Vilajet nad Balkanom

Zna li neko grcki ?

Sun, 13 Feb 2011 11:55:00 +0100

Zna li neko grcki ili nekog ko zna da prevede ovu pemu:

Αν μ' αξιώσει ο Θεός

Αν μ' αξιώσει ο Θεός λεφτά και αποκτήσω
θα χτίσω ένα μέγαρο τους πλούσιους να ελκύσω
θα 'ρχόντουσαν πελάτες μου κορίτσια να 'χουν τρέλες
κι ο Βίλι Φριτς θα σκάρωνε αφράτους αργιλέδες

Η Γκρέτα Γκάρμπο μάγκα μου θ' ανάβει το τσιμπούκι
κι ο Ζακ Κιεπούρα στη γωνιά θα παίζει το μπουζούκι
ο Τζίμι Λόντος για νταής θα κάθεται στις τσίλιες
κι η Λίλιαν η Χάρβει θα διώχνει τις μπασκίνες

Πρέπει να χτίσω ένα τζαμί για όλα τα δερβίσια
και με κουπέ πολιτικό να 'ρχονται τα κορίτσια

..Gary, your blues will never go away....

Sun, 06 Feb 2011 01:01:00 +0100

GOD: Sorry, Gary, you're needed up here. Hendrix just called in sick with a case of Heaven flu, and they say you're pretty good....

..Every evening after sundown,
as the light begins to fade.
I feel so low, but I just don't know
why these blues won't go away...

www.youtube.com/watch

Secanja....

Sat, 05 Feb 2011 19:48:00 +0100

Cudno je to...
Secam se svega, cega vih valjalo da se setim...
... Lepih dogadjaja..
Samo, ti lepi dogadjaji ne donose osecanja,
ne ponavljaju uzbudjenja,
ne izazivaju treperenja...
Medjutim, secanje na bol... je zivo,
i udara kao da se malocas zbilo...

www.youtube.com/watch

placanje duga .....drustvenoj ustanovi.... nije preporucljivo

Thu, 03 Feb 2011 03:19:00 +0100

i evo, jos mamuran od prethodnog dana....
dosadnog i hladnog februarskog dana....
a pocelo je placanjem i reprogramom duga drustvenoj ustanovi zvanoj Komunalac...i zavrsilo se u druzenju i degustaciji proizvoda od kvasca,
hmelja, jecma pomesanih u vodi...... naravno, svemu je prethodio neki proces....nekakvo vrenje i bla bla bla.......)hemiju nisam nikad vole(
a sada nedisciplinovano, druzeci se sa Waits Tomom ........i flasom vode, ne gazirane.... Homo pokusava ne izgubiti slova sa strane 63...

...A sva ta strasna promena zbila se njemu samo zato sto je on prestao da veruje sebi, a poceo da veruje drugima. A prestao je da veruje sebi i poceo da veruje drugima zato sto je suvise tesko ziveti verujuci sebi;
Verujuci sebi, nije trebalo svako pitanje uvek resavati u korist svog zivotinjskog JA, koje tezi za lakim radostima, vec gotovo uvek proiv njega.
Verijuci drugima, nije imalo sta da se resava, sve je vec bilo reseno, i to uvek protiv duhovnog a u korist zivotinjskog JA.
Ali ne samo to-
Verujuci sebi, bio je uvek izlozen osudi ljudi:
Verujuci drugima, nailazio je uvek na odobravanje okoline.....

www.youtube.com/watch

nesto mi ne ide postavljanje muzike u post, pa stavih ovu vezu iznad.....nije neophodno preslusati......stvar je subjektivna, naravno

This is the real world arround me...and.....I'm waiting that is passes....!!!

