MEGAPREMIJERA! ODLOMAK IZ ROMANA INSEKTI!
Lazar je Eugenija znao od malih nogu i jedino on je, od sve dece u Selu, imao hrabrosti da se druži sa njim. Eugenijev otac je svojim izgledom ispošćenog ludaka zadavao strah celom Selu, i govorilo se o njemu da se noću pretvarao u drekavca. Kad je Eugenije napunio osamnaestu, iste te noći njegov otac je zauvek nestao, ali više nijedna noć nije prošla bez užasne vriske koja je krv terala na zgrušavanje.
Zbog nametnutog kompleksa da mu je otac postao drekavac, Eugenije je golim rukama iz močvare i Reke omeđene šumom izvukao 133 monstruozna stvorenja. Ne pamti se da je oko tog – i bilo kojeg drugog sela – ikada bilo toliko drekavaca, niti se pamti da ih je iko u tolikom broju uhvatio golim rukama. Vest da je telo koje je moglo pripadati Eugenijevom ocu nađeno dvadesetak kilometara nizvodno u stanju raspadanja nije potresla nikoga; to je bio neko drugi, a Eugenijev otac je postao drekavac i tu više nikakav razgovor nije pomagao.
Osim toga, Eugenije je jednom uspeo da oživi već uginulog leptira, ali sa ljudima, biljkama i životinjama nije ponovio taj podvig. Govorili su da je omađijan, da vodi ljubav sa rusalkama i da ima dve muškosti – jednu svetovnu a drugu stvorenu voljom Sotone da vabi slabašne žene po Selu – kao i da poseduje četiri jaja. Eugenije je sve te priče podnosio sa osmehom, istina pomalo nakiselim ali samo zato što je neprestano žvakan u ustima Seljana, a ne zbog njihove tačnosti. Nesporno je bilo da su mnoge legle pod njega, mada Sotona sa tim nije imao veze, već samo muževi koji se iz različitih razloga nisu pokazali dobro, bilo u krevetu ili van njega.
«Žene su nestalnije od paperja na precvalom maslačku», govorio je Eugenije, premda je za nezadovoljnike imao rečenicu svagda spremnu i ubojitu: «Dovedite vašu da potvrdi koliko ih imam u gaćama.» Nijedan Seljanin nije smeo da dovede svoju ženu kao svedoka nečastivog zamešateljstva da ne bi došlo do skandala, a ni njihove žene ništa o tome ne bi zborile iako su znale koliko ih ima: jednog za deset, Sotoninih ili bilo čijih. S druge strane, niko nije pomišljao da fizički nasrne na njega, čak ni u gomili, jer je Eugenije izgledao kao kvrgava cepanica kakvog četvrtmilenijumskog hrasta. Tako se sve završavalo na zajedljivom ogovaranju i Eugenijevim nakiselim osmesima, nakon što bi nekoj ženi u pravom svetlu pokazao kako izgleda zemljotres ljubavne požude.
