ENO GA...
JAGNJE NA NEBU
Do poslednjeg trenutka nije znao zašto je dobauljao baš dotle. Kamenje, zemlja i lišće žbunova upijali su njegov život brže nego što je on probušenim plućima zadržavao ostatke života. Gore je vazduh razređeniji, ali ipak čistiji nego dole, u kotlini. Nije više siguran muti li mu se pred očima, ili je Grad pod njime prekriven sivkastom izmaglicom. Još jedan udah vazduha. Osećao je kako je čitavi prostor zaškripao s njegovim agoničnim udisajem. Lice mu je bilo u travi. Pojedine vlati trave žute, smrznute, druge i dalje zelene premda je zima pokazala sve svoje ćudi. Odabrao je da licem padne u zelenu travu. Nije imala nikakav miris.
Tamo retko ko zalazi i kada je vreme mnogo lepše. Radoznalci se zadržavaju na sigurnijim kotama, gde je teren manje-više ravan. Gudure i vrleti umeju da budu lepe samo na slikama i fotografijama. Malo je pravih avanturista.
Znao je šta će se dalje desiti. Prva tri ujeda osetio je na potkolenicama. Nisu psi krivi. Ne bi ni pobegli toliko visoko, da je... dole... sve u redu. Dole ništa nije u redu.
Zaposeli su novu teritoriju, na koju je on banuo, već dovoljno načet da miris njegovog odlazećeg života izludi čopor, gladan danima i nedeljama. Nije ni pokušavao da se odbrani. Ujedali su ga i kidali, dok je sve vreme licem bio u zelenoj travi koja ne miriše.
Lice mu je bilo u zelenoj travi. Trava je mirisala. Devojčica je skakutala naokolo, onda pribijala lice uz njegovo. Ciktala je od radosti, zajedno su se krili od Baba Roge. Na kraju, kad su se umorili, rekao joj je da Baba Roga ne postoji.
''Lagao sam je'', mislio je, dok su ga psi ujedali. Smogao je toliko snage, da se okrene na leđa. Pri tome je šumno uzdahnuo. Čeljusti jednog od pasa našle su se u ravni sa njegovim očima. Ali, njegove oči već su bile zagledane u nebo. Čak je na trenutak poverovao da mu nebo može doneti spasenje.
Rana na grudima tek bi pokatkad prokrvarila, dok je poslednjim trzajima pokušavao da se domogne vrha, odakle je mogao da vidi sve ono što ga je godinama fasciniralo. Ne, ipak ne. Vrh je bio predaleko. Pseći očnjaci jako blizu.
Podigao je levu ruku i pružio je prema psu koji je nasrtao na njega. Drugi se zaleteo prema ispruženoj ruci, onda je zastao. Ženka komanduje čoporom. Takvo je ustrojstvo kod pasa.
''Hoćemo li da milujemo kuce?'', pitala ga je devojčica ushićenim glasom. Kuce su dobre, govorio joj je, i ona se nije plašila pasa. Preselila se u beskraj, uverena da su kuce dobre.
Niko nije dobar, mislio je. Ujedanje je prestalo. Ženka je sela pored njega i gledala ga. Već mu se koprena navukla na oči i kao kroz maglu video je da su ostali psi polegali naokolo, najednom pitomi i krotki.
Ne valja životinju gledati u oči, setio se saveta koji mu je neko nekada dao. Ženka je dahtala i gledala ga, opuštenih ušiju, a on joj je uzvraćao pogled. Sve što je moglo da se desi – desilo se. Gledati se sa životinjom koja ga je do malo pre grizla, bilo je veoma lako. Mnogo teže od toga je gledati nebo, jer se posred neba, među svim ostalim oblacima, nalazio i taj paperjasti, osvetljen bolje od bilo kog oblaka. ''Liči na jagnje'', pomislio je.
Kučka je prvo načuljila uši, onda je pogled s njega skrenula na puteljak kojim se odozdo stiže do mesta na kom su se nalazili. Zarežala je, zatim ga je opet pogledala, kad je odjeknuo prvi pucanj. Čopor je još pre toga bio na nogama, spreman da brani teritoriju. Razbežali su se posle trećeg pucnja, dva psa su ostala na travi, u sopstvenom ropcu.
Video ga je kako hoda uz stazu; prvo samo njegovu glavu, zatim vrat i ramena, onda i ispruženu ruku koja je držala pištolj. Jedva se kretao, posrćući, dok mu je druga ruka beživotno visila niz telo.
