Uvukla sam se u ovo jutro nasmejana, da bih sa njim docekala novi dan i svu njegovu hladnocu. Trazim zrake sunca da ih pomilujem svojim licem i zakoracim u svakodnevne minute prolaznosti. Poklanjam se trenutku i radosti koju docekujem rasirenih ruku. Promene raspolozenja me vise ne brinu, ne, nista me danas jos nije zabrinulo. Ustala sam mozda na levu nogu, ali ni o nije problem u danu kao sto je ovaj.
Slusam cavrljanje mog deteta i osmehujem se...pamtim i gledam kako prolaznici nekuda zure. Ja ne zurim. Dala sam sebi svo vreme ovoga sveta u ovom danu koji mirise na neko blago zadovoljstvo i pritajenu srecu.
Mogu ja i ovako...zasto da ne?
