"...Живим са прашином на срцу.

Другачије бих то тешко описао...
... Не волим да жалим самог себе.

Не умем то.

Углавном се тако и не осећам.
Захвалан сам што сам те уопште и пронашао.

Могли смо пројурити једно поред  другог као
 два зрнца свемирске прашине...
Бог, свемир или како год одлучили назвати те велике системе хармоније и уређености не
 признају земаљско време.

За свемир се 4 дана не разликују ни мало од 4 године или
 од  4 милијарде светлосних година.

Покушаавам то увек имати на уму!!!!
Ипак, само сам човек, а све те филозофске рационализације које се могу смислити,
 не спречавају ме да те желим сваког дана, сваког тренутка, као што не могу спречити
ни немилосрдни вапај времена, времена које не могу провести с тобом.

У својој глави, волим те дубоко и бескрајно.
И увек ћу те волети..."

"The Bridges of Madison County"