Tue, 01 Feb 2011 22:56:00 +0100

intervju NEDELJE... Dubravka Stojanovi�, istoricarka

Evropa nas mami, ali se stidimo

EU kao da nas privla�i i plaši. Mi bismo u to društvo, ali se sramimo. A onda elita od tog stida napravi antievropsku ideologiju i zakopa Srbiju

- Po uticaju na dr�avu, civilno društvo danas ne razlikuje se od onoga sa po�etka 20. veka. Ni danas ne uti�e na dr�avu. Sve, kao, imate: i stranke, i štampu, i slobodu govora, ali vas niko ne sluša. To je taj klju�ni problem za razvoj demokratije u Srbiji, ka�e u intervjuu Pressu Dubravka Stojanovi�, profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U kafanama se uvek talasalo

Zašto su kafane va�ne za modernizaciju Srbije?

- Proglasila sam ih osnovnim institucijama civilnog društva. One su bile mesto gde je vo�ena slobodna debata, gde se razvijao kriti�ki odnos prema stvarnosti. U njima su osnovane skoro sve stranke, u njima su pisani govori, u kafanama koje su bile u blizini skupštine pisani su amandmani, tu su stizali izborni rezultati i gra�ani razlupanih glava posle burnih postizbornih no�i. Pre svega, va�ne su jer se tu uvek talasalo.

- Taj problem proizlazi odatle što nema jakih delova društva koji bi imali mo� da lupe rukom o sto pred dr�avom. Kod nas su svi uvek zavisili od dr�ave, �ak i oni koji su bili nešto bogatiji. E dok je tako, nema ko da se efikasno suprotstavi dr�avi - dodaje ona.

U jednoj ste prilici napisali da je u Srbiji „elita svesno ko�ila reforme u društvu". Da li imate odgovor zašto je to �inila?

- Da, on je, u stvari, vrlo jednostavan. U nerazvijenom i siromašnom društvu lakše se vlada! To je društvo u kome vladaju�a elita nema ozbiljnu konkurenciju, u kome je mogu� monopol i na finansijskom, ali i na politi�kom polju. Moderna demokratska društva nastala su zahvaljuju�i tome što su sna�ni delovi društva tra�ili da se uspostavi kontrola - i nad novcem i nad dr�avnim organima. Kod nas je spre�eno da se stvore ti sna�ni delovi društva do kojih se moglo do�i samo sveukupnim privrednim i društvenim reformama. Zato su te reforme ko�ene i u 19. i u 20. veku.

Postoji li danas savez elita koji spre�ava reforme, u ime �ega to radi, i koje elite taj savez �ine?

- Mislim da postoji taj savez i danas. �ine ga razli�ite vrste elita. Na prvom mestu politi�ka elita, koja ne �eli da deli politi�ki kola� i zato te�i ka stvaranju grandiozne koalicije u kojoj �e se na kraju na�i svi, i tako, pod maskom višepartizma, obnoviti jednopartijsku dr�avu. U tom savezu je i privredna elita, koja dr�i potpuni monopol. Tu je i va�an deo intelektualne elite, koja se plaši stvarnih reformi u prosveti i stvaranja nove moderne obrazovane elite koja bi pokazala koliko ona stara ne zna. Staroj intelektualnoj eliti više ide u prilog da mladi obrazovani ljudi napuštaju Srbiju nego da se njihova mo� u obrazovnim i intelektualnim ustanovama dovede u pitanje.

Ako se modernizacija kod nas „desila nekoliko puta", kako objašnjavate otpor koji je prema njoj postojao ili još postoji u društvu?

- Pre bih rekla da se kod nas modernizacija odlo�ila nekoliko puta. Odlo�ila se u više navrata od 19. veka do Drugog svetskog rata. Onda je došla socijalisti�ka modernizacija koja jeste promenila društvo, ali, zasnovana na društvenom vlasništvu, ona nije mogla stvoriti modernu privredu spremnu za tr�išnu utakmicu. Onda smo umesto u tranziciju i Evropu posle pada Berlinskog zida mi otišli u rat za teritorije. Onda je pao taj re�im, pa smo ubili premijera koji je hteo stvarne reforme. Od tada je prošlo sedam godina u kojima su otpori i dalje jaki. Zato ih ja vidim kao deo dugih istorijskih kontinuiteta otpora modernizaciji.

