ispričao jednu životnu istinu.
- U nutrini svakog čovjeka se vodi bitka.
Kao borba između dva vuka. U nutrini svakoga od nas.
- Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bijes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivnju, grijeh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrohotnost, srdačnost, darežljivost, istinu, suosjećanje i vjeru.
Mali indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vrijedno usmjeri u dubinu djedovih riječi, te ga zapita:
- Koji vuk na kraju pobijedi?
Stari Cherokee odgovori sa smiješkom na svojem starom licu:
- Pobjeđuje uvijek onaj kojega hraniš...
STARAC I BIJELI KONJ
U jednomu selu u Kini živio je starac, vrlo siromašan. Sva mu imovina bijaše konj bijelac. Carevi su nudili bogatstvo za toga konja, ali ga starac ne htjede prodati. Govorio je:"Taj je konj moj prijatelj. Kako da prodam prijatelja"?
Ali jednoga dana staja osvanu prazna. Suseljani se okupiše i stadoše mudrovati, koreći starca zbog toga što nije htio prodati konja koji je, očito, sada ukraden.
"Da si ga prodao, uživao bi u bogatstvu, koje ti se za nj nudilo. Ovako si ostao i bez bogatstva, i bez konja".
Ali starac reče:
"Kažimo samo ovo: konja nema u staji. Sve ostalo vaša je prosudba. Tko zna je li nestanak konja za dobro, ili za zlo. Jer mi znamo tek mrvicu istine".
Suseljani se nasmijaše, i razglasiše selom da je starac pomjerio pameću. Ali poslije dva tjedna, konj se vratio. Nitko ga nije bio ukrao, sam je odlutao u divljinu. Tamo je susreo tridesetak divljih konja. Svi su ti konji došli za njim do starčeve kuće.
Opet se suseljani okupiše oko starca. Sada su govorili:
"Imao si pravo, starče - nestanak bijelca nije bila nikakva nesreća! Naprotiv, dobio si još trideset konja! Oh, kakva sreća, kakvo blago"!
Strarac reče:
"Vi i opet počinjate istu pogrešku - prosuđujete. A tako malo znadete. Recite samo da se konj vratio, i da je sa sobom doveo trideset divljih konja. Nitko ne zna je li to blagoslov, ili nevolja.To je samo dijelak cijele priče".
Ovoga puta seljani ušutješe, ne rekoše više da je pomjerio pameću, mada su neki od njih i dalje tako mislili.
Starac je imao sina jedinca, koji se stao baviti vježbanjem i uzgojem konja. No ne prođe ni tjedan dana, a jedan ga divlji konj zbaci u punomu trku, i mladić polomi obje noge. I opet se okupiše seljani i stadoše mudrovati, govoreći:
"Bio si u pravu, starče, kada si rekao da dolazak konja nije blagoslov! Kakva nesreća! Tvoj jedinac je sada prikovan za postelju, i nemoćan da se brine o sebi. Sada si siromašniji no igda"!
Starac reče:
"Vi i opet po staromu. Opsjednuti ste time da izričete sudove. Recite samo da je moj sin polomio noge. Nitko ne zna je li to nevolja, ili, naprotiv, blagoslov. Premalo znademo da bismo sudili".
Prođe nekoliko tjedana, i u tomu se kraju zarati. Sve mladiće pokupiše i odvedoše u vojnike - sve, osim starčeva sina. Seljani su naricali i zdvajali, jer je rat bjesnio svom žestinom. Sinovi mnogih nisu se vratili, a nekolicina se vratila bez nogu, ili očiju. Suseljani dođoše k starcu, i zavajkaše:
"Bio si u pravu, starče! Pad s konja pokazao se kao blagoslov. Tvoj će sin ostati hrom, ali naši će sinovi možda ležati pod ledinom".
Starac reče:
"Pa zar se nikada nećete okaniti prosudbe što je blagoslov, a što nevolja?! Ne rekoh li vam da nitko od nas ne zna cijelu priču? Recite tek da su vaši sinovi unovačeni, a da moj sin nije. Prebrzo sudite. Znajte da putovanju nema kraja. Jedna se vrata zatvore, druga se otvore. Budite zadovoljni što putujete, a sve ostalo prepustite Bogu".
(Kineska priča, prijevod V. K.)
DAL SI SANGAREPA, JAJE ILI ZRNO KAFE?
Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu,
u drugi jaje,
a u treci nekoliko zrna kafe,
zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme. Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkomzeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao:
"Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. Onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano.
Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka,
ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama
ovoga sveta??"
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?
Pošalji komentar