Usamljenost, i iznenadna sreća....
Da li ste nekad pomislili da su život i sva dešavanja oko vas ( u porodici, na poslu, sa prijateljima, pa čak i na nekim mestima na netu ) jedan veliki film, da su u tom filmu sve uloge već podeljene...da nijedna uloga nije ostala za vas?
Tako se osećam pomalo, ali na moju veliku sreću, nisu u pitanju ni porodica ni posao...
Ali taj osećaj bledi jer je jutro počelo prijatno. Lepo. Nasmejano.
I ovaj dan, i ovo veče, nekako mi budi nadu....
Koleginica se danas smejala mojoj zbunjenosti, i bila je iznenađena, jer sam prosto " sijala "...
Neobičan osećaj. Desilo se nešto prvi put, nisam više zbunjena, nisam ni preterano srećna....samo nešto želim...i to mnogo, i plašim se da ovo jutro nije bilo samo san, jedan lep san koji je kratko trajao.
Narednih dana ću saznati. Pisaću o tome, jer kao što se deli tuga sa prijateljima, na isti način treba da se deli i sreća...:)