Volim...
Ljubavna pesma
Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
Volim rec, stih, zvuk rime...odbijam da budem tuzna, da budem ruzna i stara ( dooobrooo jesam ), mozda ja i nemam dara za pisanje ljubavnih nota, al' pomislim ponekad da jos uvek sam puna zivota i da mogu i umem da volim, da dusu otvorim i ogolim i ptica postanem. Mozda jos znam da noc svojim smehom, pretvorim u dan. Mozda ja jos mogu da umornom poklonim najlepsi san...da tren postanem i radost u oku ostanem.
Ne zelim vise tuge, ne zelim padanja i stradanja ( bilo ih je puno ). Ja hocu zivota zrno da se toplinom mojom ugreje i gromada srece postane.
Moje su zelje male, malecke, dostojne obicne zene, ove malene mene i to mi dajte ove noci snezne. samo to i nista vise.
Iskacem velikim skokom iz patetike, ljubim poljupcem poetike i male romanticne duse vam trag ostavljam.