Ako je klju�ni problem u srpskoj istoriji „nemo� i nesposobnost da iza�e iz za�aranog kruga siromaštva i da unutrašnjim snagama krene put reforme i modernizacije", da li to zna�i da su te reforme nemogu�e?

- Naravno da ne - u tom slu�aju bi zna�ilo da verujemo u neku sudbinu i istorijsku fatalnost, u to da nema spasa. To zna�i da problemi moraju da se prepoznaju i da mora da oja�aju delovi društva koji �e svoj interes na�i u reformama, a ne u borbi protiv njih.

Rekli ste - parafrazira�u vas - da su opozicione stranke devedesetih ko�ile reforme, jer su sledile Miloševi�evu nacionalnu politiku. Da li se odnos tih, sada vladaju�ih partija prema srpskom nacionalnom pitanju promenio?

- Rekla sam nešto još gore. Rekla sam da je nacionalisti�ki program stvoren u krugovima opoziciono orijentisane inteligencije, da je on u javnost izašao sredinom osamdesetih i da ga je Slobodan Miloševi� samo preuzeo i krenuo da ostvaruje. Zna�i - taj program je još tu. Danas se on ne proklamuje javno, jer se Srbija krajnje iscrpla u ratovima devedesetih i jer je odnos me�unarodne zajednice prema takvoj politici bolno osetila tokom bombardovanja. Ali odnos prema Kosovu i Bosni i Hercegovini otkriva da prioriteti politike još nisu promenjeni. Razvoj Srbije još nije na dnevnom redu. Još se iš�ekuje neka promena teritorijalnih pitanja.

Da li je ideja o nacionalnom širenju bila konstanta u srpskoj istoriji i da li je ta ideja i dalje na snazi?

- Ta ideja bila je konstanta u svim mladima balkanskim dr�avama koje su nastajale od 19. veka. Imamo san o velikoj Gr�koj, velikoj Bugarskoj, Albaniji, Hrvatskoj... Ono u �emu se razlikujemo to je što mi, za razliku od ve�ine drugih, nismo shvatili da je taj san neostvarljiv.

Da li vidite danas reformski potencijal u DS-u, SPO-u i SPS-u? Ako ne u njima, gde ga vidite?

- Reformskog potencijala ima, ali je on još u rva�kom zagrljaju antireformskih te�nji. Po mom mišljenju, ishod tog „rvanja" još nije izvestan. Odnosno, još se ne zna kuda �e Srbija krenuti.

Da li se sla�ete sa mišljenjem da politi�ke stranke danas, kao ni prilikom njihovog stvaranja, ne artikulišu interese ako ne ve�eg, onda zna�ajnijeg dela društva? To se, recimo, �esto �uje iz desni�arskih krugova.

- Ja se sla�em, ali iz sasvim suprotnih razloga. Ja mislim da narod ho�e da normalno �ivi, da bi gra�ani Srbije �eleli da budu poštovani, sastavni deo Evrope koji brine o svom razvoju i ima snage da se pobuni protiv razuzdane dr�ave. Zato i optu�ujem elitu da taj put Srbije ko�i.

Stav doma�ih evroskeptika glasi otprilike ovako: zala�emo se za evropske zakone, pravila i vrednosti, ali, zbog Kosova, ne i za �lanstvo u EU. Da li je takva Srbija, po vama, mogu�a?

U regionu su svi an�eli

Kako komentarišete to što vlasti, i u regionu, u istoriji vide „izvor i �uvara nacionalnog identiteta", a da istra�ivanje koje ste vi radili pokazuje da gra�ane istorija veoma malo zanima?

- Istra�ivanje koje smo radili pokazuje da gra�ani ne znaju ni osnovne podatke, na primer koji je redosled boja na srpskoj zastavi. Pri tom se na istoriju stalno pozivamo i u njeno ime donosimo va�ne politi�ke odluke. To samo zna�i da istorijom manipulišemo, da je la�iramo i da elita zalu�uje gra�ane. Zato je va�no da se istorija u�i, da od gra�ana vlast ne bi mogla da pravi budale.

Naveli ste da je jedan od problema istorije koja se predaje u srpskim školama to što je etnocentri�na. Da li su one koje se u�e u drugim zemljama druga�ije?

