1.4.2012 - Pesma o njoj
Moram ti reci ljubav je krasna
dodje mi da vichem bash iz sveg glasa
i iznova i iznova bih dane sa njom provodio
sa njom se smejao, za ruku je vodio.
I ako me pitate, govoricu svima
kako prekrasne usne ona ima.
A kad se smeje, to je poema
a reci cu ti najlepsha je ona kada sneva.
Zatvori ochi, drzi mi ruku
tada tishina nadjacha buku.
Tada mrak vlada, ona se smeshi
kazem ti, ma ne postoji prizor lepshi.
I nadjem mesta u stihu svakom
kazem iz srca, divna je jako.
I kazem ti druze, imao bih josh meterijala,
da mi ne ponestade listova i penkala,
kazem ti cuti, prosto te molim
klichem u sebi da bash nju volim.

Komentara ( 1 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


24.1.2011 - Hearth beat
Zazmuri, uhvati me za ruku, jer svemir, prepun charobnih, nedokuchivih tajni, cheka da postanemo deo njega. I mozda je nasha ljubav jedno veliko chudo. Drzi me chvrsto, stegnucu te josh vishe, prigrlicu te, jer ti znash koliko volim da grlim, a ja znam koliko ti volish da osetish otkucaje mog srca. Potrudi se, oslushni dobro, jer to je melodija kojom cemo plesati, kojom cemo lagano, vrhovima prstiju stici do predvorja raja. Da, upravo tamo, neka duge budu nashi putokazi, utabacemo tragove svoje po zvezdanoj prashini. Zaboravi na vreme, jer ono prestaje da postoji, postoji samo ovaj tren u kome cemo ziveti chitavu vechnost... I u predivnoj tishini koju remeti samo ritam tvoga srca, oslushkujem shapat pahulja koje padaju na tle. Sa svakom novom, chini mi se da moja ljubav postaje jacha, i shta da kazem sem da su snegovi dokaz moje ljubavi. Putem zvezdane prashine, trazeci sopstvenu zvezdu, tragao sam i tragao... Nekada sa suzom u ochima, jecajem u grudima, i oporim vinom u ruci, govorio sam da je sreca ideal, da umiremo tragajuci za njiom. Potraga jedino prestaje kada umorni izgubimo snagu i volju za daljim lutanjem. Ipak, zagledan u daljinu, ni primecivao nisam da je moja sreca, smisao mog postojanja neprestano pored mene. I sve shto zelim je da zauvek budesh pored mene, skroman sam, mislim da ne trazim previshe. Ljubim te, poljupcima ti necu dati da ostarish, grlim jer ce moji zagrljaji sprechiti da mi te odnesu vetrovi. Sanjam te, da bih i u snovima bio sa tobom, volim te jer ne znam shta drugo da chinim. Mozda da ne bih narushio kosmichku ravnotezu jer je smisao mog postojanja VOLETI TEBE!!!

Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


14.3.2010 - VOLIM TE, i posle smrti...

Kao da sirena zavija negde u daljini, daleko. Automobil hitne pomoći juri ne bi li na vreme stigao do bolnice, ne bi li još jedan život bio spašen. Okružen sam tamom.Jedino povremeno otvorivši oči vidim poznato lice pokraj sebe. Sede vlasi preko lica  prepletenog borama. Na tom licu su utisnute dve zvezde. Najlepse oči na svetu, koje ni posle toliko godina nisu izgubile sjaj. Ona oseća da je gledam, zna to. Nakon ovoliko godina zna i kojim ritmom moje srce kuca. Zna da je posmatram i zato skriva suze, da bi me nekako ohrabrila, da bi mi pokazala kako kraj nije daleko. I ako je kraj bio blizu. Znala je to ona, znao sam to ja, ali smo to naivno, dečački skrivali jedno od drugod. Drži me za ruku, i posmatra kao da me nikada do sada nije videla, kao da me nikada više neće videti. To je isti onaj pogled kao kada me je ugledala prvi put. Sećam se tog dana. Kao da ni tren nije prošao. Sećam se mirisa proleća i parka, andjeoskog lica, pogleda... Srce je od tog dana promenilo ritam i danas kada prestaje da kuca, ono i dalje kuca onim istim ritmom. Slike se nižu pred očima, prvi poljubac, zagrljaj. Zatim noć kada sam joj poklonio ružu i pitao da ostatak života provedemo zajedno. Vidim je nasmejanu kako mi govori da ćemo imati ćerkicu, vidim je svu srećnu kako dete drži u naručju . Vidim je uplakanu kada smo noć proveli na ulici, izbačeni iz stana. Sada osećam njenu ruku na mojoj, baš kao i te noći. Drži me za ruku, kao da želi da mi kaže da kada je tu kraj mene, da se ništa loše ne može dogoditi. Želeo bih da imam snage za još jedan zagrljaj. Da telo još jednom pokaže da srce i dalje voli. Znam da i ona to oseća. Nadali smo se da će nas smrt zadesiti zajedno, ali neko odozgo je sve to zamišljao drugačije. Vidim je u belom, u venčanici kako mi izgovara DA. Dok nas smrt ne rastavi. Ovo je taj dan. Još gore, ovo je taj tren. Ne mogu da poželim lepšu smrt. Ona je pored mene, drži me za ruku, voli me kao i pre mnogo godina. Skupljam snage za još jedan pogled. Sećam se kako sam je milion puta pitao jednu stvar. Moram to učiniti sada. Moram, ne želim da odem ovako. Poslednju snagu, dah, trzaj ću iskoristiti na to. ‚‚ I posle smrti‚ pitao sam je. Jedino što mi je odgovorila je da. Volećemo se i posle smrti. Jedno drugom smo to pitanje posltavljali milion puta. Kraj.  Suze teku njenim licem, ali se blago osmehuje... Vredi umreti ovako. Vredi umreti pred ovakvim prizorom. Vidim tamu, pa svetlost, gotovo je...

