.
Ne zelim i ne trazim nista,  samo postojim.
Ponekad se vreme vuce polako i topi kao
sladoled na suncu. Sakrio sam se u sebe i
meditiram u hladovini zivota.
Svi su otisli nekud!

Sutra cu trcati za odbeglim mislima i traziti
odgovore iza horizonta. Igracu uz ritmove
ludih trenutaka, pozeleti blizinu
i otkriti beskrajnost. A danas, danas samo
ubijam vreme.  Cekam da sutra dodje.

Ne dirajte me!
PAZITE UJEDAM!

24/9/2006

RINGISPIL ZELJA...

23/9/2006

LATICE CRVENE RUZE!

Da li znas da ponekada ne postoje granice.
Postoje samo trenutci ludosti, glasovi divljine,
vodopadi i brzaci sto te nose. Postoji samo zelja
da budemo bestidni i ludi, dok kapljice kise
postaju deo mora.

Sve pocinje tu gore u toj kutiji sa zlatnim poklopcem,
i bas tog trenutka nista drugo nije vazno. Samo zelis
i hoces! Juris za svojom senkom dok nestasni leptiri
luduju u stomaku.  Mirisi te opijaju u nedorecenom
bestezinskom stanju dok trazis sebe u mraku.
Nestajes! Umires i radjas se.

Volim tvoje poljupce koji pamet mute.
I ako sutra bude smak sveta, nije vazno.
Vazno je da smo bas veceras latice crvene ruze.

22/9/2006

VOLIM TE TAKVU KAKVA SI!

Nepopravljivo gresim. Mislio sam da cu biti pametniji
kad budem stariji, a ja sve ludji! Otkacen do korice!
Nije vazno, zivot ionako prolazi pa neka onda bude
uz pleh muziku i crno vino. Obican sam u svojoj
neobicnosti. Zivim od danas do sutra, ali sam svoj ili
barem to pokusavam biti.

Nebo nema granica. Ni misli. Nestani medju oblake
i mastaj. Stvaraj svoj svet iz bajke. Sve je moguce,
cak i ono nemoguce!
I ako nema novih zvijezda na nebu, nacrtaj ih!
Treba sakupljati kapljice rose i nizati ogrlicu od
bisera. Sitnice zivot znace i sunce obasjava one
koji traze. Napravi avion od hartije i poleti. Prati
laste i rasiri krila. Tu smo izmedju nebesa i pakla.
Odgovori su u tragovima vremena, u pesku.

Svuda oko mene nestvarne maske. Lica koja
recituju tudju pricu!  Predstava na sceni vremena
i svako igra nekog drugog. Golisavi modeli,
nasmejana lica, soap opera svuda oko nas! I ti
zelis da budes kao oni?
Ali zasto, ja te volim takvu kakva si!

21/9/2006

HLADNA STOPALA!

Nesto mi je hladno veceras, treba mi
tvoje telo da se sakrijem u tebi. Da me
zagrejes, ucinis da gorim i  odlepim do
korice. Nedostajes mi veceras!
Lutam u mraku i trazim te.

Hocu da te ljubim nezno i pazljivo!
Pazljivo da nesto ne propustim,
da mi neki trenutci istine i tajni
ne promaknu. Pojescu te i tacka!
Da li si spremna za "Balkan expres"?

Htedoh ti napisati hiljadu
zanosnih reci, ludih i bestidnih
ali reci nisu dovoljne …

Borim se sa jastukom,
davim ga i pretim mu;
Kazem, ako me ne volis onda!!!!
I imas pravo, LUD SAM!
Ali za tobom!
Da li znas da si u mom srcu stalan gost?
Setas se iz jedne pretkomore u drugu i
bas si me zaludela.
Da li sam ja to bolestan???

Htedoh ti napisati hiljadu
zanosnih reci, ludih i bestidnih
ali reci nisu dovoljne!

Da stvarno se nadam da kad se
sakrijem u moj krevet veceras,
osetim neka hladna stopala!

20/9/2006

Da li postoji virtualna ljubav????

Sreo sam je na internetu. Rekla je tebe hocu!
Zelim da sa tobom dozivim sve!

I tako su moje noci postale deo virtualnog sveta.
Pili smo kafu kraj kompjutera i gledali se uz pomoc
webb kamere. Pricali smo o svemu i svacemu,
najvise o nama. Stalno sam zurio kuci zeleci da
sto pre nestanem u ekranu kao Alisa. Bila je tu
na dohvat ruke. Ponekad sam se budio ujutru i
pitao: Da li je ona stvarno bila tu kraj mene?

Pitao sam je, kako je moguce zaljubiti se u nekog
koga ne poznajes. Nekog ko je na drugoj strani
zemljine kugle. A ona bi tada rekla, bas me briga
za sve. To je moguce i dogodilo se! Ja sam rekao
da sam virtualni kauboj, da lutam od grada do
grada, da sam ludak bez ludacke kosulje i da
nemam zakopano blago. Nije vazno, i ja sam
otkacena, govorila je uz smeh.
Hocu da odlepim do korice sa tobom, pa to ti je!

