Otvaram inbox i zaticem mail sledece sadrzine:

"Naucio sam...
Najbolji skolski cas je sediti na podu ispred nogu starije osobe.

Ovakve vrste preokreta, ne mogu a da me ne iznenade...taman kad pomislim da vise ne moze, ne lezi vraze...

Stizem danas posle podne u bivsu mi kucu, jel...maleni na vikendu tamo odseo. Pozvonim na kapiji i cujem njega kako uplakano dolazi...

"Mamaaa...moj tata je kreten...", sav u suzama.

Ja zbunjena, nista mi nije jasno, kako, sta sad...

"Hajde polako sad...smiri se i lepo mi ispricaj sta je bilo..."

"Nista, on je jedan kreten !"

"Ne mozes tako za tatu da pricas, to je isto kao kad bi i za mene rekao..."

U tom momentu, prilazi i "tata"...iznenadio me, priznajem; buduci da nema obicaj da dolazi kod roditelja, vec jako dugo.

Elem, mali bio neposlusan, "Tata" se uziveo u ulogu i podviknuo, sto je kod deteta izazvalo takvu reakciju. Nije ono krivo, nije naucilo na oca; tuzno al' istinito.

Ni to me nije toliko iznenadilo, koliko pitanje za dozvolu da ga povede na more, krajem nedelje...

"Zar mi nisi rekao da odlazis iz zemlje ?"

"Da, ali tek u septembru...mogu i njega da povedem, ako hoces..."

"Slusas li ti sebe ? Polazi u skolu, i da ne...nema sanse; sad si ga se setio..."

Uglavnom, ispade mu promena plana, neko vreme viska pa, ko veli, malo da ga necim ispuni. Daleko je petak, videcemo jos...

Elem...hm...

Bivsi mi muz vise ne zivi sa bivsom mi prijateljicom. Pukla tikva, sto bi narod rek'o, jel... Ima tome vec nekih mesec i nesto jace; skruseno me obavestio i, brze/bolje pitao, kad li cemo na kafu. Cuj, na kafu...

Odlazi iz zemlje, bezi, kako sam istice. Nece ga biti neko znatno vreme; kao da je do sada pa bio, ucestvovao na bilo koji nacin u rastu i odgoju deteta.

"Ne zovi me, ne trazi me...radis, sama izdrzavas dete, ja ti ne trebam...sa skolom nemam nista, a ni sa bil0 cim drugim"

Hm... Ne trazi ni ti njega, nekada kada ti iz dupeta u glavu dodje, koga si za sobom ostavio...glasilo je u poruci posle.

I onda nesto razmisljam...da li je moguce da se neko takav rodi, monstruozan, ili to postane zahvaljujuci kuci i roditeljima svojim...

Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga sto u bolu dokucim,
moj svet se sastoji od nedorecenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,
od prizeljkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da covek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svacim,
u njemu su i skrusenosti blage svojstva
i pobuna
sto covek prodje tek sto zakoraci.

Moj svet se sastoji od onoga
sto se misli kad je ponocna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tisi.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova cistilisnih.

Danica Maksimovic

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se merio onim sto vise ne postoji. Ovako se mesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog secanja ni cistog zivota.

...i neka mi posle neko kaze kako se suprotnosti ne privlace, paradoksalnosti ne postoje i spojiti nespojivo je nemoguce...

:-)))

Prvo sam razmisljala o tome da se ozbiljno tematici posvetim i razlozim sve na proste cinioce, sve u cilju boljeg shvatanja. Puko gubljenje vremena.

Otuzne su mi persone koje dusu hrane glorifikacijom - sopstvenom i od strane drugih. Persone koje vape za paznjom i koje ne prezaju ni od cega, kako bi tu paznju dobile i usmerile na sebe. Persone koje ce i ono najgore, najpodlije, najcrnje, najprostije iz sebe izvuci jer, svaka reklama je dobra reklama. Persone koje su iznutra toliko suplje i prazne, kojima ta egocentricnost je centar sveta tj., njih samih, jel... Jer, kada se malo, ali samo malo, po toj njihovoj povrsini i povrsnosti zagrebe, dodje se do saznanja da je to jedino sto i postoji od njih. Bez toga, to nisu ljudi, vec praznine same.

Jednom recju, histrionicno - narcisticki poremecaji licnosti.

