Драга моја,

нема се ту шта ново и епохално рећи. Недостајеш ми, то је тачно, и тај осећај непотпуности се у мени шири светлосном брзином. Других нових ствари тешко да ћеш наћи на овом посту. Опет имамо изборе, опет су нас једни разочарали а други (неправедно) преварили или то хоће да ураде, опет је евро отишао горе и опет је све поскупело. И даље важи онај принцип који је, у виду афоризма, записао вечни Владимир Булатовић ВИБ
'' Идеалисти су се снашли материјално, материјалисти идеално''.

Кажем ти, ничег новог на видику. У времену када ништа није константно, једино је трајна моја потреба да будем поред тебе, све остало је небитно, малено и нељудски пролазно. Слушам '' Бесаме мућо'', Сезарију и пловим ка теби.Човече, како ми недостајеш!

После ове песме иде она наша у којој '' Буена виста ...'' певају:

Dos gardenias para ti...
te quiero, te adoro mi vida...

Ух, јебо те, од овога стварно мож да се рикне!