Никола Пашић, дугогодишњи први човек српске и југословенске владе, остао је познат по својој опрезности.Увек пазећи да не буде потпуно јасан саговорнику, био је вечна инспирација онима који су касније препричавали његове ''бисере'' у различитим приликама.

Овде је неколико таквих ситуација:

--------------------------------

У Спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:
- У праву сте, господине!
Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:
- У праву сте, господине!
Секретар који је ту био присутан, не издржа:
- Али, господине председниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То нема смисла!
А Пашић, кажу, погладио је браду:
- Момче, и ти си у праву!

------------------------------
Једна анегдота из Ниша - где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал - каже како је, упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја, мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:

- Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила - ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!

----------------------------------
Пашић и пок. краљ Петар

Чини ми се да је то било неђе у 1905. години. Била министарска криза и Краљ био поверио састав кабинета Пашићу. После дугог конферисања са политичким првацима, дошао Пашић да Краљу реферише о ситуацији.
- Каква је ситуација, господине Пашићу? упита га Краљ Петар.
- Овај... онај... Величанство... ситуација је потешка и влада не може да бидне... овај... него морамо ићи у изборе на народ - одговори Пашић.
- Ама зар опет избори, ако Бога!? Зар нема другог излаза? - рече краљ Петар који није волео честе изборе.
- Овај... Величанство, јесте.. знаш... има излаз, али неће да изађемо - одговори Пашић.

------------------------------------------
Пашић и новинар Барби

Сусрео се Пашић са дописником париског "Журнала", новинаром Барбијем, и здравили се.
- Молим Вас, господине министре, ја бих желео да говорим Вама о једној хитној ствари! Молим Вас, кад могу доћи к Вама? упита г. Барби.
Пашић се мало замисли и после неколико тренутака рече:
- Овај... јесте онај... знате најбоље дођите сутра! -
- У колико сати? - упита Барби.
- Овај... најбоље дођите, тако, знате... дакле, али само тачно најбоље између 8 и 12 на подне! - одговори Пашић.

-----------------------------------

Пашић и Милан Ракић

Када је песник Милан Ракић први пут ступио у дипломацију, отишао је и представио се Пашићу.
- Овај... знаш онај... ја сам чуо да ти певаш песме у певање, али јесте онај... у спољну политику нема певање... него има да чуваш све у државну тајну, као што девојка има да чува... овај...пре него што се уда онај... одговори му Пашић.

---------------------------------------------

Пашић о Брани Нушићу

За време анексије Босне и Херцеговине, Брана Нушић био је на познатим демонстрацијама, па у одушевљењу јашући на коњу, утера га у Министарство спољних послова.
Истога дана, пред вече, посети Пашића др Мика Поповић, исприча му ток демонстрација и рече:
- Ово је, господине Пашићу, прилично неозбиљно.. ето, молим вас, Брана Нушић на коњу улетео у Министарство спољних послова.
- Овај... зар на горњи спрат!? - упита Пашић зачуђено.
- Јесте, молим Вас! - опет потврди др Мика.
- Овај... знаш.. ја сам знао да он добро пише књиге, али овај... може да јаше коња, то нисам знао...

--------------------------------

Пашић у униформи

Почетком Балканског рата и Пашић обукао војничку униформу и поставио шајкачу. Изгледао је врло лепо.

У Скопљу пред црквом Светога Спаса, сусреће Пашић Велизара Јанковића и пита га:

- Овај... ти ли си, деме?
- Ја сам! - одговори Велизар.
- Овај... јесте, знаш... ја обукао униформу, па не могу да те познам! рече му Пашић.

-------------------------------------

Пашић о експлозији у Битољу

Начелник Министарства иностраних дела др Мирослав Јовановић улази код Пашића и саопштава му:

- Господине председниче, сада баш стиже вест да се догодила ужасна несрећа!... тамо је упаљена муниција... експлозија је ужасна... штета огромна, а и жртава има много!...
- Е, овај... знаш није добро... него, овај... знаш, наредите да бега од експлозију далеко, па ћемо после видети ко је погинуо па да му се помогне! - одговори Пашић.

--------------------------------------

Пашић и Митрополит Димитрије

Био дошао Митрополит Димитрије у Двор да Њ. В. Краљу честита Нову годину. Мало затим дошао и Пашић, па видећи митрополита скиде цилиндер, приђе му са осмехом, пружи руку и рече:

- Добар дан, Ваше височанство!... Како је госпођа са здрављем? -

Митрополит збуњен принадлежностима Височанства и Госпође, вештачки се закашља и без одговора остави г. Пашића.

Чини ми се да је било баш онога дана када су чланови Владе ушли у Битољ.

Покојни Вуле био је тада ађутант министра војног Раде Војовића. У једном згодном часу приђе Вуле Пашићу и представи му се:

- Господине председниче, дозволите да Вам се представим: ја сам артиљеријски мајор, ађутант министра војног, Вукашин Јанковић!
- Па... овај... кажи ти то министру војном! - рече му Пашић.