Nismo se nikada sreli  u zivo! Sve je nestalo onako
iznenada kao sto je i pocelo.

19/9/2006

VREME

Culi ste hiljadu puta nekog kako kaze:
”Bas bih zeleo da pocnem da se bavim
tim i tim ali nazalost nemam vremena”!

U nasem savremenom svetu uz pomoc
masina smo produktivniji, ali je ipak
vreme roba koje nikada nema dovoljno
na pijaci zivota. Za gradjenje piramida
je trebalo brdo godina i vise generacija.
Pitam se kako su nekada, u nekim drugim
vremenima ljudi dozivljavali pojam vremena?
Da li je i njima vreme nestajalo u suludom tempu?
Mozda mi ne koristimo racionalno to vreme
koje imamo na raspolaganju. Mozda treba
da spavam jedan sat manje svakog dana???

16/9/2006

SUZE...

Zasto krijemo suze i ne pustamo
da nas taj vodopad okupa snagom
dozivljenog. Jer onog trenutka kada
ne primecujemo druge, ne vidimo
ni sebe. Odbacujemo deo onog sto
nas razlikuje od zivotinja. Osecaje,
empatiju, misli, mastu i uspomene.
Egoisti umiru sami! A savest je
nesto sto postoji u nama. Nesto sto
dolazi u  trenutcima samoce i kuca
na svacija vrata.

Zene placu! A muskarci?

14/9/2006

PITANJA I ODGOVORI

Verujem da necu pronaci odgovore na
pitanja koje sam sebi postavljam,ali i samo
trazenje je deo odgovora. Sto vise razmisljam
o zivotu, gubim se u lavirintu sopstvene
ogranicenosti. Odgovori stvaraju nova pitanja.
Da to je kao matematicko objasnjenje pojma
paralelnih linija. One se seku negde u
beskonacnosti. Sve su blize jedna drugoj,
svakog casa ce se preseci ali jos nisu.

Pojam beskonacnosti je za mene neshvatljiv.
Jer ako je vasiona beskrajna, sta postoji na
kraju krajevitog kraja. Pa ona ne moze
da visi u nekom bestezinskom prostoru.
A ako taj prostor ipak postoji. Sta je iza toga.
Ustvari mene vise zanima, da li postoji jos
neko slican nama u toj vasioni. I ako je
odgovor da, zasto se jos nismo sreli.
Zvuci kao neka ljubavna prica, zar ne?

13/9/2006

PESMA

Sanjao sam sinoc opet onu sobu,
i slusao pesmu kise i crepova;
U daljini vozovi su zurili,
ka nekim novim tajnama maste.

A vreme u sobi kao da je stalo
za tren i kucnulo na vrata duse,
poljubilo secanja i postojanje;
A onda nestalo, nestalo bez traga.

Da li je to sinoc vetar ili putnik,
pitao secanja da li vatre jos gore;
Da li su putnici nasli svoj dom,
verujuci u Faniksa.

Ne ipak je sve to bio samo san,
neostvarena iluzija otsjaja;
I pitas me kuda ce mo sada,
ne znam mozda ka nekom novom svetioniku.

Ako imamo jos nade,
ako imamo jos snage,
ako vetar to zeli ...

13/9/2006

MOJA RELIGIJA JE LJUBAV

Zivot je nestvaran i treba ga uobliciti i napraviti svojim.
To vam je predstava na pozornici vremena. Neki trenuci,
misli, zelje, ostvareni ciljevi, usponi i padovi, strah, zelja,
nadanje, nedostizni vrhovi Himalaja i unutrasnja borba.

U trenutku kada pocnemo da postojimo nema niceg.
Samo neke nade roditelja i okolnosti u kojima rastemo
i razvijamo se. I onda na toj ravnoj povrsini ostavljamo
tragove u vremenu u kome zivimo. Mislim, znaci postojim!
Stvaram, znaci postojao sam! I zato je mozda zivot borba
sa vremenom. Otkrivanje puta ka sebi samom. Stvarno
znam da nista ne znam, i da mi je potrebno bezbroj zivota
da bih dosao na pocetak saznanja o neznanju. A san o
vecnom zivotu je ono sto je nacrtno u ocima deteta,
majke, oca i sveta. Nesto sto ostaje iza nas.

Ponekad se izgubim u ljubavnom lavirintu. Jer mastam
o tome da budem umetnik ljubavi. Da crtam osecaj
davanja i rascvetale latice. Da osetim leptire u stomaku
i neke poljupce od kojih zuji u usima. Hocu da nestanem
u svetu iluzija. Obozavam taj svet ljubavi, kada zaronis
u dubinu osecanja i nestanes. U mojoj slici u ogledalu
vidim sebe i moj zacarani svet. Onaj u kome postojim.
Volim ovaj moj zivot. Da taj nestvarni pojam bitisanja.
I ne znam sta da vam jos kazem, sem da je moja religija ljubav!

