6.10.2009

Mary & Vesela Mizantropija..

Gluvo doba u gradu koji sanja neprekidno. Da li sanja ili je možda mrtav? U mrtvom gradu nema smeha, veselja, zabave, života. Tražimo uzbuđenje u mestima koja su opustela od vrlina. Lenjost nam je sputala misli a strasti nam sputavaju sve ostalo. Mračnim putevima vode nas uvek ka sebi. Svetla koja promiču i ljubavi koje dolaze misle o nama na isti način kao i mi o njima. Sećam se očiju u polumraku. Zašto sam bila lenja?

U noći koja nam pruža zaštitu mi smo gospodari svoje sudbine, svojih života. I muzika i sve prednosti modernog života tu su da bi nam odvratile misli od nas samih. Ovako je dobro. Imam dobro mišljenje o sebi i zadovoljna sam bednim životom kojim živim. Razlike između nas i ljudi koji su oko nas nisu više bitne mi smo sada isti. Mi smo se utopili sa svetom koji traži zabavu. Ubice, deca, zločinci, kurve i silovatelji u jednoj bezličnoj masi stoje pogleda uprtih; jedni u druge, u pod, u šarena svetla nad glavom i ja, koja nisam želela život želim sada sve u jednoj maloj epruveti.

Želim instant nadoknadu, prasak ekscentričnog smeha ...

Ja želim svoj život koji mi po nekom umišljenom pravu pripada. Nema vremena za gluposti. Nema potrebe za odmorom. Gubim se. Želim te. Gledaš me? Gledaš me.

**

Jutro je tmurno. Kao saučesnik u tajnoj besmislenoj igri. Kao da ono zapravo žali zbog besmislene noći. Potreba za zaboravom tera te među ljude. Rekla bi im da znaš ali ti si ponosna. Ili te je strah. Godi ti glad. Sedam za sto sa pogledom na gomilu. Umiruje me skrivenost sopstvenih slabosti i zabavljaju me tuđe. Naručujem kafu i čašu vode i listam književni časopis koji kasni već tri meseca.

Nobelove nagrade dobijaju pesnici kojima novac i nije potreban jer čitav su život živeli u bedi.

-Ispričaj mi priču o dalekom gradu. O gradu u kome je život večan.

-Kome je potreban večni život?

-Verujem svima?

-Volela bih da nisam sama u toj ideji.

-Krenuću u potragu za njim.

-Umorna sam.

-Uspeću jer verujem u sebe.

-Tvoja je misija ludost. Tvoja je potraga lov na san. Ti si ludi pesnik, u stvari još gore ti si loš pesnik koji je umislio da je lud.

I žena si...I odvratno ti zvuči pesnikinja, kao neki surogat...

Sve vas treba strijeljati.

Hrani se mislima o samodovoljnosti. Potpuno je uplovila u sopstveni svet u kome prezire druge. Ona je ono što sam ja bila nekad. Znam da sam gora od sebe. Znam da je moj prezir spram sebe takve gori od njenog spram čitavog sveta. Puštam je da me vodi. Trujem joj um. Zadnjih dana spavam do kasno. Ne grize me savest. Kvarim navike. Navike su loše. Navike imaju skrivenu neiskrenost namere. Njima lažemo čin.

5.1.2009

Long Time No See

31.10.2008

Osetometrija u boji Blue

ili sastav na temu ništomernu....

Ponekad a odavno već, pomislim, verovatno nečim izazvano, kako bi bilo zanimljivo (do moga..) da postoji jedan poseban merač.

Ta me misao okrzne, a onda se okliznem u razmišljanje o tome, i kao da se zgrozim kad vidim koliko nas mnogo nestvarnog a nemerljivog okružuje.

kakav poseban merač ?

