Nije ranije bilo tako...imala sam svoj svet, isuvise saren i mirisan, tako cuno jedinstven i uzbudljiv, da nikakve potrebe nije bilo  da zavirujem u tudje....valjda svi to imaju pre tridesete...
ah...sada je sve drugacije....
imam ne jedan, vec (makar) dvadeset i jedan Moj svet...u njima sebi dajem lepa imena, igram se, setam, u nekima i kuvam.... povremeno ih preplicem....ali...prazni su...svi do jednog...samo usminkana (daleko od savrsenog) forma, bez prave sustine....tek jos jedno, jadno skroviste od stvarnosti, u kome ja, kao, sopstvena avet, kao srecna sam......a nisam....

I onda setam tudjim svetovima, po nekada, nepozvana, udjem....nekada ga isprljam, retko oplemenim....a uvek izadjem jos tuznija....suvisna...

Makar sam resila....ovo je poslednja godina u kojoj Prirodi (i sebi) dajem sansu....u sledecoj, u kojoj cu napuniti 37, pokusacu da bebu smuckaju mi u epruveti....

Sutra idem da vadim krv....jos jedna od analiza koja me, verovatno, nikuda nece dovesti, osim sto ce mi isprazniti novcanik....
Dosadasnji rezultai (ne znam da li da kazem Bogu hvala) bili su u redu...Sve je kako treba...Nema niti jednog, medicini poznatog, razloga za sterilitet....evo sada nema, do sada nema (videcu sta ce reci ovaj sutrasnji)   rezultata koji bi objasnijo ni  zasto gubim te retke trudnoce...
Kako da se borim protiv neprijatelja kog ne poznajem????
Krije se, podmuklo ceka iz zasede...cak nije ni jedan, to su dva....Gde omane onak prvi, Sterilitet, saceka me drugi (taj ne omane nikada)  Spontani Pobacaj....
I Briga Drzavu sto ja nemam vise novca za ispitivanja, uput nece da mi daju, nisam "slucaj"....za sta to nisam "slucaj", pitala sam doktorku...Pa, fakat, ni za sta...za spontane mi treba vise od 3 (imam samo 2.5), a za streilitet, opet nisam, jerbo imala sam 2.5...Doktorku i drzavu ne zanima sto mi je vec 36-ta godina....
Sto bi se reklo (izvinite na vulgarbosti) "jebeno nesvrstana"...

Imam majku i sestru. Sestra ima muza i klince. I ja imam muza. Imam i par drugarica, zapravo dve. Imam par bivših momaka i par bivših ljubavnika.
Badnje je vece i sama sam u stanu.
Mama sprema veceru, badnju, tj posnu, kod nas u porodicnoj kuci. Dolazi sestra sa klincima, naravno. Ja necu, ne priparadm tamo.
Ne pripadam vise nigde.
I zato sam sama.I zato me je do suza rastuzila jedna prica, bas ovde na blogu.Ona o sarmama i Čoli.
Lečim sterilitet, uporedo sa njim (kakav apsurd) pokusavam da saznam zasto gubim trudnoce, koje uspem nekako da steknem svake npr 3 godine. I zato nemam kome da pravim topla Bozicna secanja. Zato sam i sama, ne zelim svojim gorcinama druge da trujem, radje odglumim najsebicniju super-kučku.

Dala bih sve ovo sto sada imam, za sve ono sto nekada nisam imala, samo kada bih ponovo mogla mati one radosti kao na babinoj Badnjoj veceri...