16.5.2011 23:48
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Razvedri se malko, rekoh sebi izmedju dva uzdaha. Posmatraj ovaj zivot i dozivi ga kao poklon, ne kao kaznu...ne drami vise ( tu sam podviknula ). Opusti se, sapatom govoirm, prihvati sve sto ti se desava kao korake tvoje sudbine...bice ti lakse ( pokusah da pomognem sebi ).
Cutala sam dok je moje X-to JA govorilo.
Cutala, po obicaju, brisuci suze.
Prava istina je da me je slomilo rastajanje -konacnost rastanka.
Ljubav, izgubljena u noci bez zvezda proganja moju dusu. Zaborav ne dolazi, strepnja se smeska, strahovi cerekaju oko mene, stvarajuci onu mucnu atmosferu izgubljenosti ( bar da sam izgubljena u prevodu ) . Pitam se po ko zna koji put, koji li beskraj krije tvoj lik, u kojim se bespucima nevoljenja krijes dok noc na tebe mirise...Upijam mirise i sklapam oci da ostale suze stanu, dosta ih je lilo niz ove ispijene obraze, jos ruke sklapam da molitvu u bezrecju izgovorim. Mnogo ih je neuslisenih bilo i bice, znam. Kako da verujem opet...kako da se opet izgubim na proplancima pukog verovanja da je sve ovo samo kosmar iz koga ces me poljupcem neznim probuditi. Dokle ? Dalje nema...preostalo je rastajanje i nestajanje. Znam. Osecam. Kraj je kraj.
5.3.2011 14:31
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Necu da psujem. A tako bih, bas onako glasno...Pokusam jednom u veku da se nasalim, onda dodje neko "iz mase" i napise da sam bolesnik.
E, ovo me vec nervira. Opet.
Vraticu se svojim stihovima, to je valjda jedino sto kako-tako umem...mozda i ne umem ali mi ispunjavaju dusu.
4.3.2011 23:06
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Ljudi moji, svojski se trudim da napisem nesto lepo, leprsavo, sasavo, veselo ( brateee ) al' mi opet ( gle cuda ) ne uspeva.
Gledala sam u kuglu, otvarala karte ( tarot ne smem ) one obicne, "narodske"...ma nista...za vradzbine mi treba krilo slepog misa, ima miseva koliko volEs, al slepih nema, pa nema...znaci NISTA.
Gde da "naFatam" zrnce radosti?
Nema to, znam, nema ni u jednom marketu, te nisam ni izlazila iz kuce...kod mog komsije sto "drzi" malu radnju svega i svacega...stvarno ima svacega, al' moga "artikla", tog luckastog zrnca radosti...bas kao za inat NEMA.
Da odustanem?
22.2.2011 19:35
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Bol?
Suze?
Olaksanje?
Kakva je presuda? Hoce li sudija da udarivsi cekicem, izrekne oslobadjajucu presudu i pokloni nam osmejak nade?
Hocu li preziveti sutrasnji dan?
Zasto...zasto se sve to dogodilo...Bojim se...jako se bojim.
30.1.2011 18:49
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Kazem ja tako, bas me briga za sve... uhvatim sebe da ponekad tako i mislim, al' samo na tren.
Hocu da uzivam u ovoj bas hladnoj, ali nekako lepoj, zimskoj veceri. Zaboravicu, na trenutak sve probleme, slusacu meni dragu muziku, pisati neke moje male, sarene ili sive stihove, ali...neka ove veceri svaki stih odise lepotom, sarenilom, srecom. Ko kaze da ja to ne mogu?
Pitam se, da li je sasvim ok pisati ovako iskreno i otvarati dusu na blogu...ma, cesto se ja to pitam, pa nastavljam. Takva sam...sta cu?
Sta bih sada volela?
Iskreno?
Volela bih da setam pored moje reke i osluskujem zov daljine. Volela bih da se nadjem pod svetloscu ulicnih svetiljki, kao nekada, u mladosti, kada mi je to bilo tako romanticno, ruka u ruci, prsti isprepletani u dzepu jednog "djubretarca"...Zasto su svi zaljubljeni parovi isli na pristaniste, sedeli na klupama u mraku?
