...i, posle mi kazu, ne budi depresivna, ne pisi depresivno...

Nedelja, sama po sebi, nista dobro nije obecavala. Standardna seciranja i podvaljivanja na poslu; nesto sa cim sam se naucila boriti, iz dana u dan. Dodatak tome je, sad, otvoren rat Otrovnice prema meni, iz razloga sto je disa (po njenom sociopatskom misljenju) uzeo mene u zastitu... Gore nego i u jaslama sto je, tak je meni na poslu... Sta reci, ne mozes birati sa kim da radis...

Kraj nedelje radne, protekao je u jurnjavi za paketicima, sto privatnim, sto firminim, u koje sam takodje bila ukljucena... Vikend je imao naznake finog nekog desavanja u vidu prednovogodisnje proslave. I ostalo bi tako fino, da mi se, u povratku sa istog, nije desilo nesto sto tesko da cu moci ikako da zaboravim.

U redu sam ja, sada, mislim... Nije mi dlaka sa glave zafalila ili tako nesto; ipak... Nemam hrabrosti ni volje da detaljisem; zelela bih da mogu ponistiti sve... Da nisam bila dovoljno prisebna da pozovem brata kao i patrolu Plavaca, "bila bih silovana i/ili opljackana" - po recima istih, nocas... I danas se probudim nema, bez glasa. Bukvalno. Sto od prehlade koju vec par dana vucem, sto od nocasnjeg soka. Moj grad, moj kraj, nadomak moje ulice...

Nocas sam, na nezgodniji nacin, shvatila da nigde ne mozes biti bezbedan...neretko cak, ni u svojoj sopstvenoj kuci...

I eto, jedan vise razlog dodat listi - Zasto ne volim decembar...