Kao u košmaru, mislio je, gde ne možeš umaći progoniocu. Sada i da je hteo, više nije mogao da pobegne. Opet je pogledao nebo. Kao da se smračilo, iako je bilo rano popodne, a oblaci su promenili oblik, svi osim onog nalik na jagnje.
Dva psa nedaleko od njega i dalje su umirala u ropcu, ostali su režali i lajali, ali nisu prilazili blizu, kad je osetio kako ga neko vuče prema vrhu. To nikako nije bila zdrava snaga, znao je, jer ni njegovom progoniocu nije ostalo još mnogo. Nije se opirao, dopustio je da se desi ono što je neizbežno. Ionako je sada sasvim svejedno.
''Zašto si pucao u pse?'', s mukom je prošaptao.
''Hteli su da te ubiju...''
Neke situacije naprosto su smešne, čak i kada su duboko tragične. Čovek s pištoljem, koga je još samo čudo održavalo na nogama, stajao je nad njim. ''Sada gledaj'', rekao je promuklim hrapavim glasom, ali njemu više nije bilo do gledanja u ono što ga je godinama fasciniralo. Kotlina, zgrade, krovovi kuća i planinski venci koji se gube u daljini za njega su sada već bili u potpunom mraku. Mogao je da vidi samo svog progonitelja i jedno jagnje na nebu, dok se prisećao kako ga je pogodio prvi metak. Osetio je da mu je vrelina oprljila kožu, zatim jak udarac, a onda i zrno koje se silovito probilo kroz tkivo i zaustavilo negde unutra. Drugi metak gotovo u potpunosti sledio je putanju prvog, ali doneo je bol...
''Ne valja životinju gledati u oči...''
Čovek s pištoljem skrenuo je pogled prema kotlini. ''Žao mi što ovo ne možeš da... Skoro je potpuni mrak, a sve se vidi... Sve se vidi...''
''Hoću da ovde dolazimo svakog dana i uvek!'', piskutala je devojčica na vrhu brda, berući cveće i posmatrajući svakojake bubice koje su milele po zemlji ili letele naokolo. Pogled na kotlinu nije je mnogo zanimao, bila je ushićena jedino onim što se nalazilo u njenoj neposrednoj blizini. Vremenom bi počele da je zanimaju i udaljenije stvari, sve do beskraja.
Progonilac je postao samo lelujava kontura, iznad koje je lebdelo jagnje. Sećanja nisu laka, ni na ono što je bilo dobro, ni na ono loše. Uvek ih sledi seta, ili kajanje. Učinilo mu se da je čuo kako čovek s pištoljem pita: ''Zašto njih? Zašto nju?!'' Čini mu se da je odgovorio: ''Ne znam. Ne znam. Ne znam...''
Na trenutak, mrak mu se razvejao pred očima. Još uvek je bio dan, plavetnilo neba se tu i tamo pomaljalo među oblacima, psi su bili blizu ali nisu se približavali, a njegov progonilac stajao je nad njim, s pištoljem uperenim u njega. Stajao je, tek sada je video, sav izranjavljen, sa povredama mnogo opasnijim nego što su njegove.
''Šta sam to učinio...'', pitao je samog sebe. Umesto odgovora, ponovo ga je sa svih strana skolio mrak. Kako objasniti neobjašnjivo? Mirni dani prepuni su zla. Ne postoje mirni dani. Više ništa ne postoji, osim tog jagnjeta na nebu...
Čovek s pištoljem bezglasno je plakao. Njegova devojčica trebalo je ujutru da ode u vrtić. Njegova žena trebalo je da bude iznenađena rođendanskim poklonom i crtežom koji je devojčica, u dosluhu s njim, nacrtala za mamu. Njegov kum trebalo je da...
Uperio je pištolj sebi u glavu, onda je pao kraj svog kuma. Pucanj nije odjeknuo. Nad kotlinom je počela kiša. Samo je oblak nalik na jagnje zaplakao i otišao prema beskraju.
Kada su ih pronašli, jedno telo bilo je raskomadano, drugo netaknuto psećim očnjacima, a pištolj je bio rasturen u paramparčad.
