Tuga
Tužna sam. Beskrajno mnogo. Odavno se nisam ovako osećala, kao što se osećam večeras.
Osećam se prazno, bespomoćno, usamljeno, razočarano, i tuga je velika...
Znam i razlog zašto se ovako osećam. Nisu u pitanju, ni porodica, ni ljubav, ni posao...ni ova paklena vrućina nije u pitanju.
Iznenadila me je jedna javna poruka mog net prijatelja. I razočarala. Ljut je, bez nekog ozbiljnog razloga, na mene. I, umesto da to rešimo preko pp ili preko mejla, on iznosi naš nesporazum javno.
Ono šta me posebno boli, to je tišina posle njegovog posta. Niko nije ništa napisao. Niko me nije ni kudio, a ni branio.
Pitam se, a šta ja tražim tamo?
Sigurno je greška u meni, a ne u njima.
Razmišljam da jedno vreme prekinem i sa forumima, i sa blogovima, i sa netom uopšte. Da se posvetim " pravom životu ". Da odmorim..razmislim o svemu i o svima.
Nemam običaj da delim prijatelje, na net i na prijatelje iz " pravog života ". Zato me toliko boli oštra reč.
Nadam se, iskreno se nadam, da će mi sutra biti lepši dan.