  Moje telo je mrtvo ali duša ne. I dalje sam pored nje, mislim da to oseća. Gledao sam je odozgo i na mojoj sahrani. Svake večeri sam pored nje kada se moli. Čuvam je kada spava. Bio sam u njenom snu one noći kada je sanjala mene. One noći kada je i njeno srce prestalo da kuca sanjajući mene. Na neki način i ja sam bio sa njom. I sada je pored mene. Jedno pored drugog odozgo gledamo one koje volimo, ne žalimo ni za čim, jer smo srećni. Srećni smo. Srećni  jer smo celog života verovali u ljubav koja traje I POSLE SMRTI

Komentara ( 4 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


14.2.2010 - Mojoj baki
Na kraju priche uvek sledi rechenica: ,, Sada je negde gore… Upucujem pogled ka nebu I posmatram SWE WAS… Po neka suza poteche, a srce shaptom, tiho I bojazljivo kaze SWI MI IMAMO NEGOG NEGDE GORE. I onda naviru secanja, slike se redjaju pred ochima… Neki ljudi se prosto NE ZABORAVLJAJU. Nekako uvek kada govorimo o smrti, razmishljamo o detinjstvu. Kraj I pochetak… Kraj njenog zivota me vraca na svoje pochetke… Secam se svega, vetrovi zaborava nisu obrisali secanja, ona su tu, urezana u srcu… Evo I sada osecam miris popare koju mi donosish na sto I govorish: ,,Jedi sine dok je vruce`` Tvoja kecelja je uvek bila tu da se prljave ruke malog derana obrishu, I spasu ga od majke koja ide za njim I govori: ,,vidi ga kako se usvinjio``… A u danima kada svet nisam posmatrao ochima dechaka, kada su mi umesto igre paznju zaokupljivala neki ne bash dechachki problemi ja I ti smo se u tvojoj sobi molili… Sklopljenih ruku shaptali smo neke nashe molitve ,,za bolje sutra`` Ikone su nas posmatrale I one se molile sa nama. A na drugom kraju sobe dve slike koje su nas isto tako posmatrale. Slike na kojima je bio deda I pradeda. Slike koju si svakog dana brisala sa prevelikom paznjom I pustala po koju suzu. Plakao sam I ja, onako mali iako I nisam kapirao shta je smrt I gde su oni. Na zalost, sada znam… Znam I da si noci provodila drzeci moju sliku kraj sebe, jer je ,,Mali Aca bio daleko od njegove bake. Znam da je u tvojim molitvama bilo mesta I za mene. Negde sam prochitao da uvek kada zvono na nebu odzvoni, nekog od nas poziva gore. Ovaj put je zvono odzvonilo tvoje ime. Gore si zajedno sa svima onima koje smo ispratili. Rashirenim rukama te grli, a zatim svi spushtate pogled na nas koji se molimo za vashe dushe. Iako nisi tu, ove vecheri sa sklopljenim rukama izgovaram nashe molitve, jedina razlika je shot si I ti u njima. Uzivaj gore I pozdravi nam sve koje smo ispratili.

Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


3.7.2009 - Beskrajan, mrachan, mistichan...
Ne dozvoljavam da svetlost udje kroz pukotine slomljene dushe, jer bi chak i jedan zrak unishtio i sprzio sve u meni. Krijem se sunca, ljudi svega shto u sebi moze imati topline... Sklupchan u samo mojoj, prelepoj tami, svojim mislima osvajam kosmos... Ne dozvoljavam ni ljudima, ni svetlosti da preko mog tela dodju do tame mog kosmosa jer ce ga unishtiti. Unishtice svu njegovu mistichnost i lepotu, jer kosmos ne bi bio to shto jeste da nije beskrajno leden, mrachan, mistichan i bezgranichan. Kada bi ga neko ugrejao ne bi bio toliko mrachan, kada bi ga neko osvetlio ne bi bio bezgranichan, kada ne bi bio bezgranichan ne bi bio ni mistichan... Ne znam zashto ali ljudska ruka je u stanju da unishti sve shto dodirne. Zato necu dozvoliti da neko svojim ,,toplim`` dodirima sprzi i ugljenishe moju kozu, da neko svojim ,,neznim`` rechima pokida moje misli. Chak je i nebo toliko daleko da mu ne bi naudili. Beskrajno sjajne zvezde su se izgubile u bezgranichnosti svemira dozvoljavajuci nam da ih vidimo samo kao tachkice na nebu. I to jedino kada nam oblaci to dozvole, jer shtite zvezde od ljudskih pogleda. Chak im i pogledom mozemo nauditi. I tako dok moje misli kruze po beskrajnom svemiru u svojoj dushi zadrzavam svoj svemir, mrachan, hladan, bezgranichan, nepoznat ljudima. I pokushavam da uzivam u jedinoj stvari koju trenutno imam i koju mi niko ne moze oduzeti svojoj SAMOCI...

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


30.6.2009 - Cvetic mali
Ni iz chega jednog dana rodio se cvetic mali kosa mu je bila plava i latice svud po glavi. Imao je nosic malen i nozicu malu tanku dizao se iznad trave i trazio pchelu slatku. Gledao je ptice bele posmatrao sunce zarko ali nije bilo pchele pa je bio tuzan malko. Pitao je leptirice zapitkivao svu dechicu: ,,gde je pchela, kad ce vishe kad cu naci ja pchelicu? Tako cvetic posta tuzan sve tuzniji on je bio mislio je da je ruzan pa se on u travi krio. Jednog dana dok je plakao proletelo neshto tuda u glavu ga bocnu malko cvetic reche:,, Vidi chuda’’!!!! Tad pchelica dodje k’ njemu poljubi ga u glavicu shto si tuzan, suze chemu? Evo imash i pchelicu. Tada cvetic reche jako BASH SI LEPA, AL’ SAM SRECAN!!! Nikad vishe nije plakao jer je lepshi od svog cveca...