Eto.. neka spravica poput toplomera, ali takva koja meri sve to merom nepostojeće a tako prisutno:

strah... ljubav... bol... želju... radost... patnju... usamljenost... hrabrost... tremu... nestrpljenje... uživanje... glad (razne vrste njene: telesnu glad, glad za nekim ili nečim, glad za moći)... zapravo, sve te silne emocije koje vode čoveka i ovaj svet od pamtiveka, a navigavaće ga izvesno i do kraja vremena.

sve te emocije koje lebde tuda svuda, tako tanane, tako neuhvatljive, a ... pokrecu sve..

mmdaa...

Kako bi se ta spravica zapravo zvala ? Jel bi 1 osetomer bio dovoljan ili bi ih bilo više ?

osetomer ili emociometar ? bolomer ? ljubavomer ? željomer ? gladomer ? strahometar ?

uuhhh.. kako bi ponekad bilo dobro imati ga, koliko zbog drugih, ponekad i zbog nas samih. koliko puta ne znamo šta da mislimo o..

Kako bi to izgledalo ? valjda prosto ? :)

npr: o s e t o m e r uperiti prema nekome (kao objektiv), ili ga staviti sebi pod jezik, ne znam gde, ali negde - ako ga smisle smisliće valjda i kako-gde se to meri.. i dovoljan je jedan pogled da saznamo gde je na mernoj skali taj osećaj koji nas zanima !? dole ? gore ? u minusu ? probija !

Mada... s i g u r n o je 1: to bi stvorilo siiilnne nevolje, jer bi poremetilo ravnotežu na najvećoj berzi sveta: berzi osećanja.

I znam... pre ili kasnije opet bi bilo (samo)lažiranja, ali dok se Trgovci ne snađu, dok ne nabudže osetomere...

kakkav bi tooo bio pitchweis !!

30.10.2008

Iznenađenje

’’…kao da se magla spusti
napokonja
i bitija nesta,
kad bezbratstvenik bestrv
jabuku svih zala
nače… ’’
S.D. Lović (Inok i smrt)

Petkom uveče Raša uzjaše bicikl i izveze se do keja, gde sedi, pije vino i puši. Tu se on fino ugnezdi i zagleda se preko reke u pomrčinu. Njega more crne slutnje – pedeset mu je godina, a nema ni kučeta ni mačeta, niti su žene njega ikad interesovale, niti putovanja, knjige, bioskop ili radio, novine nikad nije čitao i eto – proživeo pola veka. Danju radio, noću popio po koju pa spavao i u nedogled tako. Na odmor nikad nije išao, ni sa kim se nije družio… i tako bi svakog petka-veče razmišljao, na tom mestu bi stao, spakovao praznu, vinsku flašu u torbičak, uzjahao bicikl i vratio se u svoj brlog. To je i sada učinio, ali mu pažnju privuče plakat, zalepljen na oglasnoj tabli, ispod ulične svetiljke, na kome je bila fotografija jedne lepotice u bikiniju, a ispod nje natpis:

MORE VAS ZOVE

AGENCIJA TA I TA VAS VODI TU I TU ZA MALE PARE TEL. TAJ I TAJ

- Otići ću na more.. – sevnu Raši misao kao munja.
On se seti koliko samo ušteđevine ima i pomisli za kad pa da je čuva? Za sahranu? Ujutru seda na prvi voz i pravac – more! Tad Raša svojski nagazi na pedale, da što pre stigne kući da se spakuje. Po prvi put u životu srce mu zaigra i krv mu jurnu u glavu. Zamišljao je sebe u zagrljaju one devojke sa plakata, a oko njega sitan pesak, more, galama, smeh…
U tako euforičnom raspoloženju, zaboravi na kanal koji su tog jutra iskopali radnici komunalnog, zbog uvođenja grejanja, prednji točak propade i Raša se vinu u vazduh, jednom se okrnu oko sebe i strahovito udari glavom u ivičnjak, da bi se, potom, otkotrljao niz nasip, gde ga reka uze u svoj zagrljaj. Nije stigao ni da jaukne od iznenađenja, na licu mu ostade urezan osmeh, dok ga je matica nosila ka njegovom cilju – ka moru…

.... Iz sećanja na Lovketa

22.10.2008

It must be for inspiration

It must be for inspiration that you created the heavens,
the earth, the sky, the sea

