Danas, dovukla se kuci i opet mi djavo ne da mira...ne sedi mi se u samom grotlu pakla (po kolicini vrucine u kuci); strpih se do nekih sest, pa dete pod kapu, za ruku i pravac park...odrediste Tas. Slatko mi izbi skoro do zadnjeg dinara iz novcanika, al' ne mari...vredno svakog njegovog osmeha i zadovoljstva.
U povratku, klackamo se u prevozu i on povede pricu o svom poreklu. Sa sedam godina, bezmalo nos nisam znala da obrisem, a on ce mi tupi o poreklu, mislim se...
"Eto...ja sam polucrnogorac i polusrbin... Srbin po tati a Crnogorac po tebi, mama...jel tako ?"
"Jeste, tako je..."
Zamisli se na tren, pa krenu u nabrajanje...nabroja 12 clanova najuze nam familije, pa kaze:
"Pa, mama...u mojoj familiji vise je crnogorstva nego Srbije sto je...kod tate samo on, baka i deka, a vidi koliko kod nas..."
Jooooooooooooooooj...volim leto, sunce i vrucine...al' na primorju, pokraj neke obale i polupuste plaze... Leto u Beogradu, pogotovo ovakvo, tesko da prijati moze.
Sem kad su noci u pitanju...