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


30.6.2009 - H1N1 :)
Onako umoran od svakodnevnih problema stigao sam u stan i ukljuchio televizor, u pozadini sam chuo nekog analitichara, doktora,shta vec kako govori ,,Moguce je da mutira, ni mi ne znamo u shta``... Nije me zanimala ta cela pricha, pa sam promenio kanal, kad na drugom kanalu isto... Otishao sam do kompjuteri, otvorih stanicu da pogledam sportske vesti, kad i tamo o gripu... Prochitah glavnu vest, doktor KBC, sa infektoloshkog odeljenja, nastradao pod chudnim okolnostima. Nekoliko sati posle toga, ponovo ubistvo. Nastradao radnik mrtvachnice, telo doktora nestalo. Nova zrtva ubijena na isti nachin kao doktor. Dogadjaje svi komentarishu kao koincidenciju... Proshlo je par dana, a Beogradom se shiri novi virus i glasine o masovnom ubici, ili ubicama... Gotovo u svim delovima grada, novi sluchajevi... I posle par dana tamnichenja u stanu sam krenuo ka fakakultetu. Dvomilionski grad je zanemeo, pretvorio se u pustinju... Puste ulice, tek po neki chovek sa maskom na licu. Stigao sam na fakultet, kad tamo pishe: Fakultet nece raditi zbog epidemije gripa. Poslednji dan a ja nisam prijavio ispite, sada cu da padnem godinu zbog ovoga. Iznerviran sam otishao do keja, postojah tamo malo, mrak je polako padao. Zaputih se ka stanu, ali prevoza nije bilo. Peshachio sam, lagano se kretao ka grugom delu grada. Ljudi gotovo da nema, gotovo nigde sem na autobuskoj i zeleznichkoj stanici. Vrve kao mravi, svi idu iz grada. Stigao sam napokon u stan, upalih TV, chisto iz dosade... Vesti i obaveshtenje ministra zdravlja. ,,APELUJE SE NA SVE GRADJANE DA TOKOM VECHERNJIH SATI OSTANU ZAKLJUCHANI U SVOJIM STANOVIMA, JER JE DOSHLO DO MUTACIJE GRIPA H1N1, POZNATIJEG KAO SVINJSKI GRIP. OBOLELI NAPADAJU LJUDE. VIRUS DOVODI DO HANIBALIZMA, I NERVNOG RASTROJSTVA, MANIJAKALNOG RASPOLOZENJA OBOLELIH. DOLAZI DO PROMENA U DNK I OBOLELI NAJPRE ZAPADAJU U KLINICHKU SMRT A ZATIM DOLAZI DO FAZE AGRESIVNOSTI, I NAPADA NA DRUGE LJUDE. BOLEST JAKO DELUJE NA NERVNI SISTEM. Ministar policije takodje sve gradjane moli da ostanu zakljuchani u kucama tokom vechernjih sati, a policija ima nalog da puca u svakog ko bude vidjen na ulicama posle 8 chasova... Takodje moli policiju da u novonastaloj situaciji bude prisebna i da pravilno obavlja svoj posao. Nadlezne sluzbe rade sve da izadjemo iz novonastale situacije... Situacija u Srbiji je za sada pod kontrolom ma koliko vam se chinilo da greshite. Apelujemo na sve da se krecu samo danju, i da u sluchaju simptoma gripa pozovu broj koji vide na ekranu... Nisam ni stigao da proverim broj sa ekrana, kad je nestala struja. Sve shto sam chuo jesu krici i koraci jer se neko kretao ka mom stanu...

Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


10.5.2009 - Neshto iznutra
Kao kada se kroz kroshnju drveta probijaju sunchevi zraci tako se neko ludilo usadjuje u moju glavu, pa kroz celo telo dolaze negde dole gde je dusha. I tamo ti zraci ludila poigravaju u meni, ne daju mi mira. Mozda to nije ludilo, ko ce znati. Znam samo da je to stvorio djavo i da polako ubija neshto bozansko u meni. Pokushavam da izbacim to iz sebe, da me ne pritiska vishe, ali sve shto iz mene izlazi su bolni uzdasi i jecaji. Ko si ti? Tuga, bol, ne znam... Pokushavam da izdahom izbacim makar delic toga, da se prochistim malo... Mislim da mi je dusha iznutra trula, pokidana na milion komada, iako se trudim da budem dobar, da chinim kako treba... Ali to me pritiska, kida... Ali znam da ce proci, jednog dana, samo od sebe... Mozda ce to biti moj poslednji dan? Mozda cu sa poslednjim uzdahom ispustiti to? Dobro je, ako tako bude, bar necu chitavu vechnost imati to u sebi...

Komentara ( 1 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


10.5.2009 - Kompleksi
Onako pomalo besan na sebe, izashao sam do ,,Olimpa`` i tamo trchao, kidao sebe, sve dok nisam osecao bolne grcheve u nogama. Onda skinuo tegove sa nogu i trchao josh vishe. Noge nisam osecao, shta noge, celo telo. Sve me je bolelo. Krenuo sam kuci i video nekog lika kako baca na kosh. Fino sam ga zamolio da bacam sa njim. Klinac je bio 5 god mladji od mene. Osnovac popricha samnom, zatim dodje josh par osnovaca i pitashe da igramo. Rekoh ,,moze``, iako su mi mishici vec podrhtavali. Klinci su bili dobri, a meni kao po obichaju zapadne neki ,,spretan``, tako da sve moram sam. I klinci se opustili, igrali dobro, bili su na ivici pobede i onda su u meni proradili kompleksi. Poslednjim atomima snage sam trchao, leteo po terenu i pobedili smo. Osetio sam taj lepi ukus pobede u ustima. Onda sam trijumfalno otishao, rekavshi ,,igramo josh nekad``. E to ti je zivot, pobedio sam klince i na lice navukao neki pobednichki osmeh. Toliko meni treba da budem srecan. Onda onako umoran dodjem pred ogledalo i divim se sebi jer sam skunuo par kilograma vishka. E pa lepo rekoh sebi, sada je sve OK. Mada nishta OK nije bilo, ali po navici sam se smejao. Ipak neshto u meni me je muchilo, ne znam shta? Nesigurnost, kompleksi, otkud znam. Verovatno cu zauvek imati nesho u sebi shto mi nece dati da dovoljno volim sebe samog. Ne govorim o samokritichnosti, ovo je drugo. Ni poziv od predobre osobe koja me mozda chak i voli ovakvog kakvog sam, nije oterao sve loshe iz mene. Od sebe teram mozda ljubav svog zivota, govoreci joj da se ne vezuje za mene, da imam puno mana. Ni sam ne znam kako sam se nashao u ovoj poziciji, tako da ni od koga ne trazim odgovor. Shta ce biti samnom, ne znam, nadacu se najboljem pa kako bude....

Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


8.5.2009 - Koracham srecan
Ovo su dani kada ni sam ne znam kako se osecam. Ne, nije to praznina, ne znam ni ja shta je. Eto danas guzva kao i uvek petkom popodne. Ja ukljuchio MP3 i zaputio se sa jednog na drugi kraj grada. Peshaka. Naochare stavio, razvio neku repchugu, i polako korachao. Da bih sebi pokazao koliko sam sredjena osoba isposhtovao sam svaki novobeogradski semafor, chak i kada su svi prelazili na crveno. E tako treba, rekoh sebi. I lepo mi je. Samo neka nam ostane sunce, a sve ostalo polako dolazi na svoje mesto. Od depresivnog idiota, sa manijakalnim raspolozenjem preshao sam u fazu ,,zeshce ladovine``. Ipak nemam ja razloga za nesrecu, samo sam sebi govorio da sam nesrecan ni sam ne znam zashto. Ma uzivajmo u suncu, nebu, oni ce uvek biti tu za nas. Naravno ima i pravih ljudi, prijatelja za najcrnje danje, nadje se i neko ko moze da vas voli. Poshto sam skapirao kako trebam da organizujem svoj zivot, bicu dovoljno hrabar da vama dam par saveta. Doktor Alexandar vam svima preporuchuje: Smeh u velikim dozama, probleme nikako. Hranite se iskljuchivo ljubavlju, kupajte se u sunchanim zracima. Izbegavajte namrgodjene ljude, i naravno volite... Dobro, nemam bash titulu doktora pored svog imena, ali mislim da ce vam moji saveti pomoci... PozZZ :D