Pošalji komentar ::
08:49
-
9/2/2008
 Poslao/la Nurlisoul
|
| a što komentirati?...nedopustivo je zahvaćati u tuđe virove..zamisli da te usisaju i izbace tamo , na nekoj pustopoljini kamo nitko ne zalazi...
|
Permanent Link |
15:26
-
9/2/2008
 Poslao/la Sanatorijum
|
| #nurlisoul, netjesh mi verovati, ali upravo to mi se i desilo. i sad sam na tom mestu. #spes, naredni hit bitje vedriji. #bejbe, znam da znash sve o psima, pa chak i njihova kretanja.
|
Permanent Link |
17:24
-
9/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #vojo, buritji se pojavljuju u drugom chinu, i ima ih sve do kraja predstave. #nemiri, to bi sve trebalo da bude izdevetano po pasusima, ali meni nije uspelo da ga izdevetam.
|
Permanent Link |
07:30
-
10/2/2008
| Poslao/la Anonimna neanonimna
|
| Jaaaaooooo! Zasto pises ovakve stvari?????
|
Permanent Link |
15:12
-
10/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #druzhe, manje-vishe sve sam to uradio, a posebno ono vezano za blogoyevachu. ali, izgleda da sam josh uvek nov ovde, pa se slabo snalazim s tim the... tneh... tehnichkim zajebancijama.
|
Permanent Link |
15:15
-
10/2/2008
 Poslao/la poglavica
|
heh vidim ja da si mu ga ti dao po ADSL-u, pa ne stizhesh od silne brzine da se stacionirash dovoljno dugo na jednom mestu.... veliki je web, sto mu buritja  )))
|
Permanent Link |
15:23
-
10/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
ma jok, ne jurcam bash toliko naokolo. neshto u poslednje vreme kuburim sa inspiracijom, i to se protezhe kroz sve segmente duhovnog mi zhivota, tako da chak nemam ideju ni oko surfovanja. ali zato imam gomilu filmova koji jedva chekaju da ih odgledam, o da.
evo, malo pre sam opet probao sa enterima, i rezultat je isti. no, dobro. ko ima volju, prochitatje ga i ovako zguzhenog. teksta, mislim. aj zh.
|
Permanent Link |
16:30
-
10/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| uf, to sa shirenjem je uspelo... ali kako dotji do odvojenih pasusa? treba mi buritj. na i tebi jedan...
|
Permanent Link |
16:40
-
10/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| za zhivota tju ti poditji spomenik na najvidnijem mogutjem mestu. a dotle, taverna chasti sa 100 000 buritja nemirovache.
|
Permanent Link |
20:04
-
10/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| eto ti sad - ja morbidan. a kad sledetji put budem stavio neku puslicu od hita, ima iz momenta da promenish mishljenje. mis'im, znam.
|
Permanent Link |
01:40
-
11/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
nije to pravo jagnje. to je samo oblak. veruj mi da se jagnjitji i prasitji vishe nikada netje pominjati u naslovu bilo kog budutjeg hita. primarno, naslov priche trebalo je da bude 'dva pucnja'. onda sam odustao od pucnja dva i preshao na jagnjitja. gomila njih trubi o tome kako je naslov jako bitan. mishljenja sam da ta ista gomila sere, a seru stoga shto pojma nemaju o procesu stvaranja. za stvaranje najbitniji je kraj, ukoliko nemash pochetak. a ukoliko imash pochetak, opet je najbitniji kraj. naslov mu tu dodje kao jagoditsa na vrh shlaga. oni koji se odushevljavaju naslovima, e to nisu chitaoci. to su gledaoci. a od gledalaca nema vajde, nema ni leba, nema nichega.
Izmenio Sanatorijum dana 11/2/2008 u 01:49
|
Permanent Link |
10:06
-
11/2/2008
 Poslao/la nisamnormalna
|
Cuj,evo, ja kao prosecan citalac,
a malo sam i studirala marketing,
mogu ti reci da je Naslov vrlo bitan,
narocito kod zena
Eto, cim sam procitala rec JAGNJE,
uopste mi se ne cita...,
dal je oblak ili shta,
ja ti vidim jagnje i odmah mi se ne cita...
e, sad procitah kraj,
pa ni kraj ti nije lep,
more, daj ti neshto veselooo))
|
Permanent Link |
10:12
-
11/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
Josh kad ti se setim one gurmanske
Al ovo mi se dojmilo:
a ti stojish i gledash
"i ne znash shta da kazhesh
dok se zemlja roni svuda oko
tog tunelchitja
koji ti je vetj ushao u srce"
|
Permanent Link |
10:15
-
11/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
duboka tuga
okićena svetlucavim tačkicama
emotivni glas pevača
stopljen sa lenjim
životom prožetim zvukom usne harmonike
u jednom momentu
koji sadrži sveukupni smisao
tamo gde smislu nema mesta
i koji
u otkucaju večnosti
probija sve brane do suštine.