A juce...termometar pokazivao (na suncu), ovako:

Danas, dovukla se kuci i opet mi djavo ne da mira...ne sedi mi se u samom grotlu pakla (po kolicini vrucine u kuci); strpih se do nekih sest, pa dete pod kapu, za ruku i pravac park...odrediste Tas. Slatko mi izbi skoro do zadnjeg dinara iz novcanika, al' ne mari...vredno svakog njegovog osmeha i zadovoljstva.

U povratku, klackamo se u prevozu i on povede pricu o svom poreklu. Sa sedam godina, bezmalo nos nisam znala da obrisem, a on ce mi tupi o poreklu, mislim se...

"Eto...ja sam polucrnogorac i polusrbin... Srbin po tati a Crnogorac po tebi, mama...jel tako ?"

"Jeste, tako je..."

Zamisli se na tren, pa krenu u nabrajanje...nabroja 12 clanova najuze nam familije, pa kaze:

"Pa, mama...u mojoj familiji vise je crnogorstva nego Srbije sto je...kod tate samo on, baka i deka, a vidi koliko kod nas..."

Jooooooooooooooooj...volim leto, sunce i vrucine...al' na primorju, pokraj neke obale i polupuste plaze... Leto u Beogradu, pogotovo ovakvo, tesko da prijati moze.

Sem kad su noci u pitanju...

Nemoguce vruci dan...sutra jos topliji predvidjaju.

Stigla danas u razumno vreme kuci; svukla se, jela i ne izdrzah, vec dete pod ruku, pa na bazen. po prvi put ove sezone; kad bolje razmislim, po prvi put u zadnje dve godine. Ne volim ih vise toliko, prerastoh i taj vid zabave. No... Pristigli i smestili se, ne mari sto cemo nepuna dva sata tamo biti, vazno je da se rashladimo i malo vazduha uhvatimo.

Taman da krenemo u vodu, kad... Kiborg, sa sve Morzom od brata i decom svojom. Znaci, sve je vise srecem u poslednje vreme, skoro da ne prodje dan, a da ne naletimo jedna na drugu; horor...

A onaj njen sin, juri za mojim, sve dovikuje, zove ga i trazi... Zlato ga pogleda, pa ondak mene i na drugu stranu krene; naucio i on da nema sta sa njima traziti, ne treba mu. A onda Kiborg dotrcava, pa svoga vuce na drugu stranu, cirkus pravi.

Uglavnom, proletese nam ta dva sata, rashladismo se jedva...i sad, od kuce, disemo na skrge...buduci da nismo blagosloveni klimom, jerbo bi nam trebale tri najmanje; kakav nam je raspored prostorija u kuci. Opako neko leto...

ISTAR...ko je ta zena bila ? Korene treba potraziti u Mesopotamijskoj civilizaciji, mitovima i legendama.

ISTAR je bila boginja rata, jasuci lava u borbi, kao i ljubavi, prostitutki kao i majki; sebe je nazivala milosrdnom kurtizanom; ponekad je predstavljana kao bradato dvopolno bozanstvo a ponekad kao naga zena koja nudi svoje grudi za dojenje.

Bila je predmet obozavanja i gradjena je masa hramova u njenu cast. Svaka zena je bila duzna da bar jednom u zivotu, obicno posle vencanja, ode u njen hram. Tamo bi cekala prvog stranca koji dode i baci joj srebro u krilo. Nije smela da odbije stranca i obavezno je imala seks sa njim i posle bi se vracala kuci, takozvana sveta prostitucija.  Bilo je cak i muskih prostitutki u hramovima, ali kasnije su zakoni pojacani i homoseksualnost se kaznjavala kastracijom.

Takodje, postoji prica vezana za boginju ISTAR i neke od obicaja u hriscanstvu. Obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, bas kao i u danasnjem vaskršnjem slavlju.  Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" pise da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, posto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik pise:

"Jaja su se kacila u egipatske hramove. Bunsen skrece paznju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje.

Venus ISTAR izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskrsnji prinos u Egiptu. Isti obicaj odrzao se do danasnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).

A opet..."na engleskom se Uskrs kaze "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje ISTAR koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Istar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevisnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo."

