Veceras hocu da boli
kao sto nikada bolelo nije.
Svaki poljubac nek’ bude vatrom prozet,
svaki dodir nek’ bude ujed zmije.
Tvoje reci da budu macevi
da me lomis i seces iznutra,
tvoj pogled poput hladnog celika
necujno ce reci, odlazis sutra.
Tvoje usne, otrovno opojne
i tvoja koza – gruba tkanina,
neka me muce, povrede i uniste,
neka mi ne ostavljaju lepa secanja.
Kad gubis ono sto najvise volis,
proslost zauvek jecaj bola krije,
i zato veceras sve hocu da boli,
kao sto nikada bolelo nije.
