Neuro Jazz

22.10.2008

Razvod na neodređeno vreme

U jednom malom selu u opštini Knić, živeli su Tomanija i njen suprug Vojče. U opštinu Knić doselili su se jer ih je ime jako podsećalo na Knin, za koji su emotivno vezani i o kome i dan danas sanjaju.

Upoznali su se 1995. godine u zatvoru Gnjilanu gde su bili na izdržavanju tromesečne zatvorske kazne zbog prostitucije. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao što obično biva u tradicionalnim srpskim ljubavnim pričama. Ljubav se rodila istog trena kada su se videli u zatvorskom dvorištu, i odmah doneli odluku da će se venčati čim se nađu na slobodi. Tako je bilo.

Nakon što su bračno putovanje proveli u Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu i Virovitici, doselili su se u selo Žunje u opštini Knić i počeli da se bave seoskim turizmom, specijalizovani za prevođenje žednih preko vode i prodaju magle.

Tomanija je svake godine rađala po jedno dete. Non stop je bila u drugom stanju, sve dok joj čoveka ne oteraše u zatvor. Svaki put kad bi videli Tomaniju, imala bi stomak do zuba i cigaretu u ustima. Nije gasila. Pričalo se po selu da voli i da popije koju domaću rakiju šećerušu. Nije ni čudo zašto je rodila onakvu decu; sinove Acu i Dragana i ćerke Natašu, Lidiju i Vjericu. Rađala bi ona još, ali Vojče zaglavi robiju.

Kažu komšije da se Tomanija to veče napila k'o letva i celu noć pevala. Šuškalo se da Vojče i ona nisu bili u skladnom braku, jer je ona po ceo dan naporno radila, kuvala, prala, peglala, čuvala decu, dok se on bavio naivnim slikarstvom i pisanjem rodoljubive poezije. Jednom su se tako strašno posvađali, da se Tomanija spakovala i otišla kod sestre u Antun, gde je bila nekoliko dana. Ni dan danas se sa sigurnošću ne zna šta se sve tamo dešavala. Jedva su se pomirili.

Vojčeta su strpali u zatvor 2003. godine. Niko u selu ne zna zašto je on tačno tamo, ali evo prođe više od pet godina kako je u zatvoru . Sigurno je nešto strašno zabrljao, čim ga tako dugo drže. Ali, od kada je Vojče u zatvoru, Tomanija je procvetala. Ostavila cigarete, više ne pije, popravila se i prolepšala. Sasvim druga žena. Priča se da ima i švalera. Niko ne zna ko je, ali seljani sumnjaju da je seoski učitelj Beli. Ali, sve što je lepo ima kraj.

Ljudi su polako počeli da napuštaju selo i da idu u grad, ili da beže u inostranstvo. Tomanija je gledala kako jedna po jedna familija napušta Žunj u potrazi za boljim životom. A ko i ne bi. Selo nije imalo struju, vodu, kanalizaciju, telefon... Živelo se kao u srednjem veku. Noću nisi smeo da izađeš napolje, jer bi mogao da te pojede Vuk. Tomanija je govorila da ona nikad neće napustiti Žunj, jer je za to selo vezuju lepe uspomene. Tu se s čovekom skućila, decu rodila, zavolela svaki kutak sela i osećala se sigurno. Nije marila za modernizaciju, struju, vodovod, televiziju, kanalizaciju ni telefon. Ali, vremenom su do nje dolazile priče kako su se bivši žitelji Žunja lepo snašli u gradu, kako uživaju i napreduju, dok ona samuje i čamuje. Posle izvesnog vremena je prelomila i odlučila da se s porodicom preseli u grad, ali to nije mogla na svoju ruku. Morala je da se konsultuje s Vojčetom.

Jedno jutro oko pet sati, spakovala se i otišla da poseti muža u zatvoru. Vojče se obradovao da je Tomanija došla u „onu" posetu, kad se njih dvoje osame i malo igraju kao u dobra stara vremena, ali ovoga puta to nije bio slučaj.

- Slušaj me Vojče. Meni je više muka da gorim sveće, 'oću sijalice, i to one štedljive. Muka mi je da me ujutru budi petao, 'oću budilnik, i to na struju. Neću više da serem u poljski vece, hoću klozetsku šolju, prculansku, i bide. Oću i veš mašinu, i to ove digitronske. Peglu na paru. Televizor. Oću i ja da gledam španske serije kao sve žene. Muka mi je više da budem seljanka. Oću bre da budem gospođa. Da nosim štikle, a ne opanke. Čarape od svilenu bubu, a ne vunene. Da jedem s escajg, a ne sa zarđalim kašikama.

- A kakva ćeš govna da jedeš?!

- Moderna. Muka mi je više od sela. Ja idem u grad. Pakujem decu i idem.

