Овог јутра, тамно зеленог, започетог цвркутом,

умивеног срећом, док се небо огледа у малом

језеру душе, сричем ове речи, мислећи на твоје

очи, у којима умем да пловим.

Једром зеленим, високо подигнутим, пут неба,

започињем дан, буру мисли која се небом ваља ка царству Су нца и Ме сеца.

Кад се капи среће споје с морем неба и морем воде и стопљени мислима мојим створе дугу.

Од тебе до мене.

Мост којим долазим.

Знам, срешћемо се.

Тамо.