- Ne, sve su iste. Mi smo radili uporedo istra�ivanje u svim balkanskim zemljama i našli da svi sebe predstavljaju kao an�ele koji istorijski ništa nisu skrivili, dok su im svi drugi, naro�ito susedi stalno radili o glavi, zabadaju�i no� u le�a kad je najte�e. Tako Bugari vide nas, a tako i mi njih. Vreme je da to saznamo.

- Ta�nije: folira�emo se da smo prihvatili vrednosti, da se dr�imo pravila koja na svakom koraku izbegavamo, usvoji�emo zakone koje ne primenjujemo. Od Evrope o�ekujemo da nas pla�a i politi�ki podr�ava, a da se ništa ne promeni. To nikoga ne�e zavarati.

Postoji teza da je Srbija uvek bila deo Evrope i da po stepenu demokratije nije bila iza drugih dr�ava. Koliko je ta�na ova teza, a koliko da je Srbija imala gra�anski sloj?

- Po mojim analizama, ta je teza samo delimi�no ta�na. Srbija je imala evropske zakone od druge polovine 19. veka, imala je i institucije, ali je sadr�aj tih institucija bio mnogo više „naš„ nego evropski. Recimo - ka�e se u Ustavu iz 1903. godine da je skupština centar sistema, a svi u dr�avi znaju da se u skupštini samo di�u ruke za odluke koje su donete na nekom nevidljivom mestu. I onda nema prave demokratske odgovornosti jer to mesto gde se donose odluke ostaje nedodirljivo. I danas je u velikoj meri tako.

Kako biste opisali odnos izme�u Srbije i Evrope, danas i tokom istorije?

- Uvek je bio komplikovan. Evropa kao da nas privla�i i plaši. To je kao neki kompleks ni�e vrednosti - mi bismo u to društvo, ali se stidimo. A onda elita od tog stida napravi antievropsku ideologiju i zakopa Srbiju.

Kosovski mit negativno uticao na razvoj društva

Ukoliko biste vi odlu�ivali, kako bi se u školama interpretirala Kosovska bitka? Na koji na�in bi se vrednovali odanost zemlji, poštovanje slobode, junaštva i �rtve, ako to jesu pouke te bitke?

- Onako kako se u modernom odnosu prema prošlosti tretiraju takva pitanja - sa stanovišta �rtve. Ali ne prave�i od �rtve novi cilj, ve� sredstvo za kriti�ko razumevanje prošlosti.

Postoje li mitovi ili interpretacije mitova koji su negativno uticali na razvoj srpskog društva?

- Ve�ina je takva. Bilo da je re� o kosovskom mitu i carstvu nebeskom kao cilju ili onom o zlatnom dobu srpske demokratije kojim se zavaravamo da smo nekad bili kao Francuska. Mislim da samo kriti�ki odnos prema istoriji dovodi do sazrevanja istorijske, politi�ke i društvene svesti. Bez toga ostajemo u istoriji kao u nekom detinjstvu, kao oni koji nikada ne porastu.

To što je Albancima oduzeto pravo glasa 1913. naveli ste kao primer da Srbija nije znala da se prema njima odnosi kao prema svojim gra�anima. Zašto jednako bitne nisu odluke Prve prizrenske lige, na primer?

- Kada su Kosovo, Sand�ak i Makedonija priklju�eni Srbiji posle balkanskih ratova, njihovo višenacionalno stanovništvo nije dobilo ista gra�anska prava kao gra�ani Srbije. Bila je to veli�anstvena debata u srpskoj skupštini u kojoj je opozicija tra�ila proširenje srpskog ustava na Nove krajeve. To se nije desilo i tamo je uveden vojno-policijski re�im. Mislim da srpska elita nikada nije shvatila kako vladati etni�ki mešanim prostorima. Nije shvatila da kad nekome ne date prava da �e ih na kraju on sam uzeti. I to nam se upravo desilo, kao što su poslanici 1913. upozoravali....

www.youtube.com/watch

Sinhro .....