Ne znam, no nisam ni ja bila imuna na to. Stare, skoro polomljene klupe, ali kome je to tada smetalo? Nama, mladima, nama koji smo jos uvek verovali u vecnu ljubav, nama nije.
Eh...mladosti moja...
27.1.2011 14:01
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Tezak put...i na tom putu saplitanje o milion prepreka, nego, danas bih samo i jedino da se smejem... od muke, teskobe, da sve osmehom iz sebe iznedrim. Nista ne bih da istrazujem, da se pitam, kao da sve odgovore vec ne slutim. Ne zelim plavo nebo da mutim i ptice da plasim strahom svojim. Pravo da vam kazem, vise se i ne bojim.
A juce?
Juce je straha bilo na pretek.
April...toplo popodne...uskrsnji praznici...Sok.
Strah... moje dete......moj sin je dosao pognute glave, nimalo pobednicki, sa problemom, onako decackim,tucom u kojoj je druga strana ostala "sredjenog' nosa, a moj sin... sebi "navukao bedu na vrat".
Epilog...26.01.2011. juce...
No, Bogu hvala, proslo je sve kako treba ( da li... ) ...ali je ostala gorcina, taj otuzan ukus na nepcima... drugom detetu je nanelo bol moje dete...to boli.
Mora se dalje...znam....ali ostace trag...zauvek.
Kako sam?
Ne znam. Lelujam nekako i cekam neki lep, bas lep dan, da se u njega udenem. Cekanja...moja vecna cekanja.
24.1.2011 23:09
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Ne znam.. Volim li Rilkea?
Volim...
Ljubavna pesma
Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
Volim rec, stih, zvuk rime...odbijam da budem tuzna, da budem ruzna i stara ( dooobrooo jesam ), mozda ja i nemam dara za pisanje ljubavnih nota, al' pomislim ponekad da jos uvek sam puna zivota i da mogu i umem da volim, da dusu otvorim i ogolim i ptica postanem. Mozda jos znam da noc svojim smehom, pretvorim u dan. Mozda ja jos mogu da umornom poklonim najlepsi san...da tren postanem i radost u oku ostanem.
Ne zelim vise tuge, ne zelim padanja i stradanja ( bilo ih je puno ). Ja hocu zivota zrno da se toplinom mojom ugreje i gromada srece postane.
Moje su zelje male, malecke, dostojne obicne zene, ove malene mene i to mi dajte ove noci snezne. samo to i nista vise.
Iskacem velikim skokom iz patetike, ljubim poljupcem poetike i male romanticne duse vam trag ostavljam.
21.1.2011 13:38
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
I tako... kazem ja tebi Slo, ne obracaj paznju na cudake, ludake, one sto smaraju, a ne znaju gde udaraju, ignorisi pateticne ( tebi slicne ) i lepo...udri brigu na veselje. Umes ti to, jos kako, samo kad "poludis" i kad isplivas iz mora gnusanja i gusenja.
Ostani, ostani zakljucana u svoju rec i ne mrgodi se vise. Ne brini za bore na licu, pogledaj lukavu lisicu i samo joj se nasmesi. Takvih je bilo i bice.
Budi to sto jesi, budi tu gde jesi, znas i sama desice se sve sto mora da se desi.
Hajde, glavu gore !
17.1.2011 22:44
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Ljudi moji, velika dilema, nema sta... ipak zapalih cigaretu.
Zakonom bih zabranila ovaj "Dvor" i proglasila Monarhiju u kojoj bih bila kraljica, kralj i dvorska luda, sve u kompletu. Bas bi mi, bas bi mi "islo". Ma...mozda samo da budem dvorska ludica.
Nemam ja plavu krv, kruna mi ne bi lepo "stajala", volim da se ludiram...pa eto.
Elem...ja vecu glupost nisam pogledala skoro na TV-u. Nisam od onih sto pljuju "Farme", Veliku bracu ( obicnu il' VIP ), ali ovo mi se bas ne dopada.
