Razmišljanja ove subote
Ove subote sam se probudila rano ( posle devet ), što mi se ranije nije dešavalo. I, možda zato što sam se probudila rano, lepo sam raspoložena. 
Postoji još jedan razlog za lepo, skoro veselo raspoloženje. Iznenadio me je jedan poziv.
Javio se jedan moj bivši dečko. Davno sam sa njim bila u vezi. Dugo se nismo ni čuli, a ni videli.
Pitao me je da li sam se udala, i kada sam rekla da nisam, zvučao je srećno, super veselo.
Želi da se vidimo. Ima mnogo stvari da mi ispriča. Nedostajala sam mu.
Posle razgovora sam počela da razmišljam...Analiziram sve njegove osobine- pozitivne i negativne.
Vraćam u sećanje vreme koje sam provela sa njim. Znam da smo raskinuli " sporazumno " ako se taj izraz može upotrebiti i za raskid veze. Nismo se svađali.
Život nas je malo udaljio.
Razmišljam i o svim dosadašnjim bivšim vezama, i o ljubavi koja će zauvek ostati samo nedosanjani san- jer je nemoguća i zabranjena.
I nakon svih tih razmišljanja, dolazim do samo jednog-jedinog zaključka- treba da se vidim sa njim. Treba dalje da pustim da sve ide svojim tokom. Da se opustim i da više ne razmišljam.
Možda je došlo vreme da se konačno skrasim...ko zna...biološki satić kuca...ali,mnogo važnije i od biološkog satića je činjenica da njega nikada nisam zaboravila, i da sam sa njim maštala o nekoj budućnosti-da, sviđa mi se...postoje te iskrice ljubavi. 
Mislim da je to najvažnije.