I look at the stars and I am contented that there is peace,
a calmness right into my soul

It must be for inspiration that you created man,
his heart, his soul, his spirit

I look at how he goes about his life and there is wonder,
how you have made us so wise

It must be for inspiration that you have brought people together,
they court, they join their lives, they grow old

I look at how they have fulfilled their dreams in the eyes of their kids,
it brings a special longing in my heart to have my dreams fulfilled too

It must be for inspiration that I met you at this time,
I was busy, was lonely, was caught up

I look at how God has allowed circumstances to turn,
after sometime there was spark that cannot be denied

It must be for inspiration that i have met you and you are such
a pleasant gift at the right time

I look at my busy days and you give me delight each day,
I am inspired, I'm happy, I am blessed

Looking at you, I don't know yet the purpose,
for now I'm thinking it must be for inspiration

claire ann pajo

22.10.2008

nespokoj traženja

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...

22.10.2008

Suspicious Minds

22.10.2008

Često pominjani gosn Čer

Тута&Рокаџиа

Из циклуса . . ероцками присећања

Уцвељена и Рокаџиа трајали су заједно у неком трпном стању.он вазда нас лагајући како јадницу растура пар пута надан са сексом,а она некако бледуњава није имала куражи да то безобразно проба санеким однас да се баш увери како јој поменути чини . . . то штосе нама фалијо.
Ја сам тек тек зазиро одњега по изгледу набијеног снагом а по нарави пргавог.плус је био истетовиран зауветом што је била новина унашем селу, доно наиме сувенира засвагда изморнарице.но једаред га је мој брат дообро исполиво пред свима на басамцима одбирцуза, баљезго нешто онашој содари, као, нема соода доста гаса усеби па немош ни добар шприцер направити,е потом се ја окуражијо па уцвељену пито
- бил ми дала
- паааа, незнам
а, тусмо значи, закључих полно интелегентан па је онда спопадо кад год је наиђем и како већ бива . . . доватисмо се једне среде подно камара тешићеви.

22.10.2008

Shadow Facts....blog za M....

22.10.2008

The Two

5.9.2008 - The Two

Proud

The two and the aliens

The two and the bubbles

The two and The Earth

The two and the lighthouse

The two and The Moon

The two and the mouse

The two and the nightmare

The two and The Valentine

The two and the elephant

The two and The Sun

The two abd The Moon

22.10.2008

Dream catcher so beautiful

22.10.2008

Zbornik radova Trablmejker

Udruženje građana Trablmejker ima nameru da objavi "Zbornik radova Trablmejker", koji bi zapravio bio zbornik pesničkih radova.

Udruženje građana Trablmejker je osnovao novi savet za izdavaštvo, koje će se baviti realizovanjem projekata vezanih za objavu autorskih dela svih oblika.

Svi zainteresovani pesnici, mogu poslati fotografiju, biografiju i 5 pesama za zbornik radova. Zbornik radova biće objavljen u formi štampane publikacije i legalno distribuiran preko knjižara i u okviru planiranih književnih promocija.

Pesnici svoje priloge za zbornik mogu poslati na mail: izdavastvo@trablmejker.com sa naznakom: ZA ZBORNIK RADOVA TRABLMEJKER

E-mail mora da sadrži tri fajla:

1. fotografija.jpg
2. biografija.doc
3. 5 pesama.doc

Udruženje građana Trablmejker odlučiće o tome koji će prilozi biti odabrani za “Zbornik radova Trablmejker”.

trablmejker

22.10.2008

Ko te šiša?