Neke meni vrlo malo "drage" face, price bzvz...koncepcija nekako nikakva...sinoc sam gledala ulazak na "Dvor" i to je sve sto cu gledati.
Ne svidja mi se uopste.
11.1.2011 15:59
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Odoh ja na Severni pol, pa nek' me ubiju svi minusi Celzijusa, ovo se vise ne moze izdrzati. Majke mi. Zima, prolece, leto...gde smo... u kom smo dobu?
Ja sam najludji meteoropata na svetu. Garant. Ubija me ovo.Eto, dodjoh malopre iz "carsije" a pritisak mi se "srozao" na bljakkk brojke. Supica iz kesice, jace koncentrovana, pa udri Slo...a inace imam visoook pritisak i aritmije...'ajd da vas "udavim" do kraja.
Bas me nervira sve ovo. Ko me pita? Niko, dobroooo de !
Nemoj da je neko pomislio da sam klimaktericna bakica... hej, pa tek sam "usla" u pedesetu godinu i malko me "drma'..al nemojte, nisam...meteorologije mi ... sto mi promasenih prognoza...eto. :)
Muzika il' slika?
Obzirom da mi je zvucna kartica "izumrla" idemo sliku ( za ovu [ne]priliku ).
9.1.2011 14:43
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
I... evo mene stare, u haljinici od osmeha i radovanja, opet ja stara u Novoj godini, opet sam uskocila u moje cipelice nadanja...joj kako imaju lepe pertlice, tirkizno plave, onako bas lepe...znate te carobne pertlice...pomislite zelju i cipelice vas odvedu gde god...Ma da... samo da se dovoljno jako pozeli. Moje su zelje bas sve dovoljno skromne i dovoljno jako zelim to malo, maleno ...da se ispuni. Smesak na licu, poljubac u obraz, jedan lep razgovor cutanjem i dodir pogledima...mnogo je? Nije i ispunice se, znam...rekao mi je Deda Mraz...postoji taj cicica, znamo ga svi.
Dan je divan, suncan, kao stvoren za nova mastanja i prastanja, za mala pitanja i male odgovore, za istrazivanja sopstvene duse...i za ljubav, sto da ne?
13.12.2010 12:39
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Mozes, vala...ako te to ispunjava srecom, salim se ja. Opleti po planeti, sam' nesto mislim da em nije prvi put, em efekat nije nikakav ( vec vidjeno, jell tako ? ). Elem, udri samo i ne brini...zasto bi?
Malo sam danas odlucivala, pa eto...ponekad nesto dokucim i odmah zakljucim da si smorcic jedan i da ne vredi tebi govoriti. Aman, ne volim ljude-zene-spodobe koje za sebe misle da su najpametniji/e, da sve znaju, da je njihova poslednja, da im se moze uvek da sole, dosoljavaju i presoljavaju neciju pamet ( za koju ISTI misle da je bas i nema previse kod "protivnika" ) . Bas me zivcira ta produhovljena glupost i ta...ma sta ja lupetam, nerviras me i tacka.
Prestani da se samozadovoljno osmehujes, odmahujes glavom, da filozofiras. Pogledaj ovaj sareni svet oko tebe i zivi malko...a pusti i mene da dise. Veruj mi, ne mogu da te podnesem. Nisi najpametnija, nisi najlepsa, nisi naj...obicna si, poput miliona zena koje hodaju ovim ulicama nase nam vasione, ne zanosi se, preklinjem te.
Malo..."malo" mi je vec pun kuFer tvojih reci... hajde sad, polako, sidji medju nas smrtnike, mozda u nekom kaficu popijemo kaficu opet...kad budes obicna zena, kad priznas da nisi bezgresna, da imas i mana i grehova koliko i mi ostali...Tako...prijatno vece...
Ma, obicna glupost..al' ja napisah...lakse je meni...nemojte da citate, nije vredno.
