Мука ми је. Слушам дречање у скупштини, слушам како галаме они, који би морали да буду тихи као буба-маре. Може им се. Пуштају их метиљави и одлучно заспани. Дају им и оно што галамџије нису ни хтеле - власт. Само што им је не упакују у сјајан пакет са црвеном машном и на коленима замоле да је узму.

Мени је и тако зло само кад видим Банкрот Бабу. Кад је видим како злослутно скврчена седи, као да смо имали колективну лоботомију. И све време прича сама са собом. А сад ово! Има горе и од Бабе. Кад видим како се Гробар смеши, мене лепо жмарци подиђу. Мој кум каже "Бој се човека, који поружни када се насмеје", е то је то. Мало је што смо гледали како Црвеног војводу износе безбедњаци, док он својом килажом брани придобијени џип, како толерантно поливају водом, како седе, у скупштини, као залутала екскурзија у белим мајицама, само им још фали водич са шареним кишобраном.

Признајем, ја говорим већ неко време да ако толико народа гласа за радикале, е онда нека буду радикали. Нека види народ за кога је гласао. Ко није научио лекцију за вакта злотвора из липовог 'лада, нека га они науче. Нека дођу и нека упале мрак. Шок терапија! Струјом! Па да се председник владајуће странке јавља преко видео бима, народу, из 'апса. Па да онда видимо чији синови ће да појуре да бране Косово свим средствима. Да видимо камо је та "царска" гарда, да видимо ко ће први да упрти шареницу и крене да брани колевку. Или да видимо ко ће први да чучне. Да видимо како је кад закључају Србију. Јесте, ја сам говорила да је боља шок терапија од овог метиљављења и задиханог глумљења заузетости и умора од нељудског труда и као размишљања...Мада сад, када је шок терапија ближа но икад, мене лепо 'вата страва и припада ми мука.

Ови метиљави, одлучно неодлучни се дописују и заспано препуцавају. Около колају приче о комбинацијама, ја теби два ресора, ти мени три, један на степениште и три са талона, да видимо ко је уграђен одавно и ко не сме да се дира, а где би могли да не можемо...Све је већ договорено, а можда и није, мада неки кажу...Немају времена да се састану, јер чекају Божић, па чекају Нову годину, прво једну, а онда и другу...а онда су ту викенди и продужени празници. А онда - слава! Ја стварно не схватам каква бре страначка слава и страначки заштитник?! О чему ми причамо!? Време тече, а они славе славу...како то уопште изгледа? Куда долазе гости? Шта кажу кад уђу? "Срећна слава домаћице!"(ако је странка именица женског рода, то би морало да је то...) Је л' носе страначко жито у цркву? Ко пали свећу? Они славе ли славе св.Георгија, а иза леђа им порасла аждаха са шест глава и само палаца...

Људи, они већ држе руку поред штекера. Упалиће мрак...и шта онда? Опет зарђале кашике, махања пиштољем испред скупштине, бејзбол палице по мрачним улицама?...Је л' то то?!! Или је и то због нечега добро, да се већ једном и коначно види ко је ко. Црно или бело. Мада ми је ово црно много црно. Мрак.

Јелица Грегановић