P.S.I ovo mi se dopada
potpis VASHA OBOZAVATELJLA
|
Permanent Link |
12:35
-
11/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
O100JA,tako je, vidish koliko ga volim da zbog njega sam postala "nisam normalna", pa shta???
Bash mi je lepo...
|
Permanent Link |
18:30
-
11/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| huh... ajmo ovako: u pirotu se sutra otvara nemam-pojma-koji-po-redu sajam knjiga i grafike. neshto kao tradicionalno, i te fore... pa se i mene, domatjina vasheg, sanatorijuma, zvalo da doprinese manifestaciji, a domatjin vash, sanatorijum, ne da nije u formi, nego je totalno van forme. sve tri glave - prazne. svih 16 ochiju belo gledaju. debil. tako da tje ovog puta izostati i replika na misli koje je uputila dama #nisamnormalna, kao i #gospodin s nulama i kechevima u svom nadimku. uskoro tju vam odgovoriti, punom parom i pravom merom. ali, sada ne.
|
Permanent Link |
11:19
-
12/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
G-dine Sanatorijumu,
ne morate mi vishe odgovarati,
ne morate mi ni slati knjigu,
vishe me poezija ni knjizevnost uopshte ne interesuju,
vidhe me ne interesuju ni blogovi
eto,
zato shto sam normalna,
shto nisam imala predrasude
ni prema nicemu
pa ni prema homoseksulacima, vanzemaljcima,
ni prema nijednoj naciji ili narodu,
shto nisam istorijom optrecena,
shto nisam religiozna,
shto sam volela price o proshlim zivotima,
shto sam volela legende,
piramide,
shto sam poshtovala kreativne ljude...
i eto, htela sam samo normalnu komunikaciju
da kao bitce pronadjem sebe i napredujem
i da na jedan kreativan nacin ispunim svoje slobodno vreme,
al shta se desi???
Bila sam GRUBO MALTRETIRANA,
a zashto???
Eto, pitam se...
Mozda zato shto sam normalna,verovatno.
Zbog navedenih razloga,
prvo sam sama brisala blogove
i ipak se vracala,
a sad su mi blogovi blokirani od strane administratora,
pa NEKA su...,novi necu otvarati,
jer mi se ovde stalno neshto namece,
namecemi se da treba da budem gluplja nego shto jesam,
svodim se na neku zenu sa kojom vladaju jajnici
pa mi se tu nude neki svaleri,
a meni svaler nije potreban,
a kad mi bude potreban-necu ga naci preko bloga
tako g-dine Sanatorijum,
iskreno sam obozavala mnoge vashe kvalitete
al ja nisam osoba da se neko igra samnom i da me maltretira i svodi na neshto shto nisam
tako g-dine Sanatorijum
vi sa Blogoy zivite u svom svetu
a mene pustite da zivim na miru u svom svetu
to shto sam se malo igrala
i shto sam imala dovoljno vremena da se malo vratim nekim mislima, snovima i osecajima iz rane mladosti
koje sam duboko potisnula
pa bila sretna da imam sa kime da ih ozivim
i bila sretna da sam eto-nashla mesto za koje sam ipak bila duboko uverena da su mi tu bliski ljudi
ali dozivela sam veliko RAZOCARENJE
ali nema veze
to ne moze mene kao osobu uzdrmati
nastavljam da zivim normalno
ne zaleci ipak ni za jedan trenutak proveden na ovom mestu...
jednostavno TAKVA SAM.
Vama zelim osobnu srecu
kao i celom Blogoy timu
i to bez imalo gorcine,
a da ste se o Mene ogreshili-JESTE,
ali kao shto sam naglasila vishe puta
OPROSTILA SAM,
jer moj stav je u zivotu da zivim svoj zivot
a ne da troshim misli i energiju da se mesham u tudje zivote, ali isto tako ne dozvoljavam da se bilo ko mesha u moj zivot, da mi pravi zvrcke, da mi sere u lift pred moj rodjendan, ili da me svodi da sam zeljna necijeg K....a, pa mi nudi intiman susret u komshiluku.