11.12.2010 10:47
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Hladno, ali suncano...recju...divno jutro. Tako izgleda dok gledam kroz prozor iz tople sobe. Nadam se da ce me uvesti u lep dan. Bas se nadam. U dan prepun radosti, smeha, u dan lepsi od jucerasnjeg.
Dugo nocas nisam mogla da zapim, saletele me neke misli...ovakve-onakve...tek, zaspah oko 2 sata, probudih se "naspavana" u 4 i...ustala sam, skuvala kaficu, ukljucila kompjuter ( zavisnik, sta cu ) malko lutala ovim carobnim svetom. Setih se Meri Popins, njenog kisobrana i leta po svetu. Citala sam, pisala ( brisala )...duHanila ( grrr )...Kasnije gledala film na Tv...negde oko 6 sam zaspala. Noc za izbegavanje. Ja inace ne "patim" od nesanice...al' eto...ponekad me "streFi".
Nije ni to tako lose, zar ne?
Odgledala sa i reprizu nove serije "Miris kisa na Balkanu"..."bacila oko" na desavanja na Farmi, smutila moju noc.
Evo me...evo u novom jutru, novom danu.
10.12.2010 14:47
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
On meni tako...a nisam "besna", skroz sam smirena, polupala sam desetak tanjira, casa, pepeljara, al' nisam u "ludilu" ma kakvi...
Salu na stranu, stvarno sam mirna, mozda se njemu to tako ucinilo, mozda mi je glas za oktavu visi bio, al' sta to mari...Sve ja to ... ma sve ja to tako, zbog ovog vremena, uticu promene na raspolozenje, a i on me nervira...svesno ili nesvesno, ko bi ga znao...ja ne znam. Zapalim jednu, osmehnem se i tako...Ni muziku ne mogu da slusam, zvucnici su "otisli" u Honduras...mogu samo da pevusim 'nako za sebe ( u sebi )...Aha...pa to i cinim, cuje li se?
Spavanje posle rucka, najbolja varijanta...kasnije cu da popijem kaficu i da "udarim brigu na veselje'...Bas hocu...
9.12.2010 09:34
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Valjalo bi zabraniti ustajanje iz kreveta ovakvim teskim, sumornim jutrima koja mirisu na jos tezi dan.
Otkud je dobro iz 20 cellzijusa uskociti u minus i ostati dobro i ostati normalna? Jednostavno, ne mogu da uzivam kad sa strahom ocekujem popodnevno zahladjenje i sneg. Volim sneg, bas volim, ali ovo je nenormalno, ubija...Kazu lekari za danas: jake glavobolje, malaksalost, uznemirenost i jako izrazene reumatske tegobe. Hoce li me ista od navedenog zaobici? Sumnjam.
8.12.2010 17:03
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Uh... spava mi se. Racunam 'nako, rano je jos...propusticu mnogo toga ( kao ). Ma, dokolicarim danas, samo tako i sta mi ko moze. ( svasta ! ).
Pisala bih o depresiji, upascu jos dublje, pisala bih o ljubavi, uhh...nece valjati, o prevari, pa eto, mogu o tome, al' necu, samo cu da pobesnim ... O cemu da pisem dok nimalo damski srcem kaficu, uzivam ( dobro, znam, skodi ) u kolutovima dima...uzivam u sopstvenom lencarenju i bas me briga...za sta? Nemam pojma. Pisi nesto, al' nikad na silu. molim te- sapucem sebi. Okani se corava posla, idi na Google pa gledaj slike, neznalice, ili na Youtube pa slusaj muziku ili iskljuci kompjuter i lati se stare, dobre, najbolje knjige.
Ali ne, ne da neki "djavo" mira, a i brate, zavoleh blogopisanje i tu sam...ako ne na poeziji ( cuj mene ! ) ja sam ovde u "samoci".