22.10.2008

kkakko se čittaa...Priča za B

22.10.2008

Naš veliki mrsni pravoslavni hani muuun :D

Eto...Vratismo se sahani munovanja gde nam je bilo :

Nfgdjksgnvidsjknkgvjndsvnmfdnvbiohrgklregdc

nvmnierhgioreufgoiewufklejfiewufoiewufiejhfjkedhfgerhgfi

herigfyuerifgerjgioergjerhfgierkfjewkfioewjfkewjfiewjfe

wjfkewuifjewk Efhejkjfkelkf;ewlfer]

Dferdjgvoreodgfert]fgre Glrekgpreog[er- Tgfre Tr Egrel;kg[re[g Reerkgjreoipgporitgoriotirotiretirepteweowirpeor[ewr]ewre

w[r[eworpeworpoerroeworieorieworioewirpweoirpewiroeiroewi

roewiroewiroewiprewthewuytueiwyruiweyrewuyrewuyrewuyruewyr

uewyrueyruiewyruieyrueyruewyruewyruewyruiewyruiewyri.......

a vi kako te??

Nije nam dobro koliko nam je dooooooobro :)))))))

Kad se saberemo mi se  off SkroUz oduzmemo

u ritmu de gusta banane :D

22.10.2008

ROBOTECH

ROBOTECH

22.10.2008

Some Days

22.10.2008

Blog Booth - Photo Booth

U himeričnom univerzumu misao kao kakav čudan predmet iskrsava na pozadini maglovitog trajanja,

lebdi usred prostora i vremena, živi sopstvenim životom,

zrači potisnutom značenjskom energijom koja zavodi i uvlači prostor neimenovane stvarnosti,

svest i misao nikada do kraja determinisanog stvaralačkog subjekta...

Okruženi stvarima koje , sažete na hologramske projekcije i zamenjene rečju, ponavljaju privid, pokušavamo savladati

antitetičku napetost izmedju misli i njenog dvojnika i tako premostimo iskustvo ambisa koji podvaja ljude, ljude i njihove misli....

Opažena od nekog ili nečeg ali rasterećena automatizmom percepcije misao nagoveštava svoju postvarenost

u sferama duha u postaje ogledalo nad koje se radoznalo naginje misao čoveka relacije....

Borhesovski svesni da svet nije sačinjen od onoga što u njemu vidimo veći od onoga što u njemu zamišljamo,

nailazimo na misao koja svojom ambivalentnom prirodom, sakrivena onim što pokazuje, nudi mnoštvo povoda za

stvaranje ideje o njemu u predstavljanje nepedstvaljenog - čudovišnog sveta smeštenog u glavi....

22.10.2008

Prema Unutra

Ovaj blog je jedna introspektivna baljezgarija...

Uopšte niste obavezni da čitate ako vas mrzi

Prema Unutra

Smisao vizuelnih fenomena je u njihovoj formi, u onome što se oseti čulom vida..Za raliku od toga, kada govorimo o vizibilnom, a želimo da opišemo „prema unutra“, imamo samo jedna deo koji je vidljiv, i, koji svojim postojanjem ukazuje na onaj koji je nevidljiv..

„Prema unutra“ podrazumeva kretanje. Kretanje je prividno, u manjoj ili većoj meri. U svakom slučaju ono podrazumeva postojanje neke tačke, u čijem se pravcu kretanje odvija, kao i prostor koji tu tačku okružuje. Smer poniranja kroz prostor, uslovljen je granicom, iza koje se nalazi tačka. Relativniost kretanja naglašena je idejom da utisak kretanja zavisi od imaginarne granice izmedju nečega...

Činjenica da postoji UNUTRA(šnjost) automatski daje na znanje da postoji i SPOLJA(šnjost).

Unutra sugeriše prostor, a možda i neku vrstu sardžaja u njemu, omedjenog nekom vrstom prepreke..Postojanje granice (pregrade) dalje sugeriše različitost uokvirenog prostora, i onog koji ga okružuje, čak i ako je ta različitost samo u odnosu prema granici – u tome što uokvireni prostor ima svoj završetak u toj granici, a za prostor koji to okružuje, granica obeležava izvesnu zapreminu koja je iz tog prostora zauzeta...

Vizibilnost prema unutra je u vezi sa ograničenjem prostora.. PRE-MA obaveštava da unutrašnjost nečega još nije dosegnuta, pa, samim  tim ni mogući sardžaj..