11/9/2006

LJUBAVNI NARKOMAN

Eto polako se dan vuce. Kasni dorucak. Dugi snovi.
Borba sa nevidljivom trenutcima u mraku. Neki
poljupci na jastuku i miris golog tela u postelji.

Sve mozes naci u sebi. Malo crnog, malo belog, kisu,
sunce, smeh i suze. Da svi teze za necim sto ne mogu
imati. A ono sto je kraj njih ne vide. Ne znam zasto
je to tako, ali jednu stvar znam sa sigurnoscu. A to je,
da je usamljenost bolest danasnjeg drustva. I znam da
smo mi deo prirode. Zato ne shvatam zasto smo se
onda zakljucali u celije od betona. Zasto ludujemo bez
granica, napijamo i trosimo zivot. A sve je tu na dohvat
ruke, samo treba nestati u zelenilu i biti prirodan. Biti svoj.

Zivot tece i otice. Ne znam kuda, ali je to neki konstantan tok.
Ne, ne mozemo zaustaviti vreme, ono nas tera napred.
Da li vidis neko svetlo u tunelu? Da li postoji neki cilj?
Da li smo oni isti ili se menjamo? Da li je nekada bilo bolje ili
je sada ono sad? Odgovor je u tebi.
Dajte mi lampione i svirace za ovaj sto!
Udri brigu na veselje. Nikada se ne zna gde smo sutra…

Ona rece:
- Hocu da postanes ovisnik poput mene! Sa tobom hocu sve!
Rece i nestade, bas onog trenutka kad sam postao ljubavni narkoman.

11/9/2006

PISMO NEKOM

Ipak pazi da se ne okliznes i padnes dok juris za vremenom.
Pa ugruvaces se rekao sam ti. Ali sanjaj, to je dozvoljeno!
Snove nam niko nemoze ukrasti! Oni su ponekad divni a
ponekad strasni. Oni oslikavaju nase zelje, misli, planove i
teznje. Snovi su ogledalo onog sto se zbiva danju a rezimira
nocu. Bez snova ne ide. Oni nam uvek trebaju! Ura za
snove i neke lude leprsave slike stvarnosti! Ludujem
za nekim volsebnim trenutkom otkacenosti kada sve
izgleda tako blizu iako je daleko.

Ponekad ugasim svetlo i sanjam. Slusam tisinu i otkucaje
moga srca. Najteze je upoznati samog sebe. Ili kada
kazes da sve znas nista ne znas. Biti svestan svojih
znanja o neznanju je trenutak istine. Celog zivota se
pitam koja je to faca koja me gleda iz ogledala. Ona
koja se godinama menja a nekako mi je poznata. Pruzim
ruku da je dohvatim. Uh to je neki klovn, samo mu
fali crveni nosic :=)) Ponekad mislim da me zafrkava.
Da li mozemo uci u ogledalo, uci u sebe.
To je kao dan i noc, kao hladnoca i toplota. Kao sve
krajnosti koje bi trebalo da budu u nekoj ravnotezi. Da
li znas da vreme guta sve. To ti je neka nezasita azdaja
koja je kao usisivac. U njenom trbuhu nestaju ljudi,
kuce, dogadjaji, pa i citavi gradovi ili drzave.
I neka slika postaje sve lepsa, jer pokazuje tragove
dozivljenog u svom izboranom licu. 

Slusam Norah-u Jones i nekako plutam na povrsini misli.
Pling plong na klaviru. Tonovi i misli u nekoj nestvarnoj
igri trenutka....
Cmok i dobra budi idem u svet, u djunglu na asfaltu da
upucam nekog tigra i budem najaci na svetu!
Da tako je u snovima. Sve je moguce. Zato ih volim...

10/9/2006

ZIVOT JE KAO AUTOBUSKA STANICA...

Zivot je kao autobuska stanica,
autobusi dolaze i odlaze.
Sa nekima se vozis i upoznas ih,
a neke zaboravis. 
Neki su cesto tu, a neki samo ponekad.
O nekima mastas, a neke poznajes.
Ali nikako da ukapiram red voznje...

9/9/2006

VEZITE SE, POLECEMO !!!

Negde izmedju stvarnosti i maste postojim. 
Slike na blogu su iz mog albuma dozivljaja,
imaginarne ili zabelezene okom digitalne kamere.
Nadam se da ce te biti deo mog zacaranog kruga!

PS JA zelim da inspirisem. Zelim reci da je ljubav, osecaj, suptilnost, senzualnost, prijateljstvo, emocije, empatija itd nesto divno. I da smo svi mi unikati i imamo sta da poklonimo jedni drugima. To je vaznije od svega! Od politike, mrtvih stvari, image itd. I mozda ovom nasem izgubljenom svetu treba bas to. DA ne krijemo sta osecamo. Da poklanjamo jedni drugima ljubav bez interesa. Ne samo onu partnersku. Mislim da bi ovaj svet tada izgledao drugacije.