...u omalterisanoj garsonjeri(mašinski produžni malter 1:2:6 ), u izgradnji, bez prozora i vrata, završnih podova, instalacija i buke koja je do pre samo deset minuta ispunjavala ovaj prostor, na jednoj stolici,postavljenoj u središte stana sedi umorni Homo sa svojim računarom i pokušava da poveze misli i osećanja.... Podelio je plate, ohrabrio ljude za nastavak posla,sagledao količine materijala i ...nasmesio se ...i osetio RO-RO u svojoj blizini....Od nedelje, tog dosadnog dana koji je ON stvorio da se Homo odmara, neme nesrećnijeg ... NEDELJE, kada ju je opet video nakon deset meseci, konstantno mu se provlači i šunja kroz masu podupirača , blokova, nepostavljenih armaturniih stubova, neuredno poslaganih fosni, džakova cementa i lepka i nasmeši se onim svoji rupicama i nestane ....do opet njoj pogodnog trenutka... ...Svih ovih meseci, bez nje, Homo se pogubio u bezličnoj jurnjavi za poslom i novcem koji je ionako lako i nezainteresovano trosio....a trošilo se....i nazadovalo !!! ...i onda čuveni stihovi.....ČESTO SE PITAM VREDI LI TRUDA ALI SIGURNO.... ...Tišina se uveliko spustila na gradilište, Jug Boganova 4-6, .....i Homo nesigurno odlazi . ...sa osmehom....