Postoji svest ili nagoveštaj o tome, koji ima privlačnu moć, koja i jeste uzrok kretanja...

Ako usvojimo, kao aksiom, da se svaka vrsta kretanja bazira na sili privlačenja/odbijanja, za njeno postojanje preduslov je postojanje polariteta. Polarizacija izaziva različitost u okviru istog, koja zavisi od položaja posmatrača.

Sugestija kretanja ka unutrašnjosti podrazumeva postojanje barijere, koja odvaja jedan segment nečega od nečega drugog, ili čak svega ostalog..To bi značilo privlačnost nekog intimnog sardžaja u odnosu na neki drugi, spoljašnji, dakle vidljiv i opipljiv..

Unutrašnji je sakriven barijerom, granicom, membranom, zidom ili nekom drugom preprekom, koja njegov saržaj čini tajnim...Sakrivenost izaziva radoznalost, skreće pažnju...

Uzrok tome je opšti čovečanski arhetip o nedodorljivosti onoga što je iza granice..unutra.

Za nedostupnost svakako postoji neki razlog, kao i neka sila koja čuva postojeće stanje – da ono što unutra i ostane tako, i nevidljivo ili nedostupno...Takodje onome što je unutra pripisujemo različita svojstva jer je nepoznato, ne može se pojmiti kao vidjeno, pa uvlači uobrazilju i dozvoljava slobodnu interpretaciju....

Neki su je nazvali duša.....

Saki dan iznova se bavimo pitanjem kako da unutar sebe ostanemo homogeni...

22.10.2008

YY za Johnn-a

To je kao kad zaroniš i ostaviš iznad vode kupače i suncobrane poredjane duž šljunkovitog žala strpljivo spiranog talasima.

Zaobljena namreškana senka tvog tela vuče te ka dnu .Ruke i noge postanu spore, ne hodaš nego te voda gura da lebdiš, usporava te kad hoćeš da potrčiš, kao kada te u snu juri vojnik u čizmama a ti ne možeš da pobegneš, samo ti mišići na nogama trepere od olovne težine. Slično travama koje si uznemirio mahanjem, drhtanju i prikupljanju skakača na dasci tramboline.

Jednom je dečak video svoj lik u zelenoj vodi i otada je često sanjao istu sliku:

More je na žalo izbacilo žensko vlažno telo i ona leži nemoćna jer je velika vlažna svetlucava glatka riba koju će sunce spržiti. Dečak trči da je spase. Uzima je onako klizavu u naručje, brzo da se ne osuši, unosi je u more. Gustina vode pomaže mu da je dugo pridržava na talasima koji je polako oživljavaju. Zadrhtala je onom strujom kojom drhti more, priljubila se uz njega obuhvativši ga kao ruka pesak..Voda se igra njenim grudima koje guraju dečaka kao dve velike lopte. Guraju ga da zaroni. Pod vodom je neverovatno lak, lebdi iznad nje, onda ispod, pokriven velikim belim telom kao dnom porinutog čamca, leži na njoj kao na pitomom albino kitu...

Po nebu su plovila dva iskrzana oblaka. Sunce je po stolu razlilo crvenilo upravo popijenog vina..Dečak je osmotrio ulicu koja se sužavala u kornet razvodnjenog neba..

Uvek je sanjao more i beli grad na suncu, sa kamenim balkonima, koji su se kad je okrenuo glavu zavrteli na vetru pomešavši nekoliko boja i oblika u zemljanoj činiji prepunoj trešanja..

To je bilo kao kad zaroniš i odjednom sve ono na obali što je bilo podeljeno na boju, zvuk i miris postane pod vodom jedno a ti više nisi ono staro telo već se nalaziš u svim stvarima..Školjka si i kamen koji jedva dodiruje dno, podiže se i pušta ribice da ga obilaze sa svih strana...pesak si od kojeg meduze na dnu prave krhke kule i stražare, gradove sa utvrdjenjima, ne dozvoljavaju da voda raznese oblike i udubljenja ispunjena tvojim telom...