MOJE PISANIJE - BlogOye!

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Синоћ сам био на испраћају који се у комшилуку дуго чекао, па је било весело. Девојка од својих двадесетикусур година добила је радну визу и прекосутра путује у Сједињене Америчке Државе. Радиће у Аспену, држава Колорадо, сасвим је извесно најмање пола године за прилично пристојну плату. Иде авионом Београд-Лондон-Денвер -Детроит и након 13 сати лета биће тамо.

Мало сам старији и мало ми је више седа брада па се теже навикавам на оваква весеља када се одлази од родног дома. Са друге стране, јасно је да је из безизнађа овде и неизвесности негде тамо ова храбра девојка изабрала ово друго. Далеко је од сваке помисли да јој је лепо иако се целе вечери смејала са друштвом, не верујем ни да би ишла било где да не мора.

Сетих се скорашњег препуцавања на Блогоју управо око ове теме - јесу ли они који одлазе одавде издајници или не - и све ми то у трену би празно. Мислим, можемо се ми препуцавати као адвокати у америчким серијама, доказивати једни другима да смо у праву али чињеница је да се људи радују када одлазе одавде у неизвесност. И да се томе свеједно радују, као седмици на Лотоу.

А и то нешто говори - о њима који одлазе, и о нама који остајемо.

И оставља горак укус...