13.11.2009 14:44
, Objavio
Anatema Kategorija posta:
Prazna ljuštura pod suncem
Brišem prašinu sa lica
Još jedno jutro
Crna Nedelja se ponovo spušta
Prazna ljuštura, prazne vene
Prazna flaša i želja za kišom
Ponovo onaj bol
Spiram krv sa lica i pulsiranje iz mozga
I opet osećam taj bol
Gledam preko ramena jer će milioni šaputati
kako se opet ubijam
Možda umirem brže, ali ništa nikada i ne traje
Sećam se noći iz svoje prošlosti
kada su me sečivom uboli u leđa
I sve mi se vraća
I opet osećam taj bol
Gnušam te se, proklinjem te
jer ovaj bol nema kraja
Izvukao si se bez ogrebotine
i sada koračaš stazom sreće
Ne mogu da se ne nasmejem
...Ali bolje čuvaj leđa
Neka patetična protivljenja
uzrok su mom stanju
Ali vratiću se po njih
Imam rešenje za ovu tužnu situaciju
Ništa ne preostaje
sem da se ubijem ponovo
Jer tako sam prazan
13.11.2009 14:10
, Objavio
Anatema Kategorija posta:
Videti znači verovati, ali ja ne želim da znam
Ne mogu da prestanem da hodam kroz pustoš
Spustim glavu i slomim se kada vidim kako plačeš
Svaki put
Drži se
molim te
Drži se
uz mene
Iskušaj sudbinu
oslobodi se
Pobegni
Neko sada vrišti, dok plamenovi ližu visine
Pomisli kako smo izgubljeni ovde, a ne znamo zašto
Spustim glavu i slomim se kada vidim kako plačeš
Svaki put
Drži se
molim te
Drži se
uz mene
Iskušaj sudbinu
oslobodi se
Pobegni
Iza tih sivih, usamljenih očiju
sačuvan od zaborava
Realnost je na zalasku
Naš duh se budi
I negde unutar uragana
nada čeka
plače u daljini
i doziva tvoje ime