Elem, dobih jednu poruku, malu, malecnu i da ne bih zaostaravala situaciju, odgovorih 'nako od bede, kao sve je u redu. Na mailu isto...isti posiljalac slicno pisanje, da l' da uzvratim...Kako ono bese "otpozdrav na pismo" no, nisam ja Njegos, ma kakvi, ne umem kao u "Gorskom vijencu" da kitim nego odmah skacem, sodu u oci bacam i slicne nepodopstne. Nisam odgovorila, ne volim elektronsku postu, ovu obicnu, narodsku, onu divnu, rukom pisanu odavno ne dobih. Ma, sad se setih, ispunio je obecanje, zeleno mastilo, divno pismo, malo mojih suza, 'nako raznezena ja ( ludaca )...Necu vise...Naucicu i ja malko o kompjuterima, pa cu da uskocim u foto sop ili nesto slicno i zabavljam se u casovima teske dosade, poput ovih casova.
Nekada, dobro, nisam ni mislila bas veceras...Hmmm..
7.12.2010 12:13
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Smiri se i zapali tu cigaretu koju ceznjutljivo gledas. Rekao je... prestanak duhana. Pre par meseci?
Slusas li savet lekara ili teras po svome?
Hoces da te ugusi?
Zelis?
Onda napred....disi "na skrge" i ne zali se nikome.
Hej, dosadna si Slovenska....bas jesi. I bogu i narodu dozlogrdila si svojim pekmezastom njanjavoscu.
Malo trpi, malo se osmehni, malo pozeli, za promenu lep dan, umesto sto okupljas svoje crne misli na jos jednu bezveznu zurku.
Imas li pojma koliko si pala, koliko si se podala toj camotinji kaja ce te bas na dno povuci?
Nemas ti pojma, nemas pojma.
Mozda delicem svesti nazires resenje, mozda osetis nekada da vredi ziveti, da su dani lepi, da tvoje dete zasluzuje tvoj osmeh, zagrljaj...ma sta ti hoces?
Svet se odavno ne vrti oko tebe...bivsa.
To sto je nekada bilo, lepo zaboravi. Sada si obicna, sredovecna, dosadna cmizdravica od koje ce lagano pobeci i oni najuporniji, najblizi, najdrazi.
Prestani da kukumavcis, digni glavu, razbij nekoliko casa, tanjira, razbij vaze i ne pitaj se...izbaci taj jad i bes, to nezadovoljstvo iz sebe, alo zeno...nastavi da zivis. Umes ti to !!!
Lupi sakom o sto !!!
**********
E, vala... neka sam sebi OVO rekla. zasluzila sam...zasluzila jos gore.
25.11.2010 21:49
, Objavio
Slovenska Kategorija posta:
Dan za danom
Volim ja blogove, volim forume...odlazim na nekoliko odabranih, meni dragih i danas u delu foruma predvidjenom za "blogovanje" vidim moju pesmu, post napisala meni nepoznata osoba ( pseudonim ) ispod pesme samo slovo S ( stidljivo, skoro nevidljivo )....bas me je pogodilo.
Napisah komentar, ali me je bas udarilo....nema smisla, ali, pitam se, koliko je nas koji vodimo racuna o redu, smislu, pravicnosti....istini ( koju ne pominjem da mi ne bi neko prebacio kako se pozivam na vec odavno "istrosenu" kategoriju ).
Mali ( za mene veliki ) utisak i iznenadjenje ( neprijatno ) ovog dana....
Evo te pesme :
Nehaj
Jos uvek nehaj krivim
za trenutak u kome
zivim.
Zlato ne volim
u srebro me okuj
cipelice od zelje
obuj
kroz zube opsuj
sve tuge
stradanja,
besno odgurni sva
padanja.
U vrtlogu turobnih jadanja
osmehom me umij.
Idi
tamo gde te srce vuce
mi smo ono turobno
juce
koje u novinskom stupcu
ni redak ne zasluzuje.
Neko se raduje
neko tuguje.
U brdima te cekaju magle
ne idi tamo.
Pomisli samo...
Ruka za zagrljaj
tamo te ne ceka.
Ponovo samo seta neka
u oblake se skrila
gnezdo svila.
Pozuri
sebi se vrati.
Mozes ti to
uvek si znao
i sad ces
znati.