Osoba sam koja je tolerantna, razumna, i koja ceni samo kontakt sa osobama koje su prema meni dobronamerne ili sa kojim osetim neku nit povezanosti, prijatnosti...
zbog Te niti sam se toliko dugo ovde i zadrzala,
ali biti stalno predmet necije poruge i ismejavanja
-nema vishe smisla.
Pozz, i da znash drag si mi, ali mene ovde vishe nema.
|
Permanent Link |
11:35
-
12/2/2008
 Poslao/la Lady
|
Čitajući, nadjoh se na nebu pored jagnjeta, da odgore sagledam situaciju. Onda se spustih dole i ražalih nad psima. Zašto ih žrtvuješ? Onda shvatih da to ipak nisu psi. GlZanesh se radnjom fabule {  } i zagledah se u te iskežene zube, krvavo telo i odjednom spoznah našu stvarnost. U svemu tome.
I sve to u aoristu.
Strah me da sve opet spoznam u sadašnjosti.
|
Permanent Link |
12:21
-
12/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
@A za juce si ti kriv O100JA,
lepo sam te molila da mi objasnish,
nisi hteo...
a komshija mi se nudi za intiman razgovor,
ono...
ja bih juce i popila kafu sa komshijom
da nije napisao "intiman",
mogao je napisati
ajd da popijemo kaficu komshinice....
i sve bi imalo drugajaciji dimenziju,
ovako...
aludirati na intiman
mene rasrdi...
i eto.
|
Permanent Link |
00:07
-
13/2/2008
| Poslao/la zvezdana
|
Nasa tajna
O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.
Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.
Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.
Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.
Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.
D. Maksimovic
ZBOGOM
|
Permanent Link |
02:05
-
13/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| uf, nisam bash odushevljen rechima kao shto je 'zbogom'... malo previshe sam ih slushao u poslednje vreme, pa sam navatao neku alergiju od njih. 'do vidjenja' mi se mnogo vishe svidja.
|
Permanent Link |
02:43
-
13/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| shto se mene tiche, mozhesh ovuda ili bilo gde da se motash, slobodna ko 'tica na grani. nego, ko ti je i zashto oduzeo blogove?
|
Permanent Link |
02:46
-
13/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| e da, a shto se knjige tiche, ta 'tica na grani samo treba da mi doshapne informaciju gde knjiga treba da stigne.
|
Permanent Link |
04:00
-
13/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| he he... moje zhelje ni priblizhno ne idu u tom pravcu. niti ima razloga da se bilo ko sklanja. sklanjanje podrazumeva utroshak energije, a sanatorijum ne da ne voli da troshi energiju, nego se uzhasava toga. eto. dakle, empatija.
|
Permanent Link |
05:25
-
14/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| nego, ajmo ovako. veoma sam trpeljiv. zhivci mi razvucheni odavde pa do 35 susednih galaksija. mojne da me gazish po tim zhivcima. sedim ovde u miru i drzhim tavernu koja pak drzhi nebrojeno buritja s josh nebrojenijim preparatima u buritjima. ako ti je do zajebavanja, reci. ukoliko je na ozbiljno, zaobidji. zadrzhavam pravo na munju kojom tju te u trenu sprzhiti, ako mi vrludash ne znajutji shta hotjesh. i ne meshaj me ni u shta, jer dobitjesh dve munje. sanatorijum rekao, potpisao i pechatirao. vazhi za bilo koga nenabazhdarenog. ovo je otvorena zona i mojne da me smarate svojim ludilima. a u pichku materinu. primam samo konstruktivne i slobodne. tako.
|
Permanent Link |
05:35
-
14/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| i gde je uopshte ovde opcija da se svakojakima dozvoli da mi seru po taverni, a onda zbrishu sa svojim sranjima?! to da se ukine. i da gazda taverne mozhe da barata onim za brisanje ili ne-brisanje. shta sad, da mi se svaka shusha pokenja ovuda, ja da joj titram jajca a onda da se shusha pokupi i ode sa svojom kenjazhom! zajebi!
|
Permanent Link |
08:42
-
14/2/2008
| Poslao/la zvezdana
|
Dragi Sanatorijum,
ako mislish na Mene,
ja ti se ne mesham u nishta,
shto se tice mene
ja ti zelim svu srecu ovog sveta
shto se tice mene
uvek sam te gotivila
samo dragi Sanatorijum
nek me ostave na miru
i nek mi se ne meshaju u realan zivot...
