Sećam se...
Noćas zvone neki sitni sati
izgubljeni lutaju mi snovi
svi živimo neki život novi
a molimo stari da se vrati
Topolska 18, soba podstanara
njena vrata samo sećanje otvara
Topolska 18, na vratima piše
na staroj adresi mene nema više
Noćas sijaju one iste zvezde
što sjale su i za ljubav našu
kad imali smo samo jednu sobu
jedan krevet i jednu cašu
.....................................................
Ulica se nije zvala Topolska, i nisam ja bila podstanar. Ali, imali smo jednu sobu, i dve čaše...i pamtiću tu ljubav još dugo, dugo. Prekinula se jer nije mogao, ni zarad ljubavi, bar malo da se promeni.
Da je promenio jednu lošu naviku, moj život bi danas bio drugačiji...