Komentara ( 1 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


30.4.2009 - Ubistvo
Uradio sam to. Necu da lazem sebe, ni vas. Verovatno vecina vas zna to, ali moram da vam kazem. Izvrshio sam ubistvo. Pokushao sam da se kajem ali mi okrvavljene ruke na kojima je bila njebova topla krv u srce usadjuje jedino toplinu i zadovoljstvo. A mozda je taj moj chin bio i samoodbrana jer je pokushao ponovo da probode moje srce. Jedino shto znam je da sam ga ubio, ubio sam Amora. Prichacu vam, moram da vam kazem kako. Shunjao se oko mene pokushao je da svojom strelom probode moje srce. Strelom na chijem vrhu je bio otrov zvani ljubav. Opazio sam ga. Razapeo je strelu i promashio je. Uspeo je samo da pogodi debeli kameni zid oko mog srca. Nasmejao sam se, a on me je sa chudjenjem gledao. Krenuo sam ka njemu. Gadjao me je ponovo i ponovo, ne bi li u moje srce usadio ljubav. Schepao sam ga za grlo. Onako mali debeljushkast pocrveneo je josh vishe. Zatim sa ga silno, pesnicom pogodio u nos, zatim ponovo i ponovo. Kashljao je krv, iskashljavao sopstvene zube. Pao je na zemlju, a ja sam mu ,,nezno`` polozio ruke na vrat. Poludeo sam. Taj bes na mom licu niko nikada nije video. Iz zakrvavljenih ochiju su mi sevale varnice, na usta mi je tekla neka pena, ludachka pena. Ustao sam gledao njegovo telo kako se grchi od bola. Shutnuo sam ga jednom, pa josh jednom. Valjao se od bola, gledao me je sa chudjenjem, zbunjeno, nije znao shta ga je snashlo. Onda sam video njegove strele. Skrenuo sam pogled na njih. Uzeo sam ih i nabijao mu u srce. Dodushe nisu sve zavrshile tamo ali necemo o detaljima. Gledao sam ga kako umire. Poslednjim atomima snage mi je rekao da ljubav vishe ne postoji. Hvala bogu, reshio sam svet jedne ogromne bede. Doktori nisu uspeli da pronadju lek protiv mnogih neizlechivih bolesti, ali ja sam pronashao lek protiv najteze i najgore ljubavi. Nije ljubav uvek crna ima i lepih primera. Drugog dana je nekoliko parova raskinulo svoje veze, i chak tri para podnelo zahtev za razvod braka. Toliko pravih ljubavi je bilo. Chak sedam. Ipak mozda je na ovom svetu bilo manje pravih ljubavi poshto je jedan brachni par iz Kine zavrshio svoj brak jer je muz uhvatio zenu kako ga vara sa kucnim ljubimcem. A jedan par iz nashe okoline je zavrshio brak jer je gospodja Kurava Radodajkic-Dobric, svom muzu Naivku Dobricu priznala da su samo 3 ili 4 od njihovo sedamnaestero dece njegova. Mozda je nekom od preostalih on otac ali mnogo je to gospodja se zabrojala. I tako ja izvrshih ubistvo, i stadoh pred vas, vi mi budite porota. Molim vas sudite mi pravichno. Osudite me na smrt na lomachi, ili me proglasite za junaka. Danashnji dan slavite kao praznik. SVETSKI DAN BORBE PROTIV LJUBAVI, DAN USTANKA, ILI DAN POBEDE. Vaznoje samo da se slavi i naravno da se ne zaboravi.

Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


28.4.2009 - More
More je pevalo, igrajuci se sa stenama i peskom. Povlachilo se nekud i ponovo mu se vracalo. Gledao je kako sunce odlazi na spavanje, kako lagano tone i ushushkava se u postelju uzburkanog mora. Duga seda kosa, i duga bela brada su pechat koje je vreme ostavilo na njega. Duboko urezane bore na licu su pokazivale duboko urezanu patnju u njegovom srcu. A ochi boje najlepshih zelenih shuma su zrachile nekom dechachkom toplinom. Poluotvorene ochi jer se plashio ljudi, krio se od njihovih pogleda... Gledao je u more isto kao i pre mnogo godina kada je sa suzom u ochima sunce ispracao na pochinak. Osetio je tugu koja od tog dana nikada nije prestajala da postoji, i tople suze kako se slivaju niz staro lice. Ponovo je bio mlad ali ga zestoki kashalj i bol u srcu trgnu i potseti ga da njegov sveca polako dogoreva, plamen samo shto se nije ugasio. Ovo mu je mozda posledji zalazak sunca, zato tako dechachki odushevljen tim prizorom uziva u njemu. I nekako uvek kada se seti mladosti javi mu se njen lik. Pored svih uspomena koje polako blede, njen lik je duboko urezan u njegovom secanju. Crne oci, andjeoski pogled, bol. Sve je to u njegovom srcu, sve je to ona. Josh se seca poslednjih njenih rechi, pogleda. Oseca oshtricu koja probada njegovo srce kada mu kaze da postoji drugi. Oseca bes koji je tada osecao, prema njemu, ljubavi, zivotu... I besan, razocharan potrazio je zaborav daleko, na ovoj obali... Ali mu more svakim novim talasom donosi nju, osvezava pamcenje. Vesti iz rodnog mesta ne dobija, vecina prijatelja je negde gore na nebu, jedino shto zna o njoj da se vratila njemu. Da je negde tamo srecna sa puno dece i unuchadi. Da od njega u njenom srcu ne postoji ni trag. Ne zali, on ne zali... Ne zali za svojim zivotom, ne zali jer mu bog nije dao srecu, vec tugu. Mozda u nekom sledecem zivotu, ili mozda ne? Mozda me ona negde gore cheka sa ljubavlju u srcu i rashirenim rukama? Mozda ce mi nebo dozvoliti da zajendo sa njom dochekam zalazak sunca? Gleda u sunce kako polako tone, i iza sebe chuje nechiji glas. Okrece se i vidi nju. U leprshavoj haljini smeje se, rashirenim rukama prilazi ka njemu. Nema njegove sede brade, nema bora. Grli je, lebdi. Oseca njen dodir, njegovo srce nema rana, kuca kao pre. Suze naviru na njegove ochi, plache od srece... Zajedno sede i posmatraju suce. I dok more gori gori i njegovo srce... Sunce ga je uljushkavalo u postelju mora... Dok je jutro dolazilo i palilo more svojim zracima talasi su milovali bezivotno telo sedog choveka na obali. Njegove ruke su bile skrshtene kao da nekog grli a na njegovom licu je bio osmeh. I more i dalje peva i igra se sa stenama. Nekud odlazi i ponovo se vraca...

