Сре8 јуче Мићу "врапца".
Ожењен је мојом школском другарицом,
а ћерка му је у Аустралији.
У пензији је већ петнаестак година.
Упозна8 га док је још радио.
Низак човек, ведрог лица, жустрих покрета
и увек спреман да прочаврља, али и да се за час ражести.
Био је вредан и марљив.
Рекло би се добар човек.
Њему надимак приличи.
Има људи који носе надимке
добијене ко зна зашто и због чега,
с мање или више погођених особина.
У главном надимци осликавају нас.