Eugenijev otac se nije pretvorio u drekavca i to je Eugenije vrlo dobro znao, i njegova iskompleksiranost govorkanjima je bila odglumljena; pohvatao je golim rukama 133 drekavca samo zato što su ga iritirali svojim užasavajućim kricima dok je rasturao neku grešnicu ili se bavio svakojakim poslovima, od kojih mu je znanja o većini preneo otac. Taj čovek je uistinu imao lik ispošćenog ludaka, a tako se često i ponašao. Ali, bio je jedan od najinteligentnijih ikada rođenih ljudi i, da je bilo prilike da mu se odredi, ispitivači bi zgranuto gledali brojku njegovog koeficijenta inteligencije koja je premašivala 220. Kako inteligencija retko kada u pravoj meri korespondira sa pameću koja bi služila svakodnevici i još ređe može da se usmeri pravilnom učenošću i vaspitanjem, tako se i umna moć Eugenijevog oca rasipala i raspršivala po prostorima gluposti i uvreženih shvatanja koji su odvajkada predstavljali poslednju reč u poimanju seljaka sa kojima je živeo. U svoje vreme, avgusta 1922. godine, našao se na dvoru Karađorđevića prilikom otmenog prijema jednog od uzvišenih engleskih emisara koje je Kralj cenio koliko i Eugenijev otac – nimalo – ali je doprinosilo diplomatskim, a u praksi nikakvim odnosima. Nije se znalo kako je Eugenijev otac dospeo u tako važan skup, međutim, u jednom trenutku se našao za klavirom i sva pažnja je bila usmerena na njega kada je bez greške i notnog zamuckivanja počeo da interpretira ''Za Elizu'', tako da su prisutne dame, više nego bilo ko od zvanica, izazvale pometnju pitanjem kako jedan tako talentovan, inspirisan i virtuoznosti vičan čovek zaslužuje tek kaplarski čin u vojsci za koju se znalo da je veoma hrabra ali da joj neki pukovnici i još viši činovi jedva sriču slova pri čitanju, dok ih pri razgovoru rečenice naprosto dave. Krupniji problem je izbegnut samo zahvaljujući činjenici da je skup bio poluzvanične prirode, pa je prisustvo najobičnijeg kaplara, uprkos nepodeljenim simpatijama dama iz visokih krugova, bilo razrešeno degradiranjem kaplara u pešadinca. Ipak, njegovo izvođenje slavnog Betovenovog dela, bez obzira na to što ga je prvi put u životu odsvirao na klaviru i prvi put došao u kontakt sa crno-belim dirkama, ostavilo je snažniji nego što bi trebalo utisak na jednu damu iz najviših krugova. To je Eugenijevom ocu imponovalo, a istovremeno ga i razočaravalo jer je smatrao da bi svaka od tih uvaženih dama morala, po samoj svojoj vokaciji otmene persone, da prepozna ko je virtuoz a ko je prvi put seo za klavir i po sluhu pogodio sve note. Desilo se da su se ta dama i Eugenijev otac sticajem okolnosti našli nasamo i u roku od petnaest divljih, ludih i tektonskih minuta napravili Eugenija. Dama, poštovana supruga jednog od najvažnijih predstavnika francuskog konzulata, na sve načine je pokušavala da prikrije trudnoću proisteklu iz petnaestominutne takozvane umetničke veze sa nadahnutim kaplarom srpske i jugoslovenske vojske. Navlačila je midere, glumila i glumatala, i bila je tako uspešna u skrivanju da je njen muž jedva jednom posumnjao, i to samo nakratko, kad ga je molila da vode ljubav u psećem položaju, tokom poslednjih meseci njene trudnoće, jer je tako bivala najuzbuđenija – po sopstvenim jecajućim tvrdnjama pri odnosu – i vatrenim stenjanjem ga je odvratila od svih daljih sumnji, čak ga pri tome nateravši da u ljubavnoj igri sa radošću prihvati krevetsko ime ''pohotni psić''. Rodila je u najvećoj tajnosti i odmah se odrekla bebe, šaljući je u kolevci po svojim skrivenim vezama pravo na tadašnju adresu Eugenijevog oca. Kaplar je bez reči prihvatio poklon i detetu nadenuo ime Eugenije, po svom saborcu koji mu je dvaput spasao život dok su prelazili Albaniju. Poludivlji gorštaci albanskih vrleti jagmili su se za svakom makar malo svatlucavom stvari, a Eugenijev otac je oko vrata nosio pozlaćeni broš, poklon od jedne vrele devojke koju su roditelji, nakon što su saznali za njenu kratku i urnebesno seksualnu vezu sa vašljivim i ošugavljenim vojnikom, poslali u samostan. Odjednom su trojica uz razjarene vriskove skočili na Eugenijevog oca koji se malo izdvojio iz kolone da bi olakšao bešiku. Preklali bi ga bez trunke otpora da se nije odnekud stvorio Eugenije i jednom gorštaku razneo lice puščanim metkom a ostalu dvojicu iskasapio nožem. Tako je stvoreno prijateljstvo do groba – Eugenijevog, kako se ispostavilo nedelju dana posle tog događaja. Skrhan upalom pluća, Eugenije se bez reči svalio u snežnu prtinu pored puta, proveo pola minuta večnosti na kolenima a onda se postrance prevrnuo i poslao svoju dušu natrag u Šumadiju. Niko od saboraca nije znao zašto je Eugenije umro, jer nikome nije rekao za svoju bolest. Hodao je dok se sasvim nije iscrpio, i oni koji su bili oko njega pamtiće još dugo kako je Eugenije u svojim poslednjim trenucima zbijao takve lucidne šale na račun austrougarskog cara i sopstvenog Kralja, da se smejala kolona izmrcvarenih boraca u dužini kilometra ispred i iza njega. Samo je čovek koji će napraviti bebu ženi predstavnika francuskog konzulata video kako mimo svih njih promiče Eugenije, ali krećući se u suprotnom smeru od čitave nepregledne kolone.
