Strashno me nervira kad mi se desis !  

Uporno pokusavam da te smestim u neki folder i arhiviram…

Uporno pokusavam da te procitam i da te vratim na policu…

Uporno…

Al' nece ! Ne mogu!

Ti si ti & to je to !

Kako li sam lagano, kao da je to normalno,

pogazila svoje principe na koje sam jako ponosna?

Tacnije, bila ponosna !

Bez ikakvog smisla razmisljam, zapitkujem sebe i ispitujem,

a znam,

jako dobro znam o cemu se radi…

Iznenadjujem sebe, opet, sto sve dopustam !

Cak, naredjujem sebi da stanem… da necu… heeej - gde ces ?!

I, naravno, samu sebe ne slusam.

I lepo mi je to sto se oglusavam o naredjenja koja samoj sebi namecem…

Kakav paradoks !!!

Uh, koliko me samo nervira kad mi se desis !

Ne volim te,

nisam zaljubljena u tebe,

nisam "luda" kad te nema tu, bas tu, pored mene…

al' nekako mi srce brzo tuce kad se javis i kada si tu …

Gle !

Slovo, stih… WOW dobih pesmu!

Svasta !

Kao da sam to trazila !

Nisam , naravno!

Sta ce mi ?!

Samo ce me, kada je ponovo procitam, s vremena na vreme,

podsetiti gde su mi principi na koje sam  t a k o  bila ponosna…

I naravno, bicu besna …

Ej, strashno me nervira kad mi se desis !!!