Volim iznenadjenja, neizvesnost, spontanost, nepredvidivost.

A on je banuo upravo tako, tacnije, usetao. Plan neki, samo njemu znan; meni ga otkrivao nije, sve do posle malo...

Privlacan, sarmantan, vispren, zanimljiv, elokventan, nadprosecno inteligentan, prepun pozitivne energije, ideja, zivota... muskarac sa velikim M. Usetao i otpoceo svoj "lov", nazovimo to tako. I ne osetivsi, "plen" postadoh. Ususkan, uljuljkan, namiren.

Neobicno sve i nesvakidasnje oko upoznavanja, vidjanja, veze...svega. Meni, njemu ne...samo taj zavodljivo mangupski osmeh na usnama i pogled koji ledi krv u zilama, koji upija i guta. Kako da ne prija...kako da ne opije...

* * *

Sad u  petak, u radni sat izasla, zavrsavala nesto po centru. I naleteh na decka jednog, deo proslosti davne, neizvesna naznaka pocetka koji nastavak doziveo nije. Pozdravismo se, pokrenuli kurtoaznu pricu neku...prvo pitanje - jesam li se udala. Polako, ali sigurno, averziju prema istom dobijam. Pitanju, mislim. U jednom momentu, rece on meni:

"Skini te naocare..."

"Zasto, sta smeta ? Ne vidim  nista od sunca..."

"Skini, molim te, zelim oci da ti vidim". Poslusah ga zbunjeno.

"Ti si...najveci folirant kojeg sam ja ikada upoznao...najgora od svih zena..."

"Mladene...? Kako...pa...ne razumem..."

"Znas li ti...pa ti si meni samo tako (i tu ide gromoglasno pucketanje prstima), pobegla pred nosem ? Izmigoljila mi se iz ruku, nestala...?"

"E, ti...nisam ti ja nigde pobegla, vec se ti nisi potrudio..."

Svaka dalja prica na tu temu, suvisna je bila. Pognu glavu i nasmesi se, upita za dete, otpozdravi i razidjosmo se, svako na svoju stranu, svojim poslom.

* * *

Dve suprotnosti, dve razlicite price, proslost i sadasnjost. Nagnase me na razmisljanje...pa se mislim nesto...

Da li se pravim muskarcem, pobednikom, moze nazvati covek koji samo osvoji...ili onaj koji uspe da zadrzi osvojeno...? Onaj koji uziva i u cilju, a ne samo u putu do istog...? Pitam se, pitam...