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


26.4.2009 - Ja ili ti?
Ne, ne poznajem sebe. Ipak dve decenije nisu dovoljne da bih ushao u najmrachnije delove mog isuvishe pomrachenog uma... Ne nije bilo dovoljno. Ja ne vidim sve to... Odraz u mom ogledalu je iskrivljen, ja ne vidim dobro sebe, morash da me pogledash ti, tvojim ochima i molim te reci mi shta vidish. Vidish li izgubljenog dechaka koji trazi malo topline i neznosti ili krvavog samoubicu koji ce sve svoje muke prekratiti jednom shetnjom po ivici mosta? Reci mi molim te shta vidish? Vidish li mozda srecu u mojim ochima, patnju u mojim grudima, ljubav u mom srcu? Da li ove misli naviru zbog nesrece koja me okruzuje, da li je to poslednji krik ranjene zivotinje? Postavljam ti pitanje, zelim odgovor, ako hocesh da me udostojish tvog odgovora. Cheprkaj po mojim mislima, po mojim osecanjima ne bi li tamo nashao ono shto ti treba. Znam shta trazish, neku nit u meni koja ce te povezati sa tobom. Neshto shto ce nas uchiniti jednakim istim. Mozda zato toliko i mislish da me znash? Ipak se plashish, osecam to u tebi. Plashish se da tvoja maska ne padne da neko ne vidi tvoje lice? Ne znam, ne ulazim u dubinu tvojih misli, ne ulazim u mrachnu stranu tvog uma, za sada mi je dovoljan moj. I dok budesh chuo moje krike, kako se koprcam u nepreglednoj belini ludachke koshulje zapitaj se. Da li sam to ja, moja mashta ili ti?

Komentara ( 14 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


25.4.2009 - Ludilo...
STAJAO JE ISPRED OGLEDALA I PRICHAO SAM SA SOBOM, GOVORIO JE TIHO POLAKO, A ONDA SVE GLASNIJE.... Sve ove godine ti cutim, prashtam, govorim, ne smem protiv tebe, jachi si, bolji si od mene. Ako unishtim tebe unishticu sebe. Ne smem da te povredim, ne radim nishta za sebe, vec za tebe. A ti proklet bio, stojish negde u meni, chas si u srcu, chas u mislima i govorish mi ono shto zelish da radim. Sve shto tebi odgovora. Evo ovako cu da te se reshim. Reci cu ljudima da postojish, reci cu im da me gushish. Zavrshicu kao biljka, u ludachkoj koshulji, okruzen belinom doktorskih mantila ali ti morash da nestanesh. Ne, necesh da mi prichash shta da radim, necesh da me svojim otrovnim strelicama i dalje trujesh. Ne, unishticu te, proboshcu srce kopljem, oteracu te iz misli. Niko te ne vidi, vidim te ja. Niko te ne chuje sem mene. Okruzujesh me, obavijash me maglom, unishtavash me... Lagano dan po dan venem, ali necu vishe. Sav moj zivot satkan od crnih niti koje si ti doneo cu pokidati, pokidati na milion komada. Slomicu ogledalo jer je u njemu tvoj lik ne moj. Naudicu ti, unishticu te. Litar alkohola, i par antidepresiva, makar srecan da odem. Idem, krecem ka mostu. U vodi cesh zavrshiti, ugushicesh se virovima koje sam ti ja namenio. Gotov si, nece nishta biti crno... Ha, ko je sada gospodar, ko ce koga unishtiti. Preklinjesh me da ne uradim to, ne koracham. Po prvi put svojom voljom, sve sam blizi litici, litici sa koje cu te baciti. Lagano koracham, sa sredine mosta odatle cu te baciti, na dno, jer si me doveo na dno ti krvniche. Tamo, zajedno sa mojim telom cu te baciti, kraj, kraj. Uzalud me molish, povuci cu te na dno, zajedno samnom. Plachesh, zao te je, bacicu te. Tamo, tamo ti je mesto... Koracham, polako se penjem na ogradu, korak, drugi... Let koji traje vechno. Isto koliko i celi moj zivot. Ha pa to sam ja. Ovo je majka, evo su prvi koraci, prva rech. Slike se nizu, prolaze kroz mozak. Slika za slikom, delic po delic mog zivota. I tama.... Kraj. Mislio sam da me ochekuje tunel, svetlo na kraju njega. Nishta.... Svetlost, konachno svetlost. Daj da vidim, je l` ovo raj. Otvaraju se vrata. Oko mene andjeli, beli prelepi. Ha kako je dobro lebdim... Mnogo njih oko mene. Ali ne vidim ih lepo. Gde me vode? Kuda, kuda idemo? Stavljaju me na neki beli presto. Iskreno drugachije sam zamishljao raj. Shta hoce ovaj dosadni andjeo, zashto mi otvara ochi, shta govori, ne chujem ga... Opet tama. Otvaram ochi. Pored sebe vidim choveka u uniformi. Mozda je chuvar raja. Doshao da mi pozeli dobrodoshlicu. Hm, zashto je obuchen kao policajac, zashto su reshetke na prozorima. Mozda me zele u raju? Ne daju mi da pobegnem, UPS bol! Pa u raju nema bola, shta je ovo. Kakve su ovo cevchice? Shta je ovo? Ovo nije raj, ovo je bolnica. Nije chak ni pakao nego zemlja. Andjeli gde ste? Kako se vasha belina pretvorila u bele mantile, gde su vam krila. Kako se sve unishtilo. Necu ovde hocu gore, dole. Raj pakao sve jedno. Dolazi doktor, shta on hoce. Ne necu iglu, ne zelim da sapavam. Mrak, ponovo sam zaspao. Ovog puta nije bilo andjela. Za divno chudo nema NJEGA. Ne progonime, nije kraj mene, srecan sam reshio sam ga se... Ovo je bolje od raja, nastavljam zivot, Odlichno. Sada mogu da zivim. Pokushavam da ustanem, neshto mi ne da. Sha me to steze, shta je ovo. Koshulja, pa da videce da je sve OK pa ce me pustiti. Doktore, doktore, dodji... Nisam lud... Dozivam ga, videce da je sve OK. Uf zashto mi ovako lupa srce, zashto mi misli naviru ovakvom brzinom. Nema, nema ga sigurno, ubio sam demona. Nema ga. On je na dnu. Nisi preziveo skote, molio si me. E ubio sam te. Unishtio. Samo da dodje doktor. Zashto me boli sve, gde sam. Je l` se to kisha chuje, ko li me je spasao. Kakav je to miris, vechera? Ma ne, ovo je miris jorgovana, a neko mi je doneo jorgovan. Chekaj, je l` sada prolece? Nema veze, sve je OK. Nego gde je doktor? Pozvacu ga. Da mu kazem da sam ubio demona, mogu dalje. Nema ga. Nema nikog. Da li je prolece stvarno? Ma mrtav je demon, sigurno... Spavacu, hocu... Briga me... Jutro, ptice me bude. Lepo, svidja mi se ovo. Kakvi su to koraci, je l` to doktor? A evo nekog. Poseta, lepo... Ulaze doktori sada cu da im kazem da je sve OK. Nisam lud, sada ce da vide. Zashto ne mogu da pricham, zashto me ne chuje. A cevchica u grlu, zato. Prilazi sestra vadi cevchcu. Sada me chuju. Doktore, vi niste andjeo? On me pogleda i reche da nije. Prishao je uz mene i rekao da ipak imam andjela chuvara. Da pa sigurno pomislio sam, imam. Upitao sam doktora ko je to. On se nasmeja i reche: ,,Videcesh`` Prishao je uz sestru i rekao joj da pozove nekog. Super pomislih upoznacu svog lichnog andjela. Osetih ponovo miris jorgovana. To je andjeo mirisao na jorgovan. Chuh korake. Odlichno... Sada cu da ga vidim. Nisam mu video lik, stajao je naspram prozora pa je zrachio nekim sjajem. ,,Dodji da te vidim``, rekoh. On se priblizio, prisho uz mene i nasmejao se. ,,Ja sam te spasao, trebash da zivish`` rekao je. Taj smeh mi je poznat, taj glas znam, znam to lice. To je on. BOLNICOM SE SHIRIO KRIK. UNEZVERENI MLADIC JE OCHAJNICHKI POKUSHAVAO DA OTERA SVOG POSETIOCA, HTEO JE DA MU ISKOPA OCHI DA MU ISKOPA LICE. ZAVIJEN U LUDACHKU KOSHULJU BIO JE SPUTAN DA URADI BILO SHTA. SAMO JE VRISHTAO POPUT RANJENE ZIVOTINJE... BOLNICOM SE SHIRIO KRIK, I MIRIS JORGOVANA KOJI JE GOVORIO DA JE PROLECE TU...

