Jednom davno,u nekoj dalekoj zemlji,jedna lepa,nezavisna, samouverena princeza naišla je na žabu dok je sedela duboko razmišljajući o ekološkim pitanjima na obali nezagađenog jezerceta.Žaba je skočila u njeno krilo i rekla ''Elegantna gospo,nekada sam bila naočit princ sve dok jedna zla veštica nije bacila čini na mene.Jedan Vaš poljubac međutim i ja ću se pretvoriti u mladog princa što u suštini i jesam i tada ćemo, draga moja ,moći da se venčamo,osnujemo domaćinstvo u vašem zamku,sa sve mojom majkom,gde ćete moći da mi gotovite jela,čistite moju odeću i podižete moju decu, i da pri tom osećate zahvalnost i sreću što to radite.''

Te noći ,uz obrok od blago proprženih žabljih bataka začinjenih belim vinom i sosom od dinstanog luka,princeza se prigušeno nasmejala i pomislila ''Mislim da ti to nije bila jebeno dobra ideja.''