Kod Vavilonaca, okarakterisana je kao cista personifikacija Venere, kao i Afrodite. Njena energija predstavlja ljubav, plodnost, strast i seksualnost. Vavilonci su je, takodje, nazvali i boginjom koja inspirise ljubavnike. U gradu Mari, slavljena je kao boginja plodnosti, simbolizovana u vidu Urne zivota privezane za njen stomak.  cak su i hriscani pozajmili aspekte ISTAR - majke koja pruza uzvisenu ljubav umirucem sinu, i "ubacili" je u Devicu Mariju. Postoji i prica vezana za to.

Bese nekad kraljica ISTAR koja je bila zena izvesnog Nimroda. Nakon Nimrodove smrti proglasila je Nimroda bogom sunca i nakon toga zatrudnela "s njim". Rodio se mali Tamuz kojeg je narod voleo i postovao kao sina boga sunca. Njega je u lovu ubila divlja svinja. To se desilo nakon prolecne ravnodnevnice, prvi pun mesec i prve nedelje nakon punog meseca. Kraljica ISTAR je naredila da se svake godine pre godisnjice njegove smrti, 40 dana posti i moli (korizma), a njegova smrt je bila uvod u prolece. Na taj dan su se donosila jaja, riba i zecevi kao simboli plodnosti kako bi i naredna godina bila rodna.Kada su 2000 godina kasnije paganci postali hriscani, preimenovali su taj praznik u Uskrs, a slike kraljice ISTAR i malog Tamuza u Mariju i Isusa.

U nekoj drugoj prici, pak, taj isti sin, Tamuz, u svojim momackim danima postaje joj nikad prezaljeni ljubavnik. Po njegovoj smrti, ISTAR se spusta u Podzemni svet, prolazeci kroz Sedam kapija - oduzimaju joj se odeca i ukrasi, na prvim vratima joj se oduzima kruna, na drugima nausnice, potom ogrlice, prsni oklop, opasac, narukvice, ukrasne kolutovi na gleznjevima, te na kraju haljina. Bio je to uzaludan pokusaj, buduci da ga nije mogla spasti, a da bi se vratila nazad u svet, morala je nekog umesto sebe ostaviti. Po izlasku, do kraja je ostala u srcu sama, unistavajuci sve svoje naredne ljubavnike.

Isto tako, do danas se odrzao i takozvani kult obozavanja boginje ISTAR. Postoji i svojevrsni ritual, u cilju primanja njene neogranicene moci, energije i ljubavi, koji se obavlja u noci punog meseca, a jos bolje na njen dan - 22. aprila.  Tada se nosi odeca ili nakit koji sadrzi ISTAR-in simbol - zvezdu, mesec, lava ili golubicu. Drzeci ga izmedju nogu, udara se po bubnju rukama. Zatvorenih ociju, slusaju se i otkucaji srca, kroz ramena, ruke i dlanove, odasilju se u taj isti bubanj, sto utice da se oseti beskonacna moc konekcije sa zemljom, buduci da se te odaslate vibracije, istim putem i vracaju. Energija raste, ljubav raste. 

Bigger than the mountains am I,
The Empress of the gods am I,
The Queen of heaven am I,
The earth's mistress am I.

Pominje se i u poznatom Epu o Gilgamesu...odbijena posle neuspelog pokusaja zavodjenja i pravljenja muza od njega, ISTAR odlazi svom ocu, Anuu - bogu vazduha, i trazi mu Nebeskog Bika, kojim bi ga napala. Receno - ucinjeno. Ali, Gilgames i Enkidu, njegov prijatelj, savladavaju Bika, bacaju joj ga pred noge i, pri tom je i uvredjuju. Ona im uzvraca time, sto salje bolest koja Gilgamesovog prijatelja ubija, a na samog Gilgamesa baca kletvu.

Mesto desavanja - jedan od splavova na Zemunskome keju, rano posle podne, danas.

Ucesnici/akteri - Gosn. Znameniti, iliti moj Decko, njegov Podgoricki Kum, Sergej Trifunovic i moja malenkost.

Radnja:

Sedimo, uzivamo u gibanju splava (kako ko, tj.), pijuckamo pica, kad iza mene, zacu se glas...

"Izvini, mogu samo upaljac...?", ljubazno pita Sergej.

"Naravno, samo izvoli", Znameniti decko odgovara.

"E, hvala..."

"Nista, sad cu ga morati njoj dati...(smeh)...evo ti, izvoli, pa uzmi..."