Tue, 01 Feb 2011 02:12:00 +0100

If you aren't pushing your limits, you aren't going far enough, and you still don't know who you are...

www.youtube.com/watch

RУCCKAЯ ЪΈCCOHHИЦA (PATETI�NA SIMFONIJA)

Tue, 25 Jan 2011 17:44:00 +0100

… (Sanjam sebe, kako se budim negde daleko, duboko u ruskoj stepi. Nag, na le�aju od trave)…
Povetarac mi umiva lice. Prote�em se. Samo su mi no�ni prsti na zemlji, a rukama dodirujem nebo…
...(Ovo �e biti lep san, ose�am to)…
Trep�u�i, otvaram o�i i šaljem svoj pogled svuda uokolo. On oble�e planetu i vra�a mi se, umiljavaju�i se i uvijaju�i oko mog tela. Oh, �ivot je lep i treba u�initi sve da to mo�e da potvrdi svako na zemlji. Na koju stranu da krenem, na istok ili na zapad? A da se najpre pomolim Bogu? Ili da ipak krenem u potragu za svojom istinom. Voleo bih da imam nekoga uz sebe. Da idemo zajedno.
Bilo bi lepo sa drugim ljudima deliti sve što imaš. �eleo bih da le�im tu�i bol prenose�i ga na sebe. Da tešim bla�ene koji pla�u, da saose�am sa posrnulima i poni�enima. Samo u sveopštem bratstvu sjedini�e se sloboda i ljubav. Znam da je to mogu�e, pošto je moja duša dovoljno široka za to…
...(Spasenje svih. Jedinstvo svega sa svim i svega u svemu. Da, takav sam ja. Širok i plemenit. Ujedinitelj. Sve�ovek. Suze mi magle sliku. Oh, kako je ovo lep san)...…
...Svet �eka na mene. Idem da objavim krajnju re� velike opšte harmonije, sazvu�je sveobuhvatnog hora. … (Da, idi! Neka tim korakom zapo�ne put ujedinjenja! Spreman sam da stignem u svaku ta�ku sveta… A… Ali…)
Dosta!! …(…Ali…)… Ma kakvo bratstvo! …
(podignuta noga se s treskom vratila na tlo… zatresla zemlju… tutnji mi u glavi)…
....Zar da se utopim u gomili, izgubim me�u nedoli�nima? Ko odve� voli �ove�anstvo uopšte, taj nije sposoban da voli pojedina�nog �oveka. Treba najpre voleti i graditi sebe. Nikakva zajednica. …(Ali…)…
.....Ni porodica! Gledati sebe. Ne gubiti vreme na druge. Besmisleno je sa njima se povezivati u jelu, �avrljanju, iscrpljivati se pravljenjem kojekakvih potrošnih stvari. Oni koji su me dostojni dopre�e do mene drugim, nebeskim talasima. Kona�na stvarnost materijalnog, zemaljskog sveta nezanimljiva je i ne vodi istini. Svim tim vidljivim, lakoshvatljivim oblicima treba bar jedan kraj pustiti u nepoznato, nevidljivo, neshvatljivo, bo�ansko.
…(Pa… jeste… meni je zapravo potrebna neobi�na budu�nost, uzbudljiva.)…
... Beskrajno, tajanstveno, nedohvatljivo, neizrecivo - otkriva�u sam. Celinu razdrobljenog sveta mogu dosegnuti samo sâm. Ne�u se trošiti u predavanju drugima, razotkrivanju i rasipanju svuda oko sebe. Svoj um �u izgraditi zatvaraju�i se, usredsre�uju�i se i udubljuju�i u sebe. Takav �u biti najbolji uzor drugima.
…(Neka me gledaju - iz daljine, odozdo. Vide�e me onakvog kakav se vidim sada u snu: visok sam, sna�an, ponosan, sa blagim a nadmo�nim osmehom, smiren i siguran, pogleda prkosno uperenog u sunce.)…
...Ja to mogu jer sam hrabar. I plemenit. Dostojan divljenja. …(Svetac! Bogonadahnut. Dostojan divljenja, dabome.)…
... U nebo, prema sebi! …(Poleti, poleti!)…
Ali…nisu li me �esto moje �ovekoljublje i plemenitost odvodili u malodušnost… a
…(Ne, ne kolebaj se, poleti!)…
…a dobro�udnost u duševnu meko�u? Junak - a smeran i krotak! Junak - koji ne ume da osvaja a lako ga je zavesti. Junak - a �ena! Pre nego što se uzdignem iznad drugih, treba da raš�istim sa sopstvenim nesavršenstvom. Time po�inje put ka istini. Najpre: prestati sa la�ima. Jeste, ja sam la�ov. …(…bo�e…) Treba to izre�i: Ja sam l a � o v. Glasnije. Ja sam la�ov! Viknuti. Da, ja sam la�ov i zlo�inac!!
