|
Верујем очима дечијим, гледам душом шареном, осећам радост Ускрса како расте.     Не слаба, као балон од сапунице, већ јака, као штит витеза. Сјајна и блистава као бљесак сунца у капи росе, у искри ока, у сузи радосници, у ширини осмеха у дрхтају тела, у целом атару трава и жита, листића и паучинастих нити, у крилима свих бубица, у срцима свих птица, у погледима свих животињица, у игри мисли. Твоја душа је у мени. Добро је. Радост дели с мојом душом. Чујем је како се смеје. Звонко и раздрагано. Чупаво замршеним облинама увојака, вијори на поветарцу мојих надања. Није далеко. Нема туга, спокојно ћути и можда се само загонетно смеши. Верујем да неће раширити своја крила. Дарујем јој осмехе, смех приносим на њен жртвеник, срцем јој окове држим. Радост ових дана, у себи трошим. Ширим руке, дижем поглед и додирујем небо, радост ускрснућа гледајући и душе како се играју. Ускрс !
|
• 21.4.2006 -