"Kako, sta...zasto ?", Sergeju jasno nije...

"Ma, pusti...provokacija...", preko ramena odgovaram.

"A ne, nikako da joj das...to znaci svadja, posvadjacete se...moras da mu ga ukrades."

"Si cula ?! Moraces da mi ukrades...hoces da zapalis ? Mislim, prvo ti...posle Sergeja, hajde..."

ha - ha...very funny, ain't it ?

:-)))

Proslost je istorija, buducnost tajna, a sadasnjost poklon.

Sve bi bilo mnogo jednostavnije, kada bi ljudi to znali, razumeli i praktikovali kao takvo. Problemi svi nastaju kada se pobrkaju loncici i mesta zamene, ili kada se, jos gore, svesna obmana pravi.

Zivot je isuvise kratak, da bi se uludo tracio.

Poveo se razgovor izmedju mene i par drugarica, na temu Lilit. Svaka od njih, prilicno maglovito o njoj (ne)zna. Ko je i sta bila i za sta je "zasluzna", na cemu mi, zenski rod, imamo da joj "zahvalimo".

:-)

Lilit je bila prva Adamova zena, stvorena od zemlje kao i on. U Knjizi o postanju 1:27 pise: "I stvori Bog coveka po oblicju svojemu, po oblicju Bozijemu stvori ga; musko i zensko stvori ih" (pre opisa stvaranja druga (Eve) Adamu od njegovog rebra u 2:22). Prica kaze da je napustila je svojevoljno Eden odbijajuci da se potcini Adamu tokom seksualnog cina tako što bi lezala ispod njega. Pri odlasku, proklela ga je recima:

"Tako mi vode sa izvora, neba i srebrnog meseca, tako mi livade i dola prepunog svitaca, tako mi ove sume kedrove, tako mi tvoga imena Adame...Nikada vise me neces imati. Svaki drugi od tvoga roda ce biti moja igracka... svako bice tvoga roda ce mi klecati pred nogama... Imace me samo oni koje ja budem odabrala i umrece u zelji za mnom... Ti, Adame, ces do kraja zeleti moje grudi, moja bedra, moje telo... ali me nikada vise neces imati. Tako mi onoga koji nas je probudio zajedno, tako mi trenutka kada te nazvah Adamom."

Dalje je, trojici andjela koji su se dali u potragu za njom, rekla:

"Zudecu za Adamovim rodom, nezasito ga traziti, ali svaki put kada me bude imao, rastakacu mu meso, cupati ga, senciti dusu i ostavljati mu ceznju za mojim bedrima. Zbog mene ce Adamov rod biti kao dusa bez uma, i telo bez srca... jer cu mu ja to sve uzeti. Nikada Adamov rod nece vladati mojim... jer ja cu mu uzeti i vodu sa izvora i dol i kedrovu sumu... ostavicu mu samo stenje i kamenje, da mu sece i ruke i noge, kao sto sam ga i ja dobila. Adam i ja smo u istom trenutku od istoga stvoreni... Svedok mi je rana među nogama koja i dalje boli, svedok mi je rana na njegovom vratu, na porugu da mu sluzi!"

Asirci su je zvali Laijla, a semitska plemena Alitat, kod Jevreja kao Lilah.

Po kabalistickom predanju Lilit je ime zene stvorene pre Eve, u isto vreme kad i Adam, ne od njegovog rebra vec direktno iz same zemlje. Mi smo oboje jednaki, rekla je Adamu, jer smo nacinjeni od zemlje. Zbog toga su se posvadjali i Lilit se razbesnela. Izgovorila je Bozje ime i pobegla da bi zapocela svoju demonsku karijeru. Prema drugom predanju, Lilit je prva Eva, a Kain i Avelj su se posvadjali oko toga kome od njih dvoje pripada ta Eva koja je stvorena nezavisno od Adama pa im, prema tome, nije u rodu. Neki u njoj vide tragove androgina, prvog coveka i incesta prvih parova.
Lilit je postala Evina neprijateljica. Ona podstice nezakonitu ljubav koja unosi nemir u brak. Njeno je boraviste u dubinama mora, a kletve nastoje da je zadrze tamo kako bi je sprecile da ometa zivot muskaraca i zena na zemlji.

