Svaštara

21.11.2008

Subota

Odlučila sam kako bi trebalo da izgleda moj lični raj. Ako bih mogla da izaberem jedan dan svog života i da u njemu provedem večnost, to bi svakako bila prošla subota.

Ali počeću priču iz početka. To jest, od četvrtka. Nazvao me je S. Kao i obično jedan njegov poziv je dovoljan da lebdim. Naravno da sam pristala da se vidimo u subotu. Naravno da sam pristala da provedem vikend sa njim i kod njega. Naravno. Ptica sumnjalica je cvrkutala nešto u tami moje podsvesti, ali sam joj rekla da zaćuti i gurnula je još dublje u mrak...

I tako... subota je bila... subota...

Našli smo se na 'našem mestu'. Poljubio me. Predivno, kako samo on ume. Držao me za ruku. Šetali smo kejom. Sedeli na 'našoj klupi'. Ljubio me. Dugo. Ljubio mi ruke. Prste. Jedan po jedan. I dlan. Oba dlana. Ljubio mi obraze. I oči. I kosu...

Otišli smo gore kod njega u stan. Magija. Fantazija. Kao i uvek. On isti kao što je uvek i bio. Kao da nije prošlo više od dva meseca a da se nije javio. Ja pitam, zašto nije zvao. Kaže nabavio je novi telefon. Ne zna kako da zove sa njega, još nije skontao kako radi. Ali, zna da se javi ako telefon zazvoni... Gleda me u oči dok to priča. Znam šta hoće da kaže. Jbg...

Ne mislim više o tome. Mislim samo o njegovim rukama svuda po meni. I usnama. Uh, te usne... nikad mi ih dosta. Uopšte se ne sećam kako smo došli do kreveta i gde nam je odeća. Sve je u nekoj izmaglici... ružičastoj... Mislim da ne postoji ni jedan deo mog tela koji se nije susreo sa njegovim usnama. Ama baš ni jedan.

Čudno je sve to. Istog momenta kad poželim njegove usne ili prste bilo gde, one se i stvore tačno tamo. Magija. To samo S. ume. Jedini. Zna mi sve tačke. Mrzim ga zbog toga.

I tako ta subota traje i traje i traje i polako prelazi u nedelju. Nedelja je dan kad je trebalo da ustane i da mi kupi kroasan za doručak. I da mi skuva kafu. Jaku i crnu i slatku, zna on kakvu volim. Tako je trebalo da bude. Ali nije.

Zašto?

Zato što sam se probudila pre šest (iako sam zaspala jedva dva sata ranije), pokupila tiho svoje stvari, poljubila ga u oko, desno, i tiho izašla iz stana...

Otišla sam kući. Plakala sam (ništa novo). Ne mogu da budem opet sa njim. Ne mogu da prolazim opet kroz sve to. Ne mogu. Suviše me boli. Moram da stavim tačku na tu priču jednom. Teško je, ali znam da moram. Već nekoliko puta sam prošla istu agoniju, neću više. Dosta je. Htela sam samo još jednu noć. Uživanje. Strast. I kraj. Gotovo.

Dala sam sestri mobilni. Da ne dođem u iskušenje da mu se javim. Ona sad kontroliše poruke, pa ako su od njega, samo ih obriše. Ne želim da znam šta mi piše. A šalje ih, stalno. I zove. Sa svog i sa tuđih telefona. Ali uvek mu se javi ona. Jer ja više neću. Stavljam tačku na tu priču.

Ali ipak, kad bih trebala da izaberem dan koji je bio najlepši u mom životu do sad, to bi definitivno bila prošla subota, i naravno, prvih par sati nedelje...

03:36, 22.11.2008 Poslao Ljubasta

Hej! Ded glavu gore! Subota je bila lepa ali biće još subota i onih nedeljnih jutara. Samo polako što bi rekli mi Lale, pa nije kraj sveta a siguran sam da će biti u tvom životu još mnogo lepih subota i još mnogo lepih nedeljnih zora, pa makar i one ne bile sa S! A ko zna možda budu i sa S

10:35, 22.11.2008 Poslao TheHope

Ali ja nisam tužna, srećna sam što se sve dogodilo ))

09:33, 23.11.2008 Poslao Lady

I jesi srećna i zbog toga što si pisala i zbog toga što zanš šta hoćeš, odn.nećeš.A ostalo će vreme pokazati