«Kuda?», pitao je.
«Vraćam se kući. Gledaj za mnom», reče Eugenijeva duša, i on je za njom gledao dok nije zamakla iza obližnje okuke. To mu je spaslo život jer je Eugenijeva duša, zamičući za okuku, prošla pravo kroz jednog od petorice zapenjenih Arnauta koji su kidisali na dvojicu-trojicu vojnika izdvojenih iz kolone, među kojima se i on nalazio. Zaseda bi nesumnjivo uspela da na nju nije ukazala utvara tek preminulog Eugenija, koji je svojom smrću dotaknuo Polje Informacija. Arnauti su pobijeni, a onaj koji je jedini od svih ugledao dušu umrlog saborca, zarekao se da će svome sinu nadenuti ime Eugenije.
Pošalji komentar ::
14:43
-
27/12/2007
 Poslao/la Sanatorijum
|
| draga moja #madam, isprati mi eadresu, pa ti stigne. #druzhe, sve preko toga, a shto vuche na umetnost, chista je lazh.
|
Permanent Link |
16:31
-
27/12/2007
 Poslao/la lazarica
|
kako videh Eugenije tako mi se osmeh razli po licu.
Sjajan si ali to davno rekoh.
A možda i grešim 
|
Permanent Link |
18:02
-
27/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
#nemiri, netjesh mi verovati, ali je obostrano  #lazaritse, dodjesh tako, kazhesh neshto lepo i odmaglish. i kako da ti uzvratim? treba mozhda da uskeniram chitav kosmos? #snoshka, poznata si mi, jako si mi poznata. ali, to shto si mi poznata, ne znachi da sam pesnik. shtavishe, nisam. a to opet ne znachi da te netju ponuditi sa tri prva buritja, koliko za pochetak.
|
Permanent Link |
19:11
-
27/12/2007
| Poslao/la nemiri
|
| ja tebi sve verujem. i kao Eugenijev otac: "Samim tim, verovao je u ideju da ljubav može pobediti vreme..."
|
Permanent Link |
19:12
-
27/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #ha! posle tjesh misliti da sam dobar... ha! a i nisam neshto, ako tjemo pravo... #lave, sedelo sam s eugen'jom, pilo sam, sve do jutra prepametno bilo sam... a ujutru...
|
Permanent Link |
19:18
-
27/12/2007
| Poslao/la Giardia
|
| malo podseca na pavica. mozda zbog poslednje pasusa
|
Permanent Link |
19:33
-
27/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| giardia, ako tjemo da se vredjamo, i ja imam klempave ushi. na ti buritj, pa speri ovu uvredu.
|
Permanent Link |
19:48
-
27/12/2007
| Poslao/la Giardia
|
e bre! a sto mislis da je to uvreda? meni je on jedno vreme bio omiljen. a ima jednu pricu koju bih jako volela da sam sama napisala, a to je najvise priznanje koje pisac od mene moze da dobije.
