Oprastaje je prelepa stvar. Najlepsa vrlina.
Nedavno sam ovaj text preveo sa Engleskog..

Postoji samo jedna mana u ljudima koji opraštaju, i nijedna druga, a to je da drugi ljudi
smatrajuju slabe onih koji opraštaju. Tu manu netraba ni razmatrati, jer je u opraštanju velika moć, i sila.
Opraštanje je vrlina slabih, a ukras snažnih. Opraštanje obuzdava (sve) u ovom svetu; šta postoji a što opraštanje
nemože postići? Šta može zla osoba da učini onome koji u svojoj ruci nosi šablju opraštanja?
....
Ovo dvoje, o kralju, žive (kao da su) u višem regionu od samog neba,
tj moćan čovek koji je vrli u opraštanju, i siromašan čovek koji je dobrotvoran.
----- Mahabharata, Udyoga parva [book 5] SECTION XXXIII

Nikada nemoj dozvoliti da problem koji treba biti rešen postane vazniji od osobe koja treba da bude voljena.

Oprashtanje jeste velika vrlina,
nisam ni sama znala do sad...
i nije stvar, reci oprostio sam-nego stvarno oprostiti,
a kad stvarno oprostish to ne moze da se sakrije
-to se vidi i oseti,
i oprashtanje jeste oslodjenje
nekada sam i sama mislila da onaj ko oprashta je slab,
ali to nije tacno..., to sad vrlo dobro znam,
nisam ni ocu koji me je molio u suzama za oproshtaj
(vrlo ponosan i jak covek) ni klimnula glavom,
ni rekla "oprashtam" pre mnogo godina..., umro je da to nije cuo od mene, mislila sam da sam u pravu, i da je tu snaga, ali nije... predivan je osecaj znati oprostiti, ali stvarno oprostiti..., i to ne moze da se kontrolishe, to se desi ili ne desi...

Izmenio nisamluda dana 9.4.2008 u 07:08