Volim ovu pesmu, ne znam zasto je neprestano vrtim bas veceras, mozda jer je minus u velikom minusu...a ja izgubljena, ne u prevodu nego u sebi. Totalno.
Sta ja jos mogu osim da nastavim...ovako prepuna svega, a opet potpuno prazna. Dosadna sebi, drugima, nebu, kisi, tebi...namrgodjena, sludjena, gazena i zgazena danima koji me vrte u krug.
Kao u onoj reklami kad se gospodja pita teatralno "A gde sam ja tu?" Ne znam gde sam ni koliko cu, dokle i zbog cega. Reci kao zvakacu gumu rastezem onako nekulturno, na slogove, otezem svaki minut i iscrpljujem se pitanjima na koja nikada nisam ni od koga dobila odgovor, ama bas nikada. Ja ne umem ljudski ni da "filozofiram", onako da se ja sad kao zadubim, pa mozgam. Sva su moja mozganja vlazna od suza i onako osamucena lora...broma...i ostalim zepamima...Shvatam ja mozda nekada da je besmisleno traziti smislenost u ovim godinama, shvatiti da zelja za ocajnickim zadrzavanjem deteta u dusi ne znaci i opravdanje za sva padanja i promasaje. Ja imam taman toliko godina da sebi ne bi trebalo da dozvolim ovoliko neresenih problema, ma cak ni u naznakama, ni u magli ja ni R od resenja ne vidim.
Pogodi me decja rec i mnogo tuge i u njoj i pitanje..."Sta posle?"...koje mi jos odzvanja dusom. Imam li je vise ili me je i ona napustila kada je brod poceo da tone? Tone odavno. Na palubi kapetan u nekim ritama istine koje je prigrlio/la onako sebicno, ocajnicki, suludo. Hej, zar ti nisu rekli da je "izandjala" kategorija ta istina, da su u igri nove vrednosti i da te tvoje gospodje I nema ni na skali od jedan do osamdesetdva.
Nemas ti pojma jer si kao noj glavu zagnjurila u neke reci koje su mnogima besmislene, trazis se i mislis da se pronalazis u nekim rimama koje ti besno kidaju u casovima opasnog dokolicarenja ili mrznje, zasto ne?
U kojoj se noti trazis i nalazis li se i u jednoj koja na tugu ne mirise...Ima li te u casi sa mehuricima radovanja? Nema. Ima li te u plesu nadanja? Nema. Ima li te u praskozorjima koja na ljubav, na nadu i srecu mirisu? Nema.
Ti znas samo da cvilis, da pravis dramu tamo gde je, mozda i nema...ti si rodjeni gubitnik, draga moja. Shvati to i prestani vise da zivis u nekom svetu, u nekoj zemlji cuda jer nisi Alisa i nemas ti toliko, ma nemas uopste sarma, niti te beli zeka hoce...Ni KraljicaHertz...niko...Moras to da prihvatis i da u novoj igri, bar nekom carolijom, pronadjes tog KeCa u rukavu. Zaigraj bar jednom hrabro i ne placi vise. Muka mi je od tebe...slabic si dobra moja.
Napisah ja ovo sebi, onako ...a tako gorak, pelinu ravan ukus, u ustima imam...Gorko je...
Pošalji komentar
Komentari:Lepo si to napisala sebi, ali hoces li se i drzati toga i dici glavu? Hajde se okreni nekim veselijim stvarima koje ce uneti konacno malo svetla u tvoju tamu, mani se balasevica koji baca u depresiju i nekog ko je mnogo jaci od tebe i daj, ne drugima, vec sebi samoj sansu da pokazes koliko mozes i koliko vredis. Vrati sebi osmeh na lice i ne budi vise tako negativna 
Ljubim te
P.S. Prelepa pesma, ali opet tuzna i baca te nazad... cini mi se da kao rak ides jedan korak napred, dva nazad...
Ljubim te
P.S. Prelepa pesma, ali opet tuzna i baca te nazad... cini mi se da kao rak ides jedan korak napred, dva nazad...
Poslao
Gabriella
u 00:05, 21.9.2010 | Link | |
Hvala ti na komentaru, potpuno si u pravu. Tako ja odavno koracam...Zaista je vreme za drastican rez i za siguran korak napred.
Hvala Gabriella
Hvala Gabriella