(uh, kako je ovo zvucalo prepotentno)
|
Permanent Link |
20:17
-
27/12/2007
| Poslao/la Giardia
|
e to se skroz slazem. prva prica koju sam procitala (Krevet za ti osobe) ostavila me je potpuno bez daha. medjutim, sto sam ga vise citala, cinilo mi se da samo lupeta, uz arhaicne izraze, da bi zadivio citaoce.
mada, kao sto rekoh, ima izvanrednih stvari. a ti sad vidi sa kojima od tih sam te ja uporedila.
|
Permanent Link |
20:29
-
27/12/2007
| Poslao/la Stepski
|
| Od Pavića sam čito "Vruć vetar" i mogu da kažem da je i Šurda klempav. Davaj onu klempovaču od ispod šanka.
|
Permanent Link |
20:44
-
27/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| shto se pavitja tiche, chovek je duboko ubedjen da tje dobiti nobelovu za knjizhevnost. kad tad. naprzhili ga oni njegovi adepti i punjachi lule njegove. znam slichnu prichu za mog imenjaka prezimenom vukobrat. tog su borisa vukobrata nalozhili da tje dobiti nobelovu nagradu za mir. ej, za mir, a tip je nekakav naftni magnat! obe ove prichitse su gola istina. i obojica se razocharashe kad nisu ushli ni u shiri izbor za nobela. mis'im... #stepski, evo klempovache, a evo i mozgovache. da vidimo shta tje da se desi, bash.
|
Permanent Link |
20:54
-
27/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #giardia, ono prvo beshe uputjeno tebi, a evo ti i josh neshto: radovan beli markovitj. a? nisi pisac i umetnik, ponavljam, dochim nemash barem tri imena i tako to (rastko d. radichevitju, ti nisi umetnik, ti si genije), shalove kape i nerazaznajno izrazhavanje. rajko petrov nogo. i ostali iz ekipe shto imaju imena ko oni persijski shahovi. medjutim, to je od manjeg znachaja. pele i maradona imaju josh vishe imena od ovih nesretjnika, pa su u svom fahu dosegli plafon. bitno je kako vitlash svim tim imenima, to jest, shta hotjesh da kazhesh i shta konkretno radish tu gde si se zadesio. svi oni, ukljuchujutji i pavitja s njegovom lulom, jednostavno zagadjuju okolinu. zagaditelji okoline. neprijatelji ekologije. to.
|
Permanent Link |
22:41
-
27/12/2007
| Poslao/la NERA
|
| poznajem jednog Eugenija...pitala sam ga odakle mu ime...eh sad ću mu reći ;-)
|
Permanent Link |
22:55
-
27/12/2007
| Poslao/la bamby
|
sada jos vise volim Eugenija
inbox je spreman za isporuku.
|
Permanent Link |
22:57
-
27/12/2007
| Poslao/la bamby
|
| RB.Markovica iz Lajkovca, bivseg pumpadziju ne pominjati, a ni Pavica, u cilju mog mirnog i spokojnog sna. dupla doza spavatje rakije, prosim. i di je ona ptichurina, da usput pitam?
|
Permanent Link |
22:58
-
27/12/2007
| Poslao/la snoshka
|
| eh, nemoj tako, nije u redu... a Don Felipe Kaetano Lopez i Martinez i Gonzales, ili jednostavno Čiko ?!
|
Permanent Link |
00:54
-
28/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #NERA, uradi to, ali veoma pazhljivo. veoma, veoma pazhljivo, onako bash zhenski. mojne direkt pa u glavu.
|
Permanent Link |
01:01
-
28/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #bambysha, ptitsa je zhiv i zdrav, samo je u nekim majspejsovskim prostorima. svi krenuli u ogoljeno reklamiranje, nimalo im nije do druzhenja, i to mi se ich ne dopada. matrix ipak ne sluzhi za samopromociju, premda ima i toga. matrix je tu da se zezamo. oh, kako sve to retji, a da neko shvati...
|
Permanent Link |
01:05
-
28/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #snoshka, taj isti chiko felipe kaetano i lopez i martinez i gonzales bio je talac zlih akronjana. a onda je bio i gospodar kokoshaka. u sushtini, zagor je pored chika samo propratna pojava.
|
Permanent Link |
01:07
-
28/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #lady, takve su veze veoma delikatne. bash onako, umetnichke. shto je greshka nad greshkama.
