Ove pesme su nastale jula 2005. godine kada sam, potpuno zaljubljen, pokusao da drugacije od svakodnevnog izraza napisem ono sto osecam...pa me je zainteresovalo kako bi to zvucalo u okolini mog rodnog Nisa.Zazmurio sam i...eto...Zbirka pesama od kojih su neke ovde je vec u stampi. Tako to ide... КАКО ДА ЈУ РЕКНЕМ Како да ју рекнем Да због њу више С н немам, Мерак немам, Мозак немам Све би да немам Само њу да имам. Како да ју рекнем Да због њу више Зора не свиће, Дан не светли, Трава не расте – Што да расте Кад нема куј да ју гази. Како да ју рекнем Све што би тео, Груди што ми напиње, Кад над њену капију венац Ко над моју црн барјак. ЈАНО 2 Ајде Јано Ајде душо Преко седам горе Да идемо Седам воде Да прегазимо Јано Сунце огрејано Поза седам шуме Да се скућимо С небо да се покривамо Зрикавци да не успављују А дзведзде да навијају Ајде Јано Ајде душо ЋУТИ Ћути, Глас не давај Од себе, Не збори, С уши се покриј, Воду у уста тури, Немак стани, Не изазивај, Ћути , Кад за Јану рече Да није лепа Свашта још мож се очекује само не паметно, језик ти памет одаде, боље ћути. СТАМЕНА Стала Стамена На пољану Обасјана с месечину Распустила косе Да и земља уздише Дигла поглед у дзведздано небо, нешто му сестрински шапутала с њега се можда и свађала а онда јој Даница сребрн пут до ногу спуштила. Тако Стамена отишла При сестрицу Даницу Де јој лепше, Де јој место... Тако је било то Није умрела Ко што кажу - А лажу - већ се на боље место преселила.