Normalno je da mladi odlaze iz svog "sela", "trbuhom za kruhom". To je neminovsnost. Ne treba se zbog toga ljutiti.
Ja nemam sedu bradu i upravo sam dobila ponudu da nešto radim vani. Normalno je da ću pogledati sve , za i protiv, ali nažalost, novac će odigrati presudnu ulogu u mojim razmišljanjima. Kad ga stavim na vagu, nekako taj tas preteže.
Ideali?
Šta je to?
Maže li se na hleb?
Ne, krajnje je vreme da se gleda samo sebe, inače se može dogoditi da napraviš veliku grešku. Želim tvojoj prijateljici srećan put, i puno, puno dobroga tamo gde je krenula

Gorcina kako god. Na sve strane.

Ne treba optuzivati one koji odlaze u nadi da ce negde, bilo gde, biti bolje. Kao ni sazaljevati one koji ostaju - oni, mozda, pokusavaju da nesto boljim ucine ovo mesto. Mada, cini se, da za ovde treba mnogo vise i napora i vremena. I zivaca.

Pa šta znam.
Nisam sklon da bilo šta generalizjem pa ni te odlaske, čak i u daleke prekomorske zemlje.
Neki ljudi su porsto rođeni da budu svetski putnici, istraživači, kosmopoliti u najširem smislu, a neki su vezani za rodnu grudu.
I jedno i drugo je (po meni) sasvim u redu ako to onome ko se na to odlučuje prija i u tome nalazi svoju sreću.
Nie u redu ako nas neko tera na takav korak pa se onda osećamo uskraćeno i nesrećno.
Vremena su dinamična jako i migracije su sve češće i sve veće iz raznih krajeva sveta, te je i to jedno od obeležja "globalnog sela" valjda.
Danas oni koji odlaze, obično se lako i vrate ako požele, a nekad je bilo drugačije i teško se vraćalo, čak i ako nam ne odgovara zemlja, odnosno mentalitet u novoj domovini.
Mladi uglavnom odlaze, ne samo zbog dobre zarade, nego i zato "da bi videli sveta", što u osnovi i nije tako loše, tako bar ja mislim.

uhh, moram da se ne slozim s tobom.. znam neke koji su otishli.. i to porodichno.. mladi.. imaju odlichna radna mesta, upisali najbolje fakultete, magistrirali, kupili kucje u naseljima poput Beverli Hilsa, zive pored okeana, imaju sve shto im srce ishte, a samo prichaju kad cje da se vrate.. a kad su odlazili na aerodrom, predomishljali su se.. plachucji..

mada, sve je individualno..

Šta ako je sve zapisano u nekoj knjzi sudbine, i mi smo samo kockice koje slaže neka vešta ruka?
Dogodi se ponekad da ispusti koju kockicu,
a onda je spusti bilo gde, i nasavlja sa nekom svojom slagalicom:-)