|
Permanent Link |
01:08
-
28/12/2007
 Poslao/la Giardia
|
cinjenica je da je nabedjen, da paradira i ulaze u svoj "imidz", ali ako se to odvoji od njegovog dela, mislim da neka zaista zavredjuju paznju. doduse o ukusima ne treba raspravljati.
ali pavic je meni itekako znao da razbukta mastu dok sam mesec dana lezala u krevetu od pneumonije. uprkos smesnim lulama, egu, i svemu kasnijem sto sam procitala i uvidela, ta impresija ne moze biti lako obrisana.
|
Permanent Link |
17:19
-
28/12/2007
 Poslao/la O100JA
|
Сумњиве су те латиничне творевине.
Е у ГЕ НИЈЕ! Није и не може бити!
Евгеније с руском мекоћом и шииирином,
је већ нешто сасвим друго.
Али, родило се, па нек га љуљају.
У то име, живели с' неком болничком, а љутом!
Izmenio O100JA dana 28/12/2007 u 17:20
|
Permanent Link |
14:53
-
29/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #giardia, to je ok. to je vetj lichni film. svaku subjektivnost cenim mnogo vishe od bilo kakve opshte objektivnosti. nebitno koliko neshto bilo dobro, ili bilo sranje do neba, ukoliko ti spasava dushu, tu nema vishe shta da se doda.
|
Permanent Link |
15:02
-
29/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #0100JA, eugenije je stanje duha. eugenije natpichuje prostor, a pogotovu vreme, koje ionako ne postoji. u svetovnosti, eugenije je moj pobratim. u virtuelnosti pisane rechi, eugenije je pojam za nepostojanje bilo kakvih granica. #spes, stigne ti.
|
Permanent Link |
15:32
-
29/12/2007
| Poslao/la Sanatorijum
|
| nemiri, tje da bude. chim se domognem sveske u kojoj je tekast. shto podrazumeva dolazak u bg. ove insekte sam zapocheo mesec dana nakon zavrshetka prvog SANATORIJUMA, negde u maju '97. onda sam skontao da sam zapocheo neshto shto je u tom trenutku bilo prejako za moje tadashnje mogutjnosti. sada stvari stoje malo drugachije.
|
Permanent Link |
15:46
-
29/12/2007
| Poslao/la bamby
|
| kontam Bokisha, al` jes` vid`o kakvu mi Nemiri njegovu pesmu poklonila, a? Ne mozes da ga ne volish... tjah...
|
Permanent Link |
16:50
-
29/12/2007
| Poslao/la bamby
|
| psssst, o tome se javno ne pricha, to je tajna
|
Permanent Link |
00:02
-
4/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| e pa, evo ovako: ovaj matrix opet radi, a ja dobio ADSL. ako to nije za jednu ludachku proslavu, onda ne znam shta jeste.
|
Permanent Link |
14:32
-
4/1/2008
| Poslao/la Azra
|
CESTITAM NA ADSL,
imali neko ovde dovoljno uticajan da ta stvar stigne i u Loznicu, hoocuu ADSL,
il cu da se selim tamo gde ga imaaa ))
|
Permanent Link |
17:38
-
4/1/2008
| Poslao/la zvezdana
|
NESTO ROOMANTIICNOO NA OVAJ BLOG,
SLUSAM SADA OVU PESMU,
MOLIM LEPO DA NIKO NE SHVATI OZBILJNOOO,
USTVARI... ISMEJAVAM SE EMOCIJAMA,
UVEK TAKO BILOOO...
Zana - Rane
Rastaješ se ti od moga ramena,
da te zadržim znam nema vremena.
Sve sam godine upropastila,
još jednu bih te častila.
Lako ti je to kad leđa okreneš,
kada život svoj sa nule pokreneš,
a ta sam nula bila ja
baš u tvojim očima.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta
jer i moja ljubav zna za bolje dane
tek ponekad zaluta.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta,
a ja ću za tobom u drugom životu
kad mi duša zaluta, prema tebi zaluta.
