Сањао сам те.

Онако.

Гледам око себе твојим очима.

Не препознајем твоју, већ своју собу.

Клацкајући се између јаве и сна устао сам.

Поранило јутро !

На прозору шаре паре, а напољу, магла - ништа.

Гледам бело, и сећам се сна.

Ох, како смо били близу.

Тако ме је љубав водила.

Онако...

Ноћас.