|
Permanent Link |
08:47
-
14/2/2008
| Poslao/la zvezdana
|
Evo, opet mi drkaju po kompu
Ej, ostavite me na Miru
hocu i imam pravo da zivim normalnooo,
nikoga ne ugrozavam i necu da meni bilo ko ugrozava na bilo koji nacin.
|
Permanent Link |
09:06
-
14/2/2008
| Poslao/la nisamnormalna
|
Mili moj... oprostila sam ti.
U svim vremenima, u svim oblicima.
U svim snovima... u ime Ljubavi.
SRECAN TI DAN LJUBAVI!
Zelim ti da napishesh josh puno divnih pesama,
a Ja... samo me pustite na miru.
|
Permanent Link |
23:11
-
14/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| hm... u pirotu je danas sveti praznik mushkaratsa - zarezoja. koji tsrni dan ljubavi... to tje od ujutru. a sada se obilaze vinogradi i ostalo, i troshe se hektolitri nektara.
|
Permanent Link |
08:32
-
15/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| ... hektolitri se i dalje troshe, premda je pocheo dan ljubavi. inache, nisam chuo da je igde osim u pirotu zarezoja zastupljena kao mushki praznik, u tolikoj meri. sumnjam da iko mozhe da stane na crtu pirotu povodom proslavljanja zarezoje...
|
Permanent Link |
08:40
-
15/2/2008
 Poslao/la O100JA
|
Немој данас да идеш по сунцу
већ само по ладовини и облачини.
Што је сигурно - сигурно је!
|
Permanent Link |
09:02
-
15/2/2008
| Poslao/la Lady
|
"Samo je oblak nalik na jagnje zaplakao i otišao prema beskraju."
Da tako to nekako bude...
|
Permanent Link |
19:48
-
15/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #0100JA, ne shetam se uopshte. to je josh sigurnije. #lady, situacija je takva kakva je. ali, ne da se sinotj proslavljala zarezoja, leeeleeee...
|
Permanent Link |
05:47
-
17/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| OPALATS! dobrodoshla onda! i prihvati se iz odma' a ostali tje da slede tvoj primer! zh!
|
Permanent Link |
10:54
-
17/2/2008
| Poslao/la shmizla
|
| Sanny Honey.. srecan ti 25 rodjendan, druze!
|
Permanent Link |
17:18
-
17/2/2008
 Poslao/la ShArGaRePiCa
|
Chika Canny... zhelim ti poon magatzin boowitja... pooNe politze izdatiK knjiga i... fishe fwemena za kaFenicanje ca dwoogawima... :o)))
Od cwtzeta ti zhelim cwetjan wodjendanchitj :o)))
|
Permanent Link |
21:19
-
17/2/2008
| Poslao/la Arwena
|
| Shta ti lezhi na srcu da ti lezhi i u krevetu heheh sretjan rodjuschitj gazda aj zh!
|
Permanent Link |
22:21
-
19/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #zertz, veoma ljubazno od tebe. veoma, ponavljam. #nisamluda, zahvaljivamo se. #arwena, fina zhelja. ali, nije dovoljno samo da lezhi, naglasio bih.
|
Permanent Link |
04:34
-
21/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| nda... ama, ne bi stigla ni da legne. kome je do lezhanja u krevetu? (osim meni, ali mene ne rachunamo)
|
Permanent Link |
05:40
-
21/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| nego, #arwena, ajde ti lepo aktiviraj blogitj, pa nam prikazhi neshto, pa da te promovishemo, pa onda da ide sve po redu. a?
|
Permanent Link |
21:36
-
21/2/2008
| Poslao/la Arwena
|
| Hotjem gazda...vazda pokushavam da nateram sebe da nazhvrljam neshto, bitje valjda bar neka uvodna zvrljotina pa tje vidimo chemu to sluzhi
|
Permanent Link |
02:43
-
22/2/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| sluzhi da se radujemo, a i onako. samo ti kreni, a za ostalo tje chika sunny da se pobrine.
|
Permanent Link |
SANATORIJUM
Poslao/la spes
Poslao/la fbiana
Poslao/la vojslav
Poslao/la nemiri
Poslao/la nisamluda