Srescemo se opet, kad u vazduhu bude
lebdela misterija tople letnje noci,
kad u nasim ocima dve zore zarude,
tada znaj, sa tobom na kraj sveta cu poci.
Zaboravicemo tada bas sve sto je bilo,
ruka je u ruci i dodir bese blag.
Poljubac tvoj na mojim usnama se skrio,
a na srcu nestaje od suza vreo trag.
Ne plasi se onog sto se radja izmedju nas,
na sve sto je lepo treba da se ceka,
cujes li tu muziku, taj carobni glas?
To nam ljubav peva, i tu nema leka.
Zato mi pricaj reci pesnicke, kako ti znas,
a ja cu te slusati, opijena letom,
srce ces tako najlakse da mi das,
dok sedimo zagrljeni pod zvezdanim nebom.