Komentara ( 11 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


25.4.2009 - Tragom zvezdane prashine...
Sedeo sam u svome kutku, u dvorishtu iza kuce. Tek je proshla ponoc a ulichne svetiljke se polako pogasishe. Jedina svetlost koja je dopirala do mojih zenica je bila svetlost sa nebeskih svetiljki. Tako zagledan u njih, bezbrizan u svome kutku, mom parchetu raja razmishljao sam... Kao i uvek na pamet su mi dolazila svakakve misli, pa sam od najvece tuge dolazio do tolike srece, da sam pozeleo da glasno vrisnem i kazem SVETE VOLIM TE!!! Bez ikakvog razloga, doshlo mi je. To su one nagle promene raspolozenja kada ti neshto prostruji kroz srce, kroz celo telo i natera te da poludish. Zatim je ponovo dolazila tuga, i sve tako u krug... Zagledan u zvezde, u nebo, jedna neobichna zvezdica mi je bash privukla paznju. Nekako izdvojena, van svog jata je sijala je nekim neobichnim sjajem. Kao da je bila nesrecna tuzna, otudjena... Ne bih zeleo da sam u tom mrachnom, tamnom i hladnom delu vasione, ne bih zeleo da sam sam, da je oko mene tama. Pozeleo sam da je dotaknem da je dodirnem, pozeleo sam da sam gore sa njom, tako bi bilo lakshe i meni i njoj... Bili smo tako slichni. I mene je okruzivala tama, oko sebe nisam imao ni zvezde ni ljude, ziveo sam u tamnom i mrachnom delu svemira, samo ja. Gledao sam u nju i vishe nego ishta zeleo da sjajim negde pokraj nje... Mashtao sam, zagledan u nju, zeleo da budem kraj nje, da bude kraj mene. Odjednom, u svoj onoj zagrobnoj tishini i uchmalosti neshto je pochelo da me obasjava. Moja, tuzna zvezdica bila je sve veca, i veca, njen sjaj me je obasjavao sve vishe i vishe. Sve je postalo sjajno. Zasenila je sve zvezde, mesec se nije primecivao, obasjala je kucu, sve oko mene. Neka nebeska zvezdana prashina je okruzila sve. Srce mi nikada nije tako kucalo, bio sam uzbudjen, uplashen. Hiljadu stvari mi je proshlo kroz glavu... Hteo sam da vichem, da potrchim ali i glas i noge su me izdale. Pokrio sam lice dlanovima, njen sjaj je bio prejak... Osecao sam neku neobichnu toplotu oko sebe. Odjenom sve je prestalo. Nije bilo ni svetlosti, ni topline nichega. Nisam smeo da se pokrenem, da pogledam oko sebe. Posle par trenutaka chuo sam neshto, jecaj, plach. Bojazljivo, poput deteta pomerio sam ruke sa glave par metara od mene sam video neobichnu svetlost. Pogledao sam bolje i video devojku. Njena bela haljina je obasjavala sve oko nje. Sedela je na zemlji, podignutih kolena na koje su bili njeni laktovi. Spushtene glave oslanjala se na ruke i tiho jecala. Nije me primecivala, njena bol je bila veca od svega. Neshto mi je dalo snagu da joj pridjem, da joe dodirnem. Korachao sam nesigurno kao nikad do tada. Kao da pravim prve korake> Prishao sam uz nju. Lagano se trgla pogledala me pravo u ochi, napravila je par pokreta kao da hoce od mene da pobegne, da ode. Tek kada sam prishao uz nju, tek tada me je zasenila njena lepota. Nisam razmishljao ni ko je ni shta je, samo sam gledao belinu njene haljine, svetlost kojom je zrachila. Najneznije lice, I ochi. Ochi boje najtamnije noci, prelepe crne ochi koje su takodje sijale. U njenim ochima sam video tugu, suze su se slivale niz to prelepo lice. Htela je da ustane ali sam nezno spustio ruku na njeno rame. Seo sam pored nje. Pogledala me je na trenutak, njene sanjive ochi su me gledale zbunjeno, ali ipak video sam u njima poverenje. Znala je da joj necu nauditi, znala je da hocu da je potpuno upoznam. Nastupila je pauza, zatim se oglasila. Tiho I pazljivo mi je prichala svoju prichu, prichala mi je njenu nesrecu. Na zemlji je bila otudjena od svih, pored par laznih prijatelja nije imala nikog. Njena dusha je bila ispunjena prazninom, a njeno srce je bolovalo. I zbog toga se povlachila u sebe, trazila svoj kutak. Jedne noci je zazelela da bude zvezda, da ima svoj kutak u koji niko nece zalaziti, u koji ce biti sama, ona I tuga. Zavideo sam joj, hteo sam I ja da postanem zvezda, da budem gore. Govorila mi je da gore ne postoji bol, da je gore njeno srce izlecheno, ali chim se vrati na padne na zemlju sve ponovo. Onda sam ja pocheo svoju prichu. Prichao sam da mi je srce kamen, da I ja zelim samocu, da trazim ljubav, pravu ljubav ali da u toj potrazi polako gubim sebe. Prichali smo dugo skoro do zore, onda je usledio rastanak. Za odlazak me je poljubila u oko, tiho I nezno I otishla. Sledece noci je doshla ponovo, ponovo smo prichali. O meni, o njoj, o ljudima, o svemu. Priznala mi je da se ponovo privikava na zivot na zemlji, da pored mene njeno srce kuca nekim drugim ritmom. To je bila najlepsha stvar koju sam chuo. Od tada je nastupio novi zivot, spojio sam se sa tom zvezdanom devojkom, svako veche sam mirisao njenu kosu, ljubio njeno lice. Iskreno od tada pochinje moj zivot. Verovatno niko od vas nije primetio da je na nebu jedna zvezda manje. Otkricu vam jednu tajnu. Ali ne smete je nikom reci. Psssssssst!!!! Jas am tu jednu zvezdicu ukrao I usadio je duboko u moje srce. Ona vishe nije deo neba, vec deo mene. I svi ma savetujem. Kada ste nesrecni, tuzni kada vas tuga odnese u sivilo, u neke mrachne svetove. Osvrnite se oko sebe, ili uputite pogled ka nebu, krenite tragom zvezdane prashine. Ko zna, mozda vas vasha zvezda cheka… VOLIM TE MOJA ZVEZDANA DEVOJCHICE!!!

Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


23.4.2009 - Guliver u zemlji moralnih liliputanaca
Secate se ove priche, meni je bash zagolicala mashtu. Kao Guliver posle brodoloma dolazi negde gde su svi velichine njegovog palca ili neshto sl. Ma velichina nije bitna, koliko ste to puta izgovorili ili chuli? Nego manimo se lascivnih misli i nastavimo. Tako taj Guliver jadan i bedan, veoma slichan meni sav izgubljen gleda one male ljude i postavlja sebi pitanje: ,,Boze na chemu li sam``? E ako znate prichu verovatno ce te skapirati moju. Nadam se da niste bezali sa chasova i da ste pazljivo slushali uchiteljicu. Ja zivim negde tu pored vas, dakle, ova planeta, isti grad, mozda smo chak i komshije. Medjutim, u kolotechini svakodnevnice, u beu od svih zivotnih problema, koje sam stekao za ovih nepunih 20 godina, iz tog nashe sveta terao sam sebe u neki drugi, moj svet. I tako na toj medjugalaktichkoj granici postavljao sam sebi pitanje: ,,Kom svetu sam blizi``? Da li da budem Guliver u mome svetu ili liliputanac u nasheg zajednichkog sveta. Zvuchi malo egoistichno, znate li do kakvog sam zakljuchka doshao? Ja sam Guliver uvek. Jer ovaj vash, odnosno nash svet nije bash najpodobnije mesto za zivot. Necemo da se lazemo. Koliko puta ste se iznenadili kada vam neki pametnjakovic direktno iz sivih mozdanih celija (o chijem kvalitetu i kvantitetu ne zelim da polemishem) lupi takvu glupost da vam prosto dodje da od muke sadrzinu svog poslednjeg obroka oralno ili preko rektuma izbacite iz sebe. I onda chovek kaze Alberte, brate bio si u pravu. Jedino su svemir i ljudska glupost beskrajni. I tako slushash celog zivota kako ti lopovi govore o pravdi, ljudi sa puno promiskuiteta u sebi o poshtenju, moralu i sl. I do kakvog zakljuchka da dodjesh. Da mislish da su ti ljudi u pravu samo zato shto misle da jesu, ili da si ti utripovani retard koji pokretom svoje kichice svet moze da pretvori u dugine boje. A da, zaboravio sam da kazem da imam delimichni daltonizam, ne razlikujem nijanse sive, zelene i brao boje. Tako da nishta od mog umetnichkog poduhvata. Josh i ovo da podelim sa vama. Nekada zivim u sivilu chak i kada je najlepshe prolece oko mene, a kada je sve sivo i tmurno uzivam u lichnom prolecu. Vishe podataka o sebi nisam ni smeo da ostavim na ovom blogu. Jer bi zbog ovolike kolichine ironije i sarkazma neko od retkih ljudi koji chita moje redove koji direktno iz mog srca preko tastature dolaze do vashih organa vide, pozvao zavod za lichnu higijenu. Iz neke moralne obaveze, u nadi da mi pomogne, jer je tako najbolje za mene. Nisam lud! I kada mi ljudi kazu da jesam ja se teshim to kazu na pozitivan nachin. A shto se Gulivera tiche sve shto imam da kazem je BLAGO NJEMU! Preziveo je brodolom, i ja sam, bio je izgubljen, ja takodje. Njumu su posle brodoloma njegovi liliputanci sashili odelo, nahranili su ga oporavili. A ovi moji jedino zale shto nisu veliki kao ja, i pokushavaju da na bilo koji nachin povrede mene ne bi li bio kao oni. E pa dragi moji mali prijatelji jedino mozete da zalite i da mi se divite Voli vas sve vash Guliver jer ste mi jako simpatichni. Uzivam u pogledu na vas dok vas gledam sa visine. Posle ovakve priche znam shta ce vecina reci. Nece im se svideti ova moja pricha. Ali bolje je tako. MALO JE LJUDI POPUT MENE, shto je dobro. U suprotnom svet bi bio pun ludaka poput onih Duchicevih iz ``Blaga cara Radovana`` Hvala bogu shto je situacija neshto bolje. Posle ovoga vecina devojaka bi rekla:,, Snimi luzera, kako je samo uvrnut``. A vecina majki posle ovakve besede mene sigurno ne bi pozelelo za zeta. Shta vishe na moju adresu bi pristiglo par sudskih zabrana prilaska njihovim cerkama. Ali ja se nadam da medju svima njima postoji jedna koja shvata shta sam hteo da kazem, i ta jedna je ona prava. Molim vas gospodjo tashta, ne priushtite mojim ,,prijateljima`` to zadovoljstvo da me sa flashom neke zestine vide kako skrhan od bola dochekujem jutro, sve uz onu dobro poznatu ,,Svashta svasht ne voli me tashta``. Shalim se naravno, ne pijem, a ni u trenucima najgoreg ochaja ne bih potegao za duhom iz boce da slusham te opshteprihvacene narodne zalopojke. :D:D:D

Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


13.4.2009 - Lutalica
Lutam ulicama nepoznatog grada, sve shto imam je praznina u srcu i gorchina u grudima. Javi se i neko lepo secanje, zakljucheno u kavezu mog srca chisto da me potseti da sam nekada voleo i bio voljen. Mesechina, moj jednini prijatelj mi obasjava put nagde ka beskraju. Ne znam shta cu tamo naci. Mozda nekog ko ce razumeti moje suze, osmeh, otkucaje mog srca. Mozda cu tamo pronaci ono najvrednije SEBE. I ne primacujem nikog oko sebe. Ni veliki zelezni most koji ce spojiti nechije sudbine, ne primecujem crkvu koja otkucava ponoc. Ne primecujem parove koji zagrljeni gledaju u zvezde, koji se zagrljeni stapaju u jedno. Ne prestajem da koracham, jer ako stanem stace i srce, nestace nada, a snovi kao od stakla ce se rasprshiti u milion delova i zarice se u moje zenice. Nece mi dati da opet pogledam u zvezde u sunce. I tako pognute glave se probijam dalje u noc, u beskraj. Zagledan u dubinu moje dushe nisam ni primetio kishu koja se slivala niz moje lice. Kapi kishe su tekle i iz mojih ochiju, spajale su se sa kishom. Ove vecheri me je mesec napustio, i mesec i zvezde. Nema moje vodilje da mi bar na trenutak obasja stazu, stazu kojom cu se kretati u nedogled. I zajedno sa kishom iz ochiju javlja mi se njen lik. Prelepe crne ochi koje su bile sjajnije od najsjajnijih zvezda, glas koji me je slao pravo u raj. Ostavshi bez nje ostao sam bez dela sebe, bez srca, bez nade. Drzeci njenu malenu ruchicu leteo sam oblacima, ali se moje telo slomilo kada je pustila moju ruku, sa neba sam pao na tle, razbio svoje telo... I sve za shta se sada molim je da ona bude srecna. Da njeno srce kuca onako kako bi trebalo da kuca, da ponovo oseti ljubav, da njene ochi gledaju nekog kao shto su gledale mene, jedino je to bitno. A ja i moja bol ce proci, telo je utrnulo, ne osecam nishta vishe, jedino se eto bash kao sad ispred mojih ochiju javi njen lik i srce me potseti da sam nekada voleo nju mog andjela. I moram da nastavim dalje, ka nekoj novoj zori u nadi da ce se ona kretati mojim stopama i da ce me negde tamo u sred nedodjije naci. A do tada korachacu, nastavljacu dalje i verovacu da cu je mozda negde ponovo naci...

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


13.4.2009 - Krajnje sarkastichki srocheno
Daj da te upozorim na pochetku, ako imash pametnijeg posla, ne traci minute zivota na ovo moje ``pisanie`` Od nesrecne tragedije, prozeta nauchnofantastichnim motivima reshio sam da svoj zivot pretvorim u komediju, pa neka se ljudi smeju. I onako mi je najlepsha stvar da pokrenem te mishice na nechijem licu i nateram nechije srce da treperi. A poshto niko sem ljudi kojima poshaljem link i uputim ih na moj blog moje rechi ne chita, daj da onda nalupam gluposti. Nashi stari su govorili: ,,Papir trpi sve`` Sada kada se nalazimo na ovakvom stupnju razvijenosti nauke i tehnike moja jadna tastatura mora da trpi sve. Mora da trpi moje rechi jada i patnje koje prenosim iskrenim prijateljima u nadi da cu od njih dobiti neku toplu rech. Tastatura mora da trpi i udarac od zida kada mi moje sunashce kaze: ,, Zvao si me sada prichaj samnom``. Jadna tastatura kroz shta je sve ona proshla. Ali ne samo ona. Jadni su i moji zvuchnici jer iz njih izlazi more blasfemichnih izraza kada se otkachim i slusham prljave repere koji kritiku drushtva iznose svojim sochnim eksplicitnim izrazima. Srecom pa cimer slusha istu vrstu muzike pa zajedno uzivamo... Shta je josh jadno pitam se? Necemo o kompu vishe. Jadna je Mobilna Telefonija Srbije jer mislim da sam korishcenjem usluge ,,Omiljenog broja`` sa meni najomiljenijom osobom preopteretio mrezu par miliona puta. Shta da se radi, daljina, mukice kako bi mi rekli. Jedino moja draga brine za mene. Sada bi mi verovatno rekla: ,,Alexandare dusho je l` si dobro``? (bash ovako ALEXANDARE bi rekla. Je l` ovde ona kulira glasovnu promenu nepostojano A, necemo o detaljima) Samo da vam kazem: MOJE SUECIDNE MISLI SU SAMO TRENUTNO NEZADOVOLJSTVO ZIVOTOM KOJI ZIVIM ZAJEDNO SA VAMA NA OVOJ NASHOJ PRELEPOJ, ZAGADJENOJ, JADNOJ PLANETI. I TE MISLI PROLAZE VRLO BRZO... NE KAZEM DA NIJE LEPO ZIVETI SA VAMA NAPROTIV. PRIVILEGIJA JE BILA POZNAVATI VAS! A SAD ZBOGOM!!! ODOH DA NABIM NESHTO U KLJUN IMAM OSECAJ DA MI SE LEDJA SPAJAJU SA STOMAKOM! :P :D

Komentara ( 5 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


13.4.2009 - Kad odem...

Osecam odnekud miris bosiljka 

i toplu krv na mojim rukama,

zvono sa neba sad mene doziva

doshao je kraj svim mojim mukama.

 Srce poslednje otkucaje broji,

poslednja krv lagano istiche,

nestashe sada svi moji snovi,

 i telo prestaje da se pomiche.

Osecam majchin poslednji dodir,

bez snage, bez glasa jezivo cvili,

hocu da je pogledam ali uzasno boli,

tiho mi jeca:,,Izdrzi mili``!!!

Ne plachi majko sada te molim,

doshao je kraj sad mojim mukama

, stegni me jako da se ne bojim

hocu da umrem na tvojim rukama...

Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


13.4.2009 - Poslednji put

Poslednji put ti ja stihove pishem

poslednji put cu za tebe suze liti

poslednji put jer nema me vishe

zemlja ce moje zelene ochi skriti.

Krv kroz vene prestace da teche

suza u oku prestace da sja

poslednje VOLIM TE ti kazem ovo veche

 odlazim, vishe ne postojim ja.

Poslednju chashu popicu za tebe

nek otrovne kapi sve do srca teku

ove mrachne noci povredicu sebe

i od svoje krvi napraviti reku.

A ti budi srecna, nasmejana lepa

 i ne pushtaj suzu da obraz ti kvasi

dochekacesh srecna neka nova leta

i tvoja ce kosa biti sede vlasi.

I sina nazovi ti imenom mojim

 neka te na tren bar na mene seti

neka bar kroz ime kraj tebe postojim

 nek ostane trag uspomena lepih.

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


O meni

Ukratko ja!!!


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Strana 1 od 1
    Prethodna strana | Sledeća strana