У своје време, почетком раних осамдесетих, култно место у Нишу био је Клуб на последњем спрату Правног факултета, било је ту изванрених изненадних и ненајављених живих свирки тако да су људи врло често глуварили у овом простору покушавајући да смувају неку девојку и чују најновију музику. Ја сам био у чудном расположењу, нисам волео те загушљиве просторе који су ме вукли магнетском силом.
Једне познозимске вечери те давне 1982./1983 године ( мислим да је била та) градом је прострујала изненадна вест да ће Точак са пратећом групом (Лола Андрејић , Дејвид Мос) одсвирати МАРШ НА ДРИНУ на Правном факултету. Вест, која је пуштена око 17,00 напунила је клуб већ у 19,00. У Нишу је увек било пар група које су имале свој статус у очима нишлија а сам Точак је представљао шлаг на торти.
Ерупција задовољства је надгласала одлично озвучење Точка и другова тако да је овај само песму поновио још једно 5-6 пута а остале његове солаже су присутнима дигле косу на глави. Албум са овом песмом је снимио и објавио 1983. и дуго се вртела плоча по целој Србији која је тих година била јединственија.
Већ тада смо били поносни што је Велики Гитариста одабрао наш град да премијерно изведе прву бољу ствар после ЦРНЕ ДАМЕ.
Ето.
