Čitajući fantastičan blog Milana M. Ćirkovića na blogu b92 (ne brinite, ne piše opolitici i o sličnim glupostima) podsetio sam se jedne genijalne matematičke formule ...
matematičko savršenstvo...
"Ser Čarls Persi Snou je u svoje doba bio dosta poznat britanski romanopisac, novinar, književni kritičar i političar, mada je originalno obrazovanje stekao u prirodnim naukama. Danas, on je uglavnom poznat kao autor teze o "dve kulture" koju je prvi put izložio u jednom predavanju 1959. godine. Dve eponimne kulture jesu prirodno-naučna i tehnološka sa jedne, a društveno-naučna i humanistička sa druge strane. Verovatno najcitiraniji deo njegovog izlaganja, inače napisanog u veoma oštrom i polemičkom tonu, tiče se anegdote u kojoj je Snou boravio u većem društvu literarnih intelektualaca kojima je postavio pitanje znaju li šta utvrđuje II zakon termodinamike. Ispostavilo se da niko od desetak prisutnih nije imao blagog pojma o tome. Ono što oni nisu razumeli, naglašava Snou, jeste da je to naučni ekvivalent pitanja jeste li čitali neko Šekspirovo delo? A moglo bi se otići i korak dalje, i utvrditi da je broj ljudi u krugovima humanističkih disciplina koji znaju šta su osnovni pojmovi poput mase, ubrzanja ili realnog broja jako mali - a to je ekvivalent pitanja umete li da čitate ili pišete?"
matematičko savršenstvo...
Šta, dakle, imamo u ovoj formuli (koja, inače, kad se istinski shvati, daje egzaktno tumačenje uobičajene fraze da je neko "promenio mišljenje / stav / politički kurs za 180 stepeni")? Odakle potiče njena gotovo jeziva elegancija? Odgovor je: iz minimalnog broja simbola, u kojima su objedinjene ključne oblasti matematike:
e - (realna) analiza
pi - geometrija, trigonometrija
i - algebra, kompleksna analiza
0,1 - aritmetika
"Ser Čarls Persi Snou je u svoje doba bio dosta poznat britanski romanopisac, novinar, književni kritičar i političar, mada je originalno obrazovanje stekao u prirodnim naukama. Danas, on je uglavnom poznat kao autor teze o "dve kulture" koju je prvi put izložio u jednom predavanju 1959. godine. Dve eponimne kulture jesu prirodno-naučna i tehnološka sa jedne, a društveno-naučna i humanistička sa druge strane. Verovatno najcitiraniji deo njegovog izlaganja, inače napisanog u veoma oštrom i polemičkom tonu, tiče se anegdote u kojoj je Snou boravio u većem društvu literarnih intelektualaca kojima je postavio pitanje znaju li šta utvrđuje II zakon termodinamike. Ispostavilo se da niko od desetak prisutnih nije imao blagog pojma o tome. Ono što oni nisu razumeli, naglašava Snou, jeste da je to naučni ekvivalent pitanja jeste li čitali neko Šekspirovo delo? A moglo bi se otići i korak dalje, i utvrditi da je broj ljudi u krugovima humanističkih disciplina koji znaju šta su osnovni pojmovi poput mase, ubrzanja ili realnog broja jako mali - a to je ekvivalent pitanja umete li da čitate ili pišete?"
Pošalji komentar
Komentari:Volela bih kad bih mogla da shvatim i vidim to savrsenstvo...
Nazalost moj mozak tako ne funkcionise!!!
Nazalost moj mozak tako ne funkcionise!!!
Poslao
Anoniman
u 18:02, 4/5/2007 | Link | |
Radi se o tome da su povezane neke naizgled potpuno odvojene stvari. I tek kada se vide u jednoj ovako prostoj relaciji stice se nekako veci utisak povezanosti sveta i svega.
Poslao
Lez.
u 18:19, 4/5/2007 | Link | |
a književnik nije pročitao II zakon termodinamike u osnovnoj ili srednjoj školi?
čitao taj post kad je objavljen. Iskren i istinit.
Broj "društvenjaka" koji znaju kako glasi i na šta se odnosi Drugi zakon termodinamike je minoran.
Prirodne nauke...brojevi...do jj...do jj je sve što postoji nezavisno od nas...i isto je bilo gde u Vremenu i Prostoru.
Broj "društvenjaka" koji znaju kako glasi i na šta se odnosi Drugi zakon termodinamike je minoran.
Prirodne nauke...brojevi...do jj...do jj je sve što postoji nezavisno od nas...i isto je bilo gde u Vremenu i Prostoru.
Poslao
nenadjebiv
u 00:48, 5/5/2007 | Link | |
veliki broj prirodnjaka je elementarno nepismen, takvo je bar moje iskustvo. pismenost bi trebala da se podrazumeva. ima ih koji se na Sekspira namrste, pa prebiraju sta je bese napisao, a Tolstojevski i slicne varijacije da ne pominjem.