- Samo preko mene mrtvog, gusko jedna. Ti ćeš u grad. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ne znaš ti kakav je grad. Pun manijaka i ludaka. Ne bi ti tamo izdržala ni dva sata.

- E kada sam izdržala tolike godine u braku s ludakom i manijakom, ima da izdržim i te gradske.

- Tako znači?!

- Tako!!!

- Onda ti i ja više nemamo šta da razgovaramo. Hoću razvod.

- Uuuuuuu što me uplaši. Sva se tresem.

- A kad izađem iz zatvora ima da ti uzmem decu. Mene su uvek više voleli nego tebe.

- Malo morgen. Nećeš ti nikad da izađeš odavde. Mnogo si ti zasrao. Ima da truneš ovde do kraja života.

- Onda ću da pobegnem.

- Oćeš. Nisi ti brajko grof Monte Kristo, pa da s kašiku iskopaš tunel do slobode.

- Videćeš ti. Nismo mi još završili. Imam ja još prijatelja napolju. Nećeš tako lako da se izvučeš.

- Poljubiš me u dupe. Ne plašim se ja ni tebe, ni tvojih pajtaša.

I tako Tomanija napusti Vojčeta i preseli se u grad. Priča se da je jedno vreme provela u sigurnoj kući, jer su joj Vojčetovi pajtaši pretili. Posle se lepo skućila, počela da radi kao prodavačica cveća na groblju i započela sasvim novi život, o kome je sanjala. Priča se da se i dan danas ponekad viđa sa seoskim učiteljem Belim. Možda se i venčaju jednog dana.

Happy End

Predrag M. Azdejković

Pas koji laje, a još uvek ne ujeda

11:33, 22.10.2008 Poslao maryjane

11.9.2008 - 10:52
Neurokrikovao/la SigmundFreud

E TomaTino, TomaTino sta si doziveJo, da ti ga kum smeSti ti ostade bRez svesTi i kancelarijskoG namJestaja))
MisLim da bi za TomaTina najbOlje bilo da pstane staNar naShe sigUrne kuCe, da ce mu PoGlavaYa status in the mood na odreDjeno vreMe)
Permanent Link


11.9.2008 - 11:00
Neurokrikovao/la maryjane

Misliš da ga Poglavar poprska blogojavljenskom vodicom da rastera zli dussi ))

Izmenio maryjane dana 11.9.2008 u 11:00

Permanent Link


11.9.2008 - 11:06
Neurokrikovao/la SigmundFreud

GrUza in our mind, joCk neW band Off TomtiJe Niloitj))
PoglaVaya prSkaJ to aloooooooooooooooooo, sharaJ, komarTzi on the bLoGoye))
Permanent Link


11.9.2008 - 11:15
Neurokrikovao/la maryjane

Beli je oženjen udovicom mlađanom Maricom, koja je živela sama sa babom (Krkanom) i u miraz mu je donela samo palmu. Njen brat Mrki, sad ponovo asfaltira seoski put (ali ovaj put ka gradu), pre je za taj put bio zadužen lokalni selja (nekad su ga zvali Kapitalac). Selja se još jedino druži sa pop Koštunom ( koji je nekad bio glavni baya u selo, sad je to učitelj Beli). Inače pop Koštun je osenilio (kad je čuo da će da poskupi farba za kosu, a Belom to ne smeta, on ukarde jedan prst farbe od popa pa ga samo brkne kroz kosu), pa se družio sa duhovnikom Pahomijem, zajednička tema su im bili razgovori o "brizi" za plantažu kokosa na jugu sela "Kokosovo". Ko zna šta je (po)primio od njega pa je išao u grad i zatvor da ispovedi (iako se zakleo na tihovanje) Vojču (o tome još priča selo!). Inače Beli ima sina Žutog, koji je u školi prebio Vojčinog sina Acu, pa Aca viš ne ide u školu (a bio je napredan, u svemu ličio na oca, koji će izgleda kuću da prepiše sinu Draganu)...
Permanent Link


11.9.2008 - 12:28
Neurokrikovao/la Wall

svaka banana državica (tvoja/moja/naša) ima svoje krvnike i svoje lude; svoje kokošare i svoje svoje naivce (cijele narode?). mi u HR čak imamo i desničare-akademike koji pišu romane a clef i slobodno, (umjesto da takve 'pisce' bace u tamnicu i izgube ključ) nezaključani, šifrirano pljuckaju; a ti si pod šiframa počela gackati po kurvi/politici, pa očekuj da ti čizme (ma kako gumene i debele) promoče i barem noge zasmrde; tko će to, kako to oprati?? vjeruj na riječ, imam iskustva s upornim (tuđim) smradom ((: anyway, što bi rekli kod nas na selu: Goodnight & goodluck!

Izmenio Wall dana 11.9.2008 u 12:30