Kao zena koja je odbacena ili napustena u korist druge zene, Lilit predstavlja mrznju prema porodici, bracnim parovima i deci; ona podseca na tragicnu sliku Lamije u grckoj mitologiji: cudovisna bica kojima su Grci plasili decu. Ona nije mogla da se integrise u okvire ljudskog zivota, u medjuljudske i drustvene odnose i odbacena je u ponor.

Lilit je boginja noci, neki je smatraju za demona, ljudi je najvise znaju kao taman aspekat volje, ponosa, snage, bilo muske bilo zenske, u nekim aspektima se poistovecuje s Vavilonskom boginjom Istar.
Lilitina zivotinja je sova, koja predstavlja misteriju, mudrost, tajne, magiju, skrivenu moc...
Neke stvari koje su pod vlascu Lilit su: prostitucija, internet, osveta, zastita materijalnog -unistenje materijalnog, crna magija/vezivanje, spustanje, blokiranje. Jako lako odgovara na poziv, a za decu koja su se u detinjstvu smejala bez razloga se kaze da su Lilitina. I da ih ona chuva, i igra se sa njima.
Dok za majke i decu koja su umrla, ili su mogla da umru do 40 dana posle porodjaja se kaze da ih Lilit mrzi, i da ce "cekati u dubinama noci s kandzama od vatre, i vatrenom plamenu, trenutak kada ce napasti."
U modernom slengu za nju bi se moglo reci da je muskaraca, ali i da nije zena u svakom pogledu, jer se pojavljuje u vatrenom vihoru, od popka na dole. Inkube i Suckube, muske i zenske sile koje izazivaju seksualnu zelju i prolivanje sperme ili sekreta u toku noci su pod vlascu Lilit itd... Uporedjuje se sa Kali i, zaista, Istar. Ona je zenska energija, iskusivacka, koja je na nizem stupnju razvoja veoma stetna, dok je na visem izuzetno korisna. U astrologiji se naziva emocionalnim saturnom, jer postavlja emocionalne prepreke. Ali predstavlja slobodnu volju, i otprilike je Lucifer zenske energije.

Po astrologu, Valter Gorn Seferijalu, reputacija koju ima u mitologiji, Lilit je dobila i u astrologiji gde su joj dodeljeni jos zlokobniji i destruktivniji uticaji nego sto ga u negativnom znacenju imaju Neptun i 12. kuca. Pripisana joj je odgovornost za izdaje, iskusenja, zavodjenja, obmane, zaludjivanja, prinudu, abortuse, trovanja i abnormalnan fizicki i psihicki ili dusevni razvoj. Dogadjanja predstavljena kucom u kojoj se nadje Lilit lisava ih dobre zastite.

Lilit je "greh sam po sebi", pod uslovom da se plasimo svoje savesti (sopstvene prirode). Lilit simbolizuje mrak, tamu, prapocetak, strast, pozudu, razornu snagu, seksualni i rusilacki -- destruktivan nagon.

Psiholosko tumacenje: Sa aspekta ciste moralnosti trebalo bi je ekskomunicirati, ali to je na srecu nemoguce (teorijski i prakticno). Lilit i njena snaga mogu da se probraze, ali samo ako se prethodno upoznaju, prihvate i afirmisu.

Dakle, Lilit postaje "greh", ako odbijamo da spoznamo i prihvatimo sebe bez ikakvih predrasuda -- svako ima svoju "tamnu stranu licnosti". Osporavana ili potiskivana, ova energija postaje: destruktivna i rusilacka; dovodi do frustracija, potiskivanja seksualnih potreba, kompleksa inferiornosti, histerije i opste emocionalno-seksualne nezrelosti.

Salu na stranu, volim haos, prija mi. U njemu sam poput ribe, da ne kazem sirene, u vodi.

Haos, kratak rok, tenzija...ne smetaju mi. Dokle god znam sta i koliko radim, sve moze. Poremeti me jedino pokondireno ponasanje izvesnih individua; tesim se da cu se, vremenom, i na to navici.

Zlato moje, otkrilo je cari slanja i primanja sms poruka. Nasledio od dede mobilni, dopunio mu se kredit, pa sad samo pici. Kako oci otvori i ustane, eto ga.