…(Ova grmljavina… boli… postoji li na�in da se uši zapuše iznutra?)…
Moje la�i su velike, lukave i surove! Ah, glas mi drhti. Vetar postaje hladniji, ulazi mi pod ko�u… …(Nisam nikada video tako mo�nu sliku. Stojim sam, izlo�en i izolovan, ogoljen, da bi mi se jasnije videle mane… MANE? Hej, šta mi je? Pa ovaj u snu ne mogu biti ja! Nisam, nisam! Ovo je krivo ogledalo. Ho�u da se probudim!)…
Bolna je povest mog �ivota: najpre divlje varvarstvo, zatim sirovo praznoverje i na kraju poni�avaju�e ropstvo. Nijedan mirni period za poetsku igru moralnih sila. Samo tamno, bezbojno postojanje, lišeno snage i energije.
…(Ne uspevam da se probudim… Ovaj san me je zarobio!)…
... U mom pam�enju nema o�aravaju�ih uspomena, pou�nih primera. Moja se�anja ne se�u dalje od ju�e i za mene ona su stranci. Lako se prilago�avam novim danima i novim ljudima. Prepuštam im inicijativu. I tako postajem njihov podanik.
…(Zašto ja, zašto baš ja? … a šta ako sam odabran da razrešim sukobe ovog usamljenika, da kanališem snagu koja se nazire ispod tog spoljašnjeg haosa protivure�nosti… da je usmerim u nešto monumentalno? Era vodolije?!)…
... Do �avola, ne mogu sam! Meni su drugi ljudi neophodni… i…
…(Šta je sad?)…
…ako je ve� tako… …(Opet se uspravlja, ali… kakve su mu to o�i!)…
…ako ve� ne mogu bez drugih… …(Demonske!)…
... onda idem me�u njih, ali kao mu�enik - �rtva i tiranin. Iskali�u na njima svoj bes. Da�u oduška svom ovozemaljskom obli�ju i razarati sve što je vezano za ovaj svet. Podi�i �u revoluciju - strašniju od krvave: duhovnu. Izazva�u sukobe svega sa sva�im. Moja �e sekta zaposednuti njihove umove. Ujedini�u svet, da, ali u sveopštoj apokalipsi!
…(Zar je ekstaza ovog sumanutog proroka moja? Zar �e uspeti da me uvu�e u svoj ples? Ako se uskoro ne probudim…)…
... Bi�u i ja �rtva. Prihvati�u stradanje, neprebol i neprohod. To je pravi put. Jer on nikuda ne vodi. Pati�u, ali ne kao oni. Ja volim da patim. …(…patnja…)… Oni ne znaju da patiti i shvatati zna�i jedno isto…
…(Opet je klonuo. Savladani smo, obojica.)…
... Oh, zasviraj varvarska liro. Uz tvoje zvuke patnja je još lepša. Evo, osta�u ovde. Spusti�u se u svoj le�aj od trave.
…(Ah!... Sad sam shvatio: ako on zaspi, ja �u se probuditi! Tako �u se spasiti!)…
...Ne znam kuda i kome da krenem, kad volim i vatru hladnih brojeva i daljinu bo�anskih vizija… Osta�u ovde i napi�u se.
…(I zaspati, i zaspati! Ima nade za mene!)…
.. Alkohol �e pomiriti sve moje protivre�nosti, utišati moju pagansku stihiju a uznemiriti asketsku tišinu. Napravi�e meru, izbrisati krajnosti… Oh, zapali se vatro, ugrej me vatrice, moram da �ekam, a �ekanje �e biti dugo… velika je ova stepa ... nije beskona�na ali je velika … moram da �ekam … nema nikog da mi peva … u muzici je istina … nešto setno … ljudi ja vas volim … sve vas … uspavanku … sam �u … volga volga … mati moja … tecite … tecite … gorke … suze … pla�i … pla�i … dušo … pravoslavna…
…(zaspao je… … Zaspao je! Slobodan sam! Oh, je li mogu�e da je ova mora iza mene … kako je lepo protegnuti se … kakvo olakšanje … Samo su mi no�ni prsti na podu, a rukama dodirujem nebo … Ovo �e biti lep dan, ose�am to… Trep�u�i, otvaram o�i i šaljem svoj pogled svuda uokolo. On oble�e planetu i vra�a mi se, umiljavaju�i se i uvijaju�i oko mog tela. Oh, �ivot je lep i treba u�initi sve da to mo�e da potvrdi svako na zemlji. Na koju stranu da krenem, na… Hej!... Hej!

