СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ
Српски покрет обнове, некада велика и јака странка-стожер демократске опозиције, данас на маргини политичке сцене доживљава поред изборног,још један пораз. Странку напуштају њени високи функционери.
Влајко Сенић, Бојан Димитријевић, Анђелко Трпковић, и још неки чији ће се одлазак ускоро и званично објавити.
Иако већ одређено време нисам у СПО-у, ови последњи одласци ме страшно нервирају. Људи напуштају брод који тоне због својих личних ( материјалних ) разлога.
Нуде се другим странкама. Желе да пређу у ДС, ДСС, Г17 Плус, не зато што верују у програме те странке, не зато да би се активно укључили у рад тих странака, већ да би задржали своје високе државне положаје.
Сећам се када су господа Ракитић и Урошевић са групом савезних посланика из СПО-а напуштали странку. Напустили су је због програма.
Због програма и неслагања са породицом Драшковић странку су напустили и Бора Боровић, и Велимир Илић.
Из истих разлога из СПО-а су отишли и Војислав Михаиловић и Верољуб Стевановић.
Сви ти одласци су били и поштенији и часнији од ових данашњих одлазака.
Велимир Илић, човек кога многи не воле због бритког језика, из странке је отишао у тренутку када је она била најуспешнија.
Све велике странке, од СПС-а, преко СРС-а, и ДС-а, до СПО-а, настале су почетком деведесетих година прошлог века. И све те странке су имале мање или веће " потресе " унутар саме странке.
За разлику од СПО-а све странке су ушле у парламент, и појединачно, свака од њих је освојила значајан број мандата.
Шта се десило са Српским покретом обнове?
Одговор се крије у резултатима свих до сада одржаних избора.
СПО је имао посланике када је на изборе излазио у коалицији са другим странкама:
- 1992- ДЕПОС ( ДСС, СПО,.. )
-1996 - ЗАЈЕДНО ( ДС, СПО, ГСС )
Сам СПО губи, или добија мањи број мандата од жељеног броја.
Постоји још један одговор на горе постављено питање...али он се неће наћи на овом блогу.
Када сам избачена из СПО-а, и када сам, због програма и жеље да се и даље активно бавим политиком прешла у другу странку, обећала сам самој себи да нећу износити " прљав веш " из СПО-а. Не чиним то ни сада.
Могу само да приметим да ми је искрено жао оних " правих, ватрених " чланова странке који још увек верују у бајку која се завршила крајем деведесетих прошлог века. ( 1997.године )
СПО ће можда преживети и овај унутарстраначки пораз, али више никада неће бити она странка којој смо сви веровали и коју смо сви-мање-више волели и поштовали.