Danas je posebno raspolozen bio. U svom tom haosu sam; telefoni vriste, kolege se dovikuju, papiri gomilaju, stranke cekaju...a ja sedim i smejem se sa suzom u uglu oka, citajuci njegove porukice. Te sad je ustao, umio se, a sad gleda crtace; samo sto je jeo...

"Pisi mi, mama", kaze.

Sedam godina prolete mi pred ocima. Koliko juce, ucila sam ga prvim recima, da bi mi se sad, tecnom latinicom, koristio. Moj mali veliki covek.

Tezak i naporan dan na poslu. Sezona godisnjih odmora u jeku, sve puta dva. Ponuda, potraznja, telefon, kompjuter, faks...

"Bar izlazim na vreme, ako nista drugo", misli se.

Par minuta pred sam kraj, sekretarica mu javlja za nenajvaljen sastanak.

"Znam da je kratak rok...ali, hitno je, bas tebe su trazili. Bice u toj i toj sali."

Bezvoljno i mrsko, vuce se praznim hodnicima do pomenute sale. Otvara vrata, kad tamo...

"Iznenadjenje...", mazno ce Mackica...

Ovoga puta, znatno duze se zadrzao na poslu...

* * * * * * * * * *

Isti izvor inspiracije.

Alarm na telefonu se oglasio, nagovestavajuci vreme za ustajanje. Jos jedan radni dan najavljivao je svoj pocetak. Nije mu se dalo ustati; usnulo, vrelo telo kraj njega, podsetilo ga je na jos vreliju noc...dobro poznat nagon, ponovo ga je obuzimao. Alarm je besomucno pistao.

"Do djavola !", pomislio je u sebi i ustao. Lenjo se odvukao do kupatila, na hladan tus.

Za to vreme, usnulo, vrelo telo i nije bilo tako usnulo. Mackica se odsetala do kuhinje...i ona je, jos uvek, pod utiskom od prethodne noci bila. Otvorila je frizider i iz frizera uzela vanila/karamel sladoled...

Izasavsi iz kupatila, krenuo je i sam do kuhinje, na neko okrepljenje...ni slutio nije...

Peskir je pao, sam od sebe...otkrivajuci prostor za manevrisanje sa sladoledom...

* * * * * * * * * *

Tekst inspirisan Napusanovicevim komentarom...

Malo bolje kad porazmislim, nista u vezi mog rodjenja, odrastanja, sazrevanja, pa i samog zivota nije obicno. Ni porodica, familija, uza i sira.

Skupili se veceras, deo iste da pozdravimo i otpratimo nazad u beli svet. A smlacena nesto, celi dan...sve mi nesto naopako i kako ne treba, bilo.

I stojim tako u kuhinji, ne mogu se guziti na terasi sa svima, naslonjena na jedan od elemenata...sa radija, cuje se muzika:

"Zbog mene ne placi, suza nisam vrijedan...kasno je da se sada menjam..."

Roletna na oci. Neprimetno se izvukoh, jedva do kupatila sam stigla. Zakljucam se, pred ogledalo stala i krenuse suze. A dugo nisam, bas nisam. Ja, koja za sitnicu znam da zaridam kao malo dete, pa nisam. Relativno dugo.Nakupilo se i sustiglo me, a ne valja tako. Sto puta sam sebi rekla - dosta vise, od sutra drugacije, menjamo koncepciju. A to "sutra" nikako i da dodje, pa da tako i bude.

Brzo sam se iskulirala, zbog malog samo. Opasan je radar, kada mi je raspolozenje u pitanju; u sekundi primeti kad nesto nije u redu. A i on mi po zivcima skakao, samo tako, danas.

I vratim se na zborno mesto, gledam sve te ljude...rod rodjeni, familija...a tako malo me znaju. I setim se Sergeja, iz Kengura:

"A brate, sta vi, stvarno, o meni znate ?", tako nekako...pa se i smejati pocnem, a nit' duvala nit' pila...dobro znana faza mi.

Teca me je  iznenadio i rasplakao, pri pozdravljanju. On, koji mi i nije krvni rod, osetio je, prepoznao. Tesko sam se od njega pustila.

I dodjemo sad kuci, otac me dovezao sa malim i odmah se vratio...setim se jednog od proslogodisnjih tekstova...o maskama i pucanju.

Lepo je kad covek uspe sebi da napravi pricu, bajku, da bi mu lakse bilo. Lepo je i kad pocne verovati u istu. Problem nastaje kad ta prica, ta bajka krene da se rasplinjuje, poput sapunice, sava na haljini, jel... Kad caura u koju se ususka, krene da se kruni i raspada.