Ali termodinamika je termodinamika.
Pokusala je i kibernetika da sve priblizi pa nije uspela. Ja sam iz Hogingovih knjiga i prica jednog vrsnog fizicara vise naucila o toj nauci nego za celu osnovnu i Gimnaziju.
Ali termodinamika je termodinamika.
Pokusala je i kibernetika da sve priblizi pa nije uspela. Ja sam iz Hogingovih knjiga i prica jednog vrsnog fizicara vise naucila o toj nauci nego za celu osnovnu i Gimnaziju.
Poslao
Anoniman
u 01:04, 5/5/2007 | Link | |
veliki broj prirodnjaka je elementarno nepismen, takvo je bar moje iskustvo. pismenost bi trebala da se podrazumeva. ima ih koji se na Sekspira namrste, pa prebiraju sta je bese napisao, a Tolstojevski i slicne varijacije da ne pominjem.
Ali termodinamika je termodinamika.
Pokusala je i kibernetika da sve priblizi pa nije uspela. Ja sam iz Hogingovih knjiga i prica jednog vrsnog fizicara vise naucila o toj nauci nego za celu osnovnu i Gimnaziju.
Ali termodinamika je termodinamika.
Pokusala je i kibernetika da sve priblizi pa nije uspela. Ja sam iz Hogingovih knjiga i prica jednog vrsnog fizicara vise naucila o toj nauci nego za celu osnovnu i Gimnaziju.
Poslao
bamby
u 01:04, 5/5/2007 | Link | |
literarni intelektualac koji zna II zakon termodinamike i fizičar koji poznaje Šekspira se porede? zbog čega? Ser Čarls Persi Snou nije izuzetak a tezu o "dve kulture" bi valjalo pročitati 
a post jeste iskren i istinit.
a post jeste iskren i istinit.
Poslao
nemiri
u 20:05, 5/5/2007 | Link | |
Meni se cini da se prirodne nauke dosta podcenjuju. Da li opste obrazovanje/kultura podrazumeva da se zna koliki je broj e ? Koliko pitanja na prijemnom ispitu za fakultete ima u vezi prirodnih nauka (naravno, mislim da ispite opste informisanosti/kulture/obrazovanja, kako god ih zvali)
Poslao
Lezileb.
u 22:59, 5/5/2007 | Link | |
a ako posmatraš primenu?
Poslao
nemiri
u 00:04, 6/5/2007 | Link | |
A ako ne razumem pitanje?
Poslao
Lezileb.
u 09:28, 6/5/2007 | Link | |
"prirodne nauke dosta podcenjuju" - teoretski. u primeni prednjače. da li je to onda podcenjivanje? testovi opšte kulture su za razmatranje
Poslao
nemiri
u 12:38, 6/5/2007 | Link | |
Mislio sam da su u svakodnevnom zivotu podcenjene, tipa ako neko ne zna Pitagorinu teoremu ne bi se toliko ljudi zgrazavali kao npr. nad tim da nije procitao nista od Sekspira...
mozda i gresim
mozda i gresim
Poslao
Lezileb
u 13:27, 6/5/2007 | Link | |
ti koji potcenju obično nemaju pojma šta je Šekspir hteo da kaže
Poslao
nemiri
u 14:44, 6/5/2007 | Link | |
čovek ne može promeniti prirodne zakone, društvene kreira?
Poslao
nemiri
u 14:48, 6/5/2007 | Link | |
Najbolje plaćeni menadžer današnjice, sa zaradom od 1,7 milijardi dolara godišnje je matematičar Džejms Simons.
Simons naplaćuje velike provizije, ali beleži i velike prinose
Profesor matematike i bivši kriptolog koji je Vijetnamu razbijao neprijateljske šifre Džejms Simons, koji upravlja hedž fondom Renesans Tehnolodžis teškim 18 milijardi dolara, svoju basnoslovnu zaradu ostvario je kroz poslovanje hedž fondova kojima upravlja, ali u koje je i sam uložio novac.
Simons naplaćuje velike provizije, ali beleži i velike prinose
Profesor matematike i bivši kriptolog koji je Vijetnamu razbijao neprijateljske šifre Džejms Simons, koji upravlja hedž fondom Renesans Tehnolodžis teškim 18 milijardi dolara, svoju basnoslovnu zaradu ostvario je kroz poslovanje hedž fondova kojima upravlja, ali u koje je i sam uložio novac.
Poslao
Lezilebovich
u 11:11, 7/5/2007 | Link | |
verujem da je matematičar dobro izračunao zaradu ali nisam mislila o novcu ni jednog momenta
Poslao
nemiri
u 14:25, 7/5/2007 | Link | |
Nije ovo gore bio odgovor.
Samo mi se učinilo da se uklapa u temu...
Samo mi se učinilo da se uklapa u temu...
Poslao
Lezz
u 15:00, 7/5/2007 | Link | |
ne brini, pitanja su često retorička
Poslao
nemiri
u 16:38, 7/5/2007 | Link | |