Bilo bi preterano egotripično očekivati da je ovaj naslov posta ikoga dirnuo. Ne verujem da ima onih koji misle "e baš šteta, pisao je tako cool  i odisao je nekom svežinom", kao što verovatno neće biti ni onih koji će pomisliti "e baš dobro, preterano je smarao i svađao se i tako to"... S toga ja i nemam nameru da prestanem da pišem, niti imam nameru da nastavim da pišem , niti nameravam da nešto nameravam...
Ali, u ovim kratkim odmorima na poslu, najbolji način da malo oslobodim mozak od računa,podataka,brojeva, cifara je pogled na blogoye. Ima dobrih postova, ima zanimljivih postova, ima jako glupavih pesama itd... Ali, ono čega baš dosta u poslednje vreme ima je poslednjih postova, koji po nekom pravilu (koje mi se možda pričinilo) počinju sa "ne želim da od ovoga pravim scenu, samo da kažem par reči"... I onda sledi gomila komentara kako će taj neko nedostajati, blablablablabla...
Jel to kao onaj trip da si na svojoj spostvenoj sahrani da bi video ko koliko plače i koliko je kome žao... Jel to potreba da se napuni sosptveni ego, gledjuaći koliko smo važni svojim virtuelnim prijateljima... Jel to nedostatak bilo kakvog vanvirtuelnog (ako uopšte postoji) života ... Ili je to kao neka oproštajna žurka .. Ili ...



Meni to izgleda baš jadno i patetično... Mada, kontam da bih i ja uradio tako nešto...

Naravno, uvek postoji opcija ne čitati postove koji počinju sa Poslednji Post...

...srećni praznici ...