VESELI POST
Najveća radost mog života su dva mala, nemirna anđela koje obožavam.
Mali fudbaler je tokom prošle nedelje bio na pripremama sa klubom, u Titelu.
Ovo su delići naša dva tel.razgovora-dečko je imao mobilni, svi klinci su ga nosili pa i on.
Dakle, drugi dan:
- Halo Maki, ljubavi, tetka ovde
- Ćao tetka
- Zlato moje, kako si?
- Umorno tetka...- tužnim glasićem odgovara i nastavlja, nego čekaju me drugari, ajde ćao!
Klik. Prekinuo mi vezu, ja zovem sestru da čujem od nje kako je, jel jede, kako se sam tušira itd..
Kaže ona da je sve ok, ali plakao je prošle noći. Dva najbolja druga ostala u Beogradu, a on to nije znao...
Posle par dana opet zovem...ne javlja se. Brinem. Zovem sestru, kažem joj da zove trenera i da vidimo, tačnije čujemo šta rade klinci...i ona zove i šalje mi sms- sve ok.
Ja uporno zovem mog malog zlatnog sestrića. Konačno se javlja.
- Zlato, šta radiš...
- Ništa tetka, javljam se na mobilni. Svi me smarate redom...Dobro sam, jedem, pijem, tuširam se, treniram, spavam, a sada ćao, vidimo se u subotu!
I opet mi spusti slušalicu. Užas.
Subota. Dolazim da ga vidim. Ljubi me, i kaže- tetka, što si bre brinula, pa ja sam VELIKI DEČAK!
Saznaje da sam kupila monitor, ali misli na lap top.
Dolaze svi čoporativno kod mene.
Maki prilazi kompu i smeje se.
" Tetka, ja mislio ti kupila lap top, a ti kupila TFT, idi bre, zato si me zvala!!!! Ajde, pusti me da igram Water Bugs, da završim igru pošto ćeš je ti igrati do nove godine...beži, pusti majstora, sedi i gledaj kako se igra, i daj mi Cedevitu, žedan sam...
Eto, takav je moj anđeo...a o maloj princezi sutra, pravila mi je šou juče...