...dodje i prodje. Komotno smo svi i kod kuca mogli ostati. Standardni pocetak popisa i sredjivanje programa za novu godinu. Zali Boze ustajanja u pola sedam, po mrklome mraku, al' ajde.

Odlucih, u tekucoj, novoj, promene neke da primenim. Psiho-fizicke prirode. Krenuh, a odakle cu drugo, od glave tj. kose. One unutrasnje ce malo sporije ici. Bitno je, ipak, da se krene.

Elem, posao. Korak napred, nazad dva, sto bi rekla pesma jedna. Ni minut spustanja garda, predaha nekog. Stene spoticanja na sve strane, vise i oguglah.

U Novoj godini, zelje su bile podeljene; sirok dijapazon, od nalazenja pravog za mene i Zlato, do mira i harmonije u poslu, kao i konacnog nekog (pa makar i bilo kog) premestaja/unapredjenja. Usput, jedno me je drago bice posavetovalo da svoje treperenje okicama i zanosan osmeh iskoristim bas u tu svrhu, kao, jesce mi iz ruke, usled toga. A ne zna da, bas ti su razlozi, prepreka mi za bilo kakav napredak. Izgleda da vraski dobro to radim, pa se Disi omililo da me, kao takvu, uza sebe ima. Nista nedolicno, krajnje profesionalan odnos :-) . Voli covek nasmejane, that's all. Tako da...nekoj drugoj taktici morace se ustupiti mesto.

Naravno, i tako "mrtav" dan, iziskivao je ostanak prekovremeni. Briga njega sto Madjarska...znate vec. Ali...pred samo spremanje i polazak kuci...

"Odi cas 'vamo..."

" ? "

" Pa eto, mali bonus za zalaganje na poslu..."

Evo ti Suska...al' ce se nabrojis... Kao da mi je paket maramica dao, a ne... No, dobro. Kako sam se nadala... Jos i neocekivano dobro ispade.

Ne moram ni reci da je, u roku od sat, dve trecine bonusa, bespovratno nestalo. Al' sto kupih dobre pantalone...

Vruce pantalone, vruce pantaloneee...