Plati barem ti naš zajednički ceh
da ne izgleda baš sve k’o neuspeh
i da ostanem malo ponosna
u tim tvojim očima.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta,
jer i moja ljubav zna za bolje dane
tek ponekad zaluta.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta,
a ja ću za tobom u drugom životu
kad mi duša zaluta, prema tebi zaluta.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta,
jer i moja ljubav zna za bolje dane
tek ponekad zaluta.
Rane moje, rane neka prođu same
neka tuga ode s puta,
a ja ću za tobom u drugom životu
kad mi duša zaluta, prema tebi zaluta.
|
Permanent Link |
01:09
-
8/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| se izvinuvam na ovolikom izostajanju, ali verujte mi, vredelo je. u nekoliko pogleda i na josh vishe nachina. hotju retji, meni bilo dobro. bash, bash. #zvezdana, kad reche rane, sad se setih da imam i DVD rane, ali ga zaboravih u bg-u. neka, neka, dotji tju opet...
|
Permanent Link |
05:07
-
8/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| ehej, druzhe, briga nikada nije na odmet, ali ovi izostanci su mi deeebelo opravdani, shto se i vidi po boji mog glasa, je li. aj sedi vamo, da se malo zaburitjamo. prinesi i ove #nemire, shto stoji tamo i sve vreme mi govori
|
Permanent Link |
05:16
-
8/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| tje da bude chuvana kao da je chuvaju tri kerbera i deset trolova. i znash shta tju joj pushtam: najnovijeg oldfilda. music of the spheres. album treba da bude objavljen tek u martu, ali to me nije sprechilo da ga posedujem, i moje srtse je zbog toga radosno i ustreptalo.
|
Permanent Link |
23:48
-
8/1/2008
| Poslao/la m88
|
| au al mi pravis zazubice s tim oldfieldom, pa to vishe ni tri buritja ne mogu da nadomIJeste :d
|
Permanent Link |
23:48
-
10/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| otju, otju, ali tebi tje da bude poznato, a ja zaboravio da iz bg-a sad za vikend donesem svesku u kojoj je neprekucani ostatak. a zato sam otishao u bg, izmedju ostalog. chudna zhivuljka...
|
Permanent Link |
00:06
-
11/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| ako ti je za utehu, nisam poneo ni kakaduovog majstora i margaritu, ni gomilu diskova, ni nishta. mnogo sam se bio razmahao naokolo i jedva sam stigao na bus. zashto prave tako tesne produzhene vikende?
|
Permanent Link |
00:22
-
11/1/2008
 Poslao/la nemiri
|
| aj može, ostatak na poznatu ti adresu i ipak ću te malkice pridaviti. može? a?
|
Permanent Link |
01:46
-
11/1/2008
| Poslao/la Giardia
|
ti pises rukom? ekstra.
(mislim ne kucas odmah, nego prvo olovkom?)
|
Permanent Link |
04:43
-
11/1/2008
| Poslao/la Sanatorijum
|
| #nemiri, tje da bude. prvo da otkucam prvu rechenitsu, posle ide mnogo lakshe. a i adeline za sada ima oko 60 strana u A4 formatu. #giardia, mogutjnost kucanja nechega ozbiljnijeg direktno u komp jednostavno je nedostupna mojoj mashti. mislim, probao sam. takve ukucotine su vonjale na kastrofu i katastrndzhu. sveska i olovka, to je alat. korpujter je pomotjno sredstvo.
|
Permanent Link |
05:28
-
11/1/2008
| Poslao/la Giardia
|
| pa da. ali meni je to uvek bilo kao kad na geografiji odgovaras pred kartom. stanes na 2mm ispred nje i ne vidis nista jasno, a tek kad se odaljis imas celu sliku pred ocima. e to daje komp, kad direktno na njega pises.
|
Permanent Link |
19:45
-
15/1/2008
| Poslao/la sablasni
|
dobar ti je blog
mozes li da odes preko mog linka i da ostavis comment treba mi za fax!!
|
Permanent Link |
SANATORIJUM
Poslao/la poglavica
Poslao/la Lady
Poslao/la spes
Poslao/la Full4Blondes
Poslao/la glupsamglasnevazi
Poslao/la fbiana
Poslao/la marija88