Pa onda u inbox pogledam...a gadja me sve nesto danas, samo tako. Pa se setim i razgovora jednog od neki dan; jos se od istog povratila nisam...i razumem jed i delom ljutnju, sto izazvah...i kad je neko u pravu, ne stidim se da kazem kako jeste, sve to stoji. Mene je, izgleda, tesko razumeti; i sama znam taj problem, sa sobom, imati.

A tako, bez potrebe, komplikujemo sve...cudo jedno. Zapisano tako u genetskom kodu nam, ili kroz hranu, godinama, primamo, kroz vakcinu mozda, sta znam... Znam samo da mi je muka i lose od sveg bespotrebnog stanja i svih bespotrebnih situacija, prica.

Bar da mogu negde otici, mozak malo da odmorim. Onako, sebicno znam, bez malog...makar i na vikend...da se sredim. To bi me povratilo, ojacalo. More je opet pocelo opasno da mi nedostaje.

Zesce sam se upetljala, bice...sad treba svesti racune, odmrsiti se i podvuci crtu...da to dosta i sutra zaista dodje...

U kolima, neki dan, zateklo me pitanje:

"Cega se plasis, od cega imas strah ?", nisim izazvano, bar ne s' moje strane. I bacih se u razmisljanje.

Kao mala, plasila sam se oca. Jako. Skoro ekstremno je znao biti strog prema meni, nekad i previse. S godinama, taj strah je lagano uminuo, presao u neko drugo stanje. Takodje sam imala i strah od liftova, neko vreme. Ni u jedan nisam smela uci, uvek sam gledala da stepenicama idem, ma kolika spratnost da je bila u pitanju. I taj sam strah prevazisla, s godinama.

Plasim se visine, a ne mogu reci da imam neko lose iskustvo povezano sa tim. Jednostavno, uvek me pri pogledu na tamo negde dole, neka sila vuce tlu, nekad mi se i u glavi zavrti.

Plasim se paukova, buba - rusa i buba - svaba. Nocnih leptirica i uholaza. Gadne su mi i odvratne, ne mogu podneti ni samu pomisao da su mi negde u blizini.

Plasim se zubara, dosta ih neprijatno dozivljavam. Imala sam nekolicinu ne tako dobrih iskustava, koja su potpomogla tom osecaju.

Igle se plasim, poput sam malog deteta, kad trebam krv vaditi. Svaki put, pri susretu sa istom, dobijam ubrzano disanje i nagon za bezanjem, a nakon izvrsene operacije, moram izvesno vreme odlezati, buduci da se nadjem na samoj granici padanja u nesvest. A dobrovoljni sam davalac krvi, eto kontradiktornosti.

Plasim se duboke vode i trava u istoj. Uvek gledam da ne odem daleko od obale i da se kupam samo na onim delovima gde je voda bistra, gde mogu videti cisto dno.

Plasim se bola, povredjivanja. Emotivnog, ne fizickog. Fizicko se jos i da zaboraviti; emotivno...tesko, da ne kazem nikada.

Strah za dete ne pominjem; to je potpuno druga tema.

Nakon tog, usledilo je i pitanje:

"A sta volis...sta ti prija ?"

Hm... Volim da me maze...i da ja mazim... Volim dobru muziku...plazu...more... Da se mazim uz muziku na morskoj plazi; idealno. Da spavam dugo, izlezavam se i razvlacim po krevetu, vikendom. Jacobs Cronat Gold kafu...slatku i sa mlekom. Jagode i maline, onako neodoljivo slatko socne, bezobrazno primamljivo prijatne. I tresnje. Kad mi se sok od lubenice sliva niz bradu, dok je jedem, sexy mi je nekako. Uopste, situacije sa vocem...mmmm. Volim smeh, dobru salu i zabavu. Volim da igram, da se opustam uz djuskanje. Volim kad sam zaljubljena. Volim dobru knjigu, kvalitetan film. Volim da setam; prolece, leto ponajvise. Volim da putujem; da pisem. Budvu obozavam. Volim svoje prijatelje.  Dobre, kvalitetne cipele; stikle generalno volim. Volim svoju dugu kosu.

Volim da volim.