Oh, boze moj…

… NEKO ME SANJA, OSE�AM TO!

http://www.youtube.com/watch?v=VfVqOZQVcJQ&feature=related

NE VOLIM TE VI�E - �eljko Krznari�

Mon, 24 Jan 2011 21:38:00 +0100

Ne volim te više da znaš
ali uvijek mi tako ponekad
u vremenu do�eš
pa pomislim da si mi sve na svijetu
i ne mogu ni zamisliti
kako le�iš u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kiša pada
i kad hla�e obu�eš
i kad suknju skidaš
a ne pla�eš nikad
jednog �u te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne ra�unam noge
jer si fina djevoj�ica
i najhrabrija kurva
jer si mi u o�i usla
bez kucanja i srama
ubit �u te prije spavanja
da se probudiš kao dama
da imaš pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne

i ne volim te više da znaš
i sve �e novine pisati o tome
u restorane više ne�eš u�i
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje bo�je i moje
raspitaj se kod prijatelja
što je još tvoje
a što meni pripada
raspitaj se jer ne dam ti više
ni da misliš
ubit cu te što se skitas svijetom
policija �e te traziti
što bludni�iš s ljetom na javnom mjestu
pa �eš onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se �ude
što voliš na meni
i ne volim te više da znaš
ali te tra�im
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a baš nikakva nisi kad te zubi bole
ne�u više ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
što ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se još malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
�ekam te i sutra
kao uvijek u devet.

mali �ovek �eli preko crte ...

Thu, 20 Jan 2011 01:40:00 +0100

Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Njega guse propisane norme
Preko crte njegovo je mesto

Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Preko crte zeli ali ne sme
Mali covek zeli preko crte

Mnoge smo i mnogo voljeli..

Sat, 15 Jan 2011 01:52:00 +0100

Mnoge smo i mnogo voljeli
na ovoj šarenoj cesti
al tek usput, na cesti
ravnodušne, po dvoje
u cini�noj postelji stizale su nas
mu�ne radio vijesti
broje�i poene u sportu, pi�u i ljubavi
za volju �aska spiskali smo snagu
ne brini Vlado, tim se više nitko ne bavi
sad kad je sve otišlo k vragu

nama su se objavljivala nebesa
tek kroz rastre�njena usta sumnjivih dama
na zabavama pu�kim
izmedju dva plesa
kroz prozor bi nas dotaknula tama
za razliku od svjetla
tama je bila prava
najgore su vijesti bile najta�nije
dubok je san prokope, a plitka je java
mirno spavaj Slobodane, sve je mra�nije

i prije nas, doduše, mnogi su se tješili
da je vrijeme na njih bilo suviše kivno
ne postavljaju� pitanje, slavko,
divno smo ga riješili:
�ivjeli smo kratko
umiru�i intenzivno