Priča koja mora biti napisana :)
Moj mali sedmogodišnji sestrić, tetkino pametno zlato, nedavno je na času srpskog jezika pisao sastav na temu - moj najbolji drug.
Pre početka pisanja učiteljica je deci objasnila da u sastavu moraju da opišu karakter koji ima njihov najbolji drug ( drugarica ).
Maki je odlučio da piše o Filipu, svom najboljem drugu.
Pisao je kako sa Filipom ide u školu, kako zajedno treniraju fudbal, i lepo se igraju.
U sredini sastava napisao je sledeće " FILIP NEMA KARAKTER ".
Kod kuće su se svi smejali toj rečenici, a Marko se naljutio.
Tog vikenda je spavao u mom stanu ( pobegao malo od kuće :)). Pitala sam ga zašto je napisao da Filip nema karakter.
Tužnim glasom mi je odgovorio da učiteljica nije objasnila šta znači reč karakter, ali se on setio da moraju da tu reč upotrebe u sastavu.
Na prvom sledećem času srpskog jezika učiteljica je objasnila deci značenje reči - karakter, a na " otvorenim vratima " priznala je mojoj sestri da se slatko smejala dok je čitala Markov sastav.
Marko je dobio zvezdicu iz srpskog, a narednih dana bio je u grupi dece koja su naučila celu recitaciju, i pohvalu od učiteljice.
Trenutno intenzivno uči da čita latinicu ( " tetka, treba mi latinica zbog engleskog i zbog kompjutera " ).
Slede priče o maloj princezi Milici zvanoj Mica-Micika :), sledi priča o " hrabrosti " malog fudbalskog genija Marka....i fotosi...