Upravo sam procitao jedan jako zanimljiv blog i htedoh tamo nesto da napisem, ali sam primetio da ima nekih tisuću komentara, pa sam odlučuio da i ja nešto napišem ovde...I onako mi žena tancuje na nekoj žurci, pa što se i ja ne bih zabavio starim dobrim blogoyem ... Elem, sama konstrukcija "odustajanje od same sebe" deluje kao kontradiktornost i ordinarna glupost, mlaćenje prazne slame, misaono izdrkavanje oko izmišljenog pojma koji zvuči pametno, ali suštinski ništa ne znači, i tako dalje i tako dalje... Kao što rekoh to samo deluje tako na prvi pogled. Odustajanje od samog sebe bi podrazumevalo promenu sopstvenog sistema vrednosti, ciljeva i prioriteta koje bi moralo biti toliko radikalno da je praktično neizvodljivo. Bitan čimbenik bi morao biti eksterni, vrlo jak stimulans da ništa jučerašnje ne bude u sutrašnjem ja. I nema tu nekog izbora, jer čim bi se premišljali to znači vaganja, vaganje znači kostbenefit iz vizure trenutnih ciljeva, a trenutni ciljevi znači da bi i naše sutrašnje ja bilo u današnjim okvirima, samo malo promenjeno. U stvari, ne mora da se desi posle neke katastrofe. Katastrofe nas obično učvrste u nekim uverenjima, zbiju naše redove i još hrabrije jurišamo na barikade. Vrlo je moguće da se ODS desi nakon nekog uspeha. Uradio sam nešto bitno, baš sam car, šmeker, vrlo bitan i ... ništa. Ne osećam da sam nešto uspeo. Znam da sam uradio nešto veliko, ali ne osećam to. Da li me to uopšte zanima ... da li mi je to uopšte trebalo ... da li je bilo vredno tolikog napora ... I to je taj trenutak kada shvatam da moji ciljevi nisu u stvari moji... da bi meni bilo bolje da sam radio toito, umesto togaitoga. Ako sam dovoljno hrabar i siguran u sebe, šaltam se na drugi kolotrak, zaboravljam se i krećem od nule ...Samo, ko je lud da tako nešto uradi... Too young to hold on and too old to just break free and run jeff buckley E sad, druga škola mišljenja kaže da odustajanje od sebe u stvari znači da počne da te boli kurac za spostveni život, odnosno za svoje postojanje. To je potpuna suprotnost klasičarima iz prvog pasusa. To bi značilo odusustvo bilo kakve ideje, cilja, pravca, smera, ... Ovako iznebuha mi pade na pamet Sonja Savić. Ona izgleda kao neko ko je odustao od sebe... Ali nije. Ona nije odustala od sebe, samo je odustala od buduće sebe i večno ostala zarobljena u prošlosti. Lupio sam za SS, al' nema veze. Sa ovog stanovišta, odustajenje od sebe bi bilo kada u nekom trenutku kažemo sebi "e do kurca sve" . Problem sa kojim se suočavamo je apsolutni višak vremena koji moramo nekako popuniti (osim ako nismo izabrali Ana Karenjina way) , a jedina stvar koja je potpuno lišena svakog smisla je konstantno opijanje i drogiranje. dislaimer : ovaj post je vezan za originalni samo po temi, nikako nije bila namena da se odgovori konkretnoj osobi. eto, što bi rekli braća afroamerikanci, ovo su bila moja dva centa ...