BEŠE JEDNOM JEDAN...
MUSA ŠEJN
''Ima bog, šerife!''
''Uvek, kaubojiću mlad!''
Stric proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića najmanje se pamti po tome što je stric. Retko ko zna njegovo pravo ime i prezime, još jedan dokaz da ime ne znači ništa.
U davna, pradavna vremena dok još bejasmo deca, jedna od omiljenih zabava bila nam je da trčimo za uvek elegantno obučenim čovekom koji je bio u permanentno alkoholisanom stanju, ali tako da se to videlo a nije se primećivalo. Ne jednom, vodio nas je u sodaru na klakere ili nam delio bombone, što je, sa ove distance, veoma nebitan podatak. ''Ima bog, šerife!'', vikali smo, a on je bez tračka mrzovolje svakom ponaosob odgovarao: ''Uvek, kaubojiću mlad!''
Nikada iz kuće nije izašao a da nije bio nacifran i elegantan, po nekoj zastareloj modi, ali to je upravo dodavalo pečat autentičnosti.
Znalo se: oko pola deset uveče proći će dečjim igralištem jer je predstavljalo najkraći put do njegove kuće. Samo bi ga čudo još uvek držalo na nogama i kada bi prozborio koju, bilo je teško razlučiti išta smisleno u tom brundanju i mrmljanju. Dok ne zapeva. A tada je imao glas kristalno čist i jasan, ma u kojoj fazi etanolske intoksikacije bio.
I znalo se: ''Ide jedna kamila, ide druga kamila, ide treća kamila, ide ceo karavan...'', a onda nagli skok na bi bap ritam: ''Džungla vej, džungla vej...''
Kad smo postali bubuljičavi pubescenti, stvar prestiža bilo je da polumutiranim glasićima, u prolazu, frajerski doviknemo: ''I'a bog, šerife!'' Njegov odgovor vazda je bio isti: ''Uvek, kaubojiću mlad!'', izrečen alkoholisanim baritonom. Onda bi, klateći se tamo-vamo tamo-vamo, uljudno pitao: ''D' vam otpeam n'što?''
''Uvek, šerife!''
Iza toga sledi doživljaj. U pozadini reka, iznad procvetale lipe u špaliru, svet pun mirisa i zvukova, kad se razlegne, samo za nas, pevajući je kao da stoji na bini Metropolitena: ''Konjuh planinom...'', i ti vidiš Konjuh planinu, nemaš pojma gde se nalazi, ali vidiš je, kao što vidiš i proletere koji sahranjuju nesrećnog rudara...
Jednog dana, nebitno kojeg, vest se lagano, lagano širila – umro Musa Šejn.
Svi su primili tu vest, onda nastavili sa svakodnevnim obavezama; Musa Šejn nikoga ničime nije zadužio da bi se mnogo razmišljalo o njegovom udesu. Ali, toga dana, verujem, svima se u utrobi rodila jedna šupljina.
Ima bog, šerife...
Pošalji komentar ::
19:47
-
9/6/2007
 Poslao/la elfish
|
Nije zaboravljen 
Fascinantno je kako deca prepoznaju i vole te drage, nesrećne ljude.
|
Permanent Link |
20:00
-
9/6/2007
 Poslao/la Dannas
|
a kad su porasli mali kauboju opet im se od te pesme plače al iz drugih razloga
ili ne...
Izmenio Dannas dana 9/6/2007 u 20:00
|
Permanent Link |
10:45
-
10/6/2007
 Poslao/la sanatorijum
|
| kakav je to lik bio... a ja mora da sam zheshtje omatorio chim sam krenuo s prisetjanjem.
|
Permanent Link |
16:09
-
11/6/2007
| Poslao/la sanatorijum
|
| za sad me nekoliko klinaca samo nazvalo tata, dok su ishli s mamama. pa se mislim, da im ne predje u naviku...
|
Permanent Link |
02:25
-
14/6/2007
| Poslao/la sanatorijum
|
| pa im onda kazhem: bolje vama nego meni gh gh gh. a dechica u glas: tata, tata! a ja: tjut bre tamo!
|
Permanent Link |
03:53
-
14/6/2007
| Poslao/la sanatorijum
|
| #druzhe, tretja smena. neumorna i neodmorna. ladim facu ispred monitora. kazhu da zrachenje pomazhe. mozhda osvanem i kvarcovan, pa da mi josh vishe dece vichu tata, a mame da tjute i da se smeshkaju. eto, #nemiri, takav sam ti ja. kvarcovan. shto je bolje nego shvercovan.
|
Permanent Link |
07:22
-
14/6/2007
 Poslao/la Lady
|
Ta supljina koja je svima rodi u utrobi...
ta supljina sve kazuje.
|
Permanent Link |
17:16
-
15/6/2007
 Poslao/la nemiri
|
| treba tu shupljinitsu popuniti, red slanine, red vrata, red shunke, pa zaliti
|
Permanent Link |
17:39
-
16/6/2007
| Poslao/la sanatorijum
|
| kad se igra tako shiri, daj mi i chetiri. # III, e ako ti ovde nisi najpametniji i najmudriji i najpragmatichniji, onda stvaaaarno...
|
Permanent Link |
18:22
-
16/6/2007
 Poslao/la mutti
|
| tvoj post me podsjeća na arsena lupigu na mojblog.hr, on je pričao životne pričice i bio omiljeni bloger svima ;-)))
|
Permanent Link |
19:17
-
20/4/2010
| Poslao/la Jeshko
|
| Musa se zove Dusan, ne mogu da se setim kako bese prezime. Sve sto si napisao doziveo sam i apsolutno je tacno. Bila su to lepa vremena. A umro nam je maltene na rukama ili par sati kasnije, Bahu i meni kad smo ga iznosili iz zgrade u kola hitne pomoci. Lezao je par sati u zgradi na stepenistu. Svi od stanara su ga preskakali jer je takvo njegovo stanje bilo uobicajeno. Kad smo pozvali hitnu bilo je vec kasno...Imam njegov audio snimak kako peva, a snimljen od prozora, ili mislim da ga imam, ako nisam izgubio ili unistio kasetu u seljenju iz stana u stan.
|
Permanent Link |
SANATORIJUM
Poslao/la drvo
Poslao/la zaratustra
Poslao/la III