Kada poželim da me nema
ta želja uvek probudi Boga,
on zna, razbije zvezdu,
iz nje isčupa koren života,
kada poželim da me nema
Bog lako,
prolaznosti koren mi usadi u misli
i ode da drema.

Kada poželim da me nema,
dva andjela mala se stvore,
beskrajno me grle i vole,
suza stane , ispari sa lica
prelome se samoća i tuga,
kada poželim da me nema
dva andjela mi podignu glavu
i kažu"Vidi, duga".

Kada poželim da me nema,
sve nesreće sveta počnu
oko mene da kruže,
vidim ljude što u rukama nose
razlupane suvenire
i na grobove ruže
cveće koje ne miriše,
kada poželim da me nema,